YiHR-default-image-1480

Zajedničko saopštenje

Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije i poricanja sudski utvrđenih činjenica

— 09.06.2017.

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) Serž Bramerc u redovnom šestomesečnom obraćanju Savetu bezbednosti UN 7. juna 2017. predstavio je izveštaj u kojem je upozorio na rastući trend poricanja i revizionizma sudski utvrđenih činjenica u Srbiji i celom regionu, kao i na goruće probleme usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred srpskim pravosuđem i otežane regionalne saradnje specijalizovanih tužilaštava.


Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije Čedomir Backović na istom zasedanju suprotstavio je navodne statističke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacujući svaku reč kritike. Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov račun tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suoče se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drastičnim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Tužilac Bramerc je u oštro intoniranom obraćanju upozorio na nastavak „kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja“ zločina i odbijanja da se u Srbiji i drugim državama bivše Jugoslavije prihvate činjenice koje je utvrdio MKSJ: „Poruka poricanja i revizionizma je veoma jasna i glasna. Priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Oni koji su za vas ratni zločinci, za nas su heroji.“ Ukazao je takođe da domaći zvaničnici danas, kao i njihovi prethodnici koji su pre 20 i više godina doveli do ratova, koriste „podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast“.

U izveštaju tužioca se sa žaljenjem konstatuje da se Srbija „vratila praksi nesaradnje sa Tribunalom“ i da već gotovo dve i po godine odbija da izruči troje optuženih za nepoštovanje suda – Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića. Zbog iste stvari Srbiju je kritikovao i predsednik MKSJ Karmel Ađus, koji je podsetio da je na taj problem pred Savetom bezbednosti ukazivano u više navrata do sada, ali bez uspeha.

U izveštaju se ističe da je napredak Srbije u pogledu procesuiranja ratnih zločina generalno „negativan“, da su pozitivni pokazatelji istrage i procesuiranja „veoma ograničeni“ i da nema značajne promene loših trendova uspostavljenih proteklih godina. Tužilac Bramerc ukazao je i na to da se saradnja tužilaštava za ratne zločine u regionu „kreće u pogrešnom smeru“, pozivajući srpsku i druge državne vlasti da se taj problem razreši.

Umesto da uvaži izrečene primedbe i pokaže spremnost da se nagomilani problemi na polju procesuiranja ratnih zločina i odnosa prema do sada sudski utvrđenim činjenicama prevaziđu, predstavnik Srbije Čedomir Backović odbacio je navode glavnog tužioca i predsednika MKSJ i na kritiku odgovorio – kritikom. On je zamerio predstavnicima MKSJ da su u svojim obraćanjima otišli van kompetencija i mandata koji im je određen, baveći se obrazovanjem, istorijom i drugim nepravničkim temama. Umesto da se osvrne na sadržaj kritika upućenih Srbiji i odgovori na utemeljene tvrdnje o novom pojačanom trendu revizije činjenica iz prošlosti, Backović se opredelio da napadne predstavnike MKSJ i odbaci svaki prigovor. Navodima o ograničenim rezultatima suđenja za ratne zločine pred domaćim suđenjima i problemima u regionalnoj saradnji suprotstavio je niz statističkih podataka koji su i do sada zloupotrebljavani i ukazao na birokratski „uspeh“ usvajanja Nacionalne strategije i Akcionog plana za suđenje ratne zločine, koji se po oceni civilnog društva jedva primenjuju u praksi (videti Izveštaj FHP-a o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, strane 18-21), a umesto odgovora na kritiku o nesaradnji Srbije sa MKSJ zaklonio se iza zakonskog okvira koji navodno ne dozvoljava izručenje optuženih za nepoštovanje suda, iako je takvih izručenja u prošlosti po istom zakonu bilo.

Defanzivni pristup Srbije zabrinjava još više ako se ima u vidu da kritike iz Haga na iste teme ne dolaze prvi put, kao i da predstavnici civilnog društva na probleme revizije prošlosti i zamiranja procesa suđenja za ratne zločine ukazuju godinama unazad. Svečani državni doček za ratne zločince i njihov povratak u javni život, veličanje ratnog rukovodstva Srbije, odbijanje da se prihvate sudski utvrđene činjenice u vezi sa srebreničkim genocidom i drugim zločinima počinjenim od strane počinilaca iz Srbije, potpuno odsustvo optužnica protiv visokorangiranih počinilaca, opstrukcija suđenja za ratne zločine koja je rezultirala beskrajno dugim suđenjima, jednoipogodišnje čekanje na izbor tužioca za ratne zločine, usporavanje saradnje srpskog sa drugim tužilaštvima u regionu pod pritiskom politike, suprotstavljanje nalazima presuda za ratne zločine sudova iz regiona i drugi problemi koje je u izveštaju Savetu bezbednosti UN detektovao tužilac Bramerc već su u mnogo navrata unazad apostrofirani u reakcijama civilnog društva u Srbiji. Predstavnici države, međutim, na njih su odgovarali kao i na jučerašnje tužiočevo obraćanje – arogantno i defanzivno, ponekad i agresivno.

Potpisnice ovog saopštenja apeluju na državne organe Srbije da sa najvećom mogućom pažnjom još jednom prouče izveštaje i razmotre kritike glavnog tužioca i drugih predstavnika MKSJ i Međunarodnog rezidualnog mehanizma, kao i primedbe Fonda za humanitarno pravo i drugih organizacija civilnog društva na rad pravosuđa za ratne zločine i odnos države prema ratnoj prošlosti. Apelujemo na predstavnike države da pod hitno prekinu sa stvaranjem klime u kojoj su suđenja za ratne zločine, posebno visokopozicioniranim zvaničnicima, skoro nemoguća, veličanje zločinaca i nipodaštavanje žrtava svakodnevica, a sukobi sa susednim državama na temu ratne prošlosti i nesaradnja sa Tribunalom u Hagu stalno obeležje državne politike. Prvi značajan korak u tom pogledu bila bi dosledna primena Nacionalne strategije i Akcionog plana za procesuiranje ratnih zločina, uvažavanje prava žrtava i otklon državnih organa i političkih partija, posebno vladajućih, od osuđenih i osumnjičenih ratnih zločinaca.

Astra

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za evroatlantske studije

Civil Rights Defenders

Fond za humanitarno pravo

Građanska akcija Pančevo

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Incijativa mladih za ljudska prava

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Praxis

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava

Žene u crnom

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+