U poslednjih desetak dana, od kada u Kataru traje Svetsko muško prvenstvo u fudbalu, imali smo prilike, da na primeru gestova i izjava članova fudbalskih selekcija i političara iz Mađarske, Srbije i Hrvatske, vidimo kako se šovinizam normalizuje i kako mu se otvoreno pruža podrška.
Povodom osamnaeste godišnjice ubistva dvojice vojnika, a u znak solidarnosti s njihovim porodicama, Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava organizuju 5. oktobra u 9:00 komemorativni skup u crnini i ćutanju ispred kasarne „Karaš“ u Topčideru. Istog dana organizujemo u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu od 11:00 do 11:30 protestno stajanje pod sloganom „Nikada nećemo zaboraviti zločin u Topčideru“
Za danas (2. mart 2020. godine) je zakazan 15. pretres pred Višim sudom, odeljenjem za ratne zločine u slučaju otmice u Štrpcima. Za zločin u Štrpcima se pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu sudi Gojku Lukiću, Ljubiši Vasiljeviću, Dušku Vasiljeviću i Dragani Đekić kao pripadnicima Osvetnika, jedinice pod kontrolom Milana Lukića, i Jovanu Lipovcu kao pripadniku 1. čete 1. bataljona Višegradske brigade Vojske Republike Srpske.
„Zato, važno, ili važnije nego ikada, jeste da se pogledamo u ogledalo, hrabro, jasno vidimo sve ožiljke, rane i nedostatke na sopstvenom licu, ali i pokušamo da zalečimo ono sto je moguće, u očaju ne odustajući od sebe zbog problema sa kojim se suočavamo.” Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije (24. jul 2017. godine)
Mesec mart je svake godine pokazatelj odnosa društva prema važnim događajima iz (nedavne) prošlosti Srbije. Od godišnjice smrti Miloševića, ubistva Đinđića do podsećanja na martovsko nasilje na Kosovu, početak bombardovanja Srbije i 27. marta 1941. godine. Naelektrisana retorika političkih aktera usled predsedničke kampanje donela nam je ne tako prijatno podsećanje kakav je odnos političkih i društvenih delatnika prema ljudskim gubicima u svim ovim događajima, a najviše na primeru obeležavanja sećanja na ljude koji su poginuli tokom 78 dana NATO bombardovanja SRJ. Nekoliko primera pokazuje kako se određeni broj današnjih predsedničkih kandidata odnosi prema žrtvama iz 1999. godine.
