NVO: Maketa vešala kritika, ne krivično delo

Hapšenje dvoje učesnika protesta u Beogradu zbog nošenja makete vešala, kao i hapšenje jedne osobe u Kragujevcu zbog sličnog rekvizita ne može se opravdati nikakvim pravnim razlozima. U pitanju je politički protest i kritika na račun politike vlasti u kojoj nema elemenata nijednog krivičnog dela.

Vešala kao rekvizit metafora su za kažnjivost i sankcionisanje zločina. Moguće je raspravljati o smislu ili efikasnosti ove poruke, ali to nije materija krivične odgovornosti. Posebno je opasno što su tužioci u Beogradu i Kragujevcu delo kvalifikovali kao rasna i druga diskriminacija i na taj način relativizovali vrlo ozbiljno krivično delo koje inače vrlo retko koriste u praksi, čak i kada se bez sumnje radi o diskriminacije ili progonu organizacija koje se zalažu za ravnopravnost ljudi.

Civilno društvo iz godine u godinu upozorava da se situacija u Srbiji drastično pogoršava i da su ugrožene temeljne vrednosti moderne države, poput demokratije, vladavine prava, podele vlasti i zaštite ljudskih prava, uključujući slobodu informisanja i okupljanja. Ovakvo ponašanje tužilaštva još jedan je dokaz privatizovanih institucija i zarobljene države.

Organizacije civilnog društva u potpunosti podržavaju građanske proteste protiv nasilja i pozivaju građanke i građane Srbije da nastave slobodno da praktikuju svoje Ustavom garantovano pravo na slobodu okupljanja, kao i građansko pravo na nenasilnu kritiku vlasti.


Saopštenje su potpisali: Centar za praktičnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Gradjanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Novi optimizam, Savez udruženja Nova solidarnost, Vojvodina Recommended, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Urban In, Žene u crnom, Centar za nenasilnu akciju, Centar za ljudska prava Niš, Udruženja žena Peščanik, Udruženje Fenomena Kraljevo, Konsultacije za lezbejke i Žene za mir Leskovac.

Foto: MUP Srbije

Konkurs za programskog koordinatora/koordinatorku u Inicijativi

Inicijativa deluje kao regionalna organizacija koja gradi odnose posleratnih generacija i ukazuje na odgovornost za oružane sukobe na prostoru bivše Jugoslavije.

Inicijativa štiti i brani ljudska prava i demokratiju, unapređuje položaj mladih i podstiče kritičku društvenu debatu.

Inicijativa podstiče mlade ljude i jača njihove kapacitete za učešće u društvenom i političkom životu.

Inicijativa započinje novi ciklus svojih programski smernica i opredeljenja u 2019: branimo ljudska prava, obrazujemo mlade, podstičemo saradnju i pomirenje i jačamo odnose posleratnih generacija. 


Inicijativa ovim konkursom želi da pronađe odgovornu, samostalnu i motivisanu osobu, spremnu da aktivno doprinese kreiranju programa Inicijative mladih za ljudska prava i samostalno radi na njihovom sprovođenju.

Programski koordinator/koordinatorka obavlja, između ostalog, sledeće poslove:

  • Koordinira sprovođenje i/ili sprovodi projekte u okviru programa;
  • motiviše i nadgleda saradnike na programu i druga lica odgovorna njemu/njoj;
  • učestvuje u stvaranju kurikuluma u okviru programa;
  • koordinira različite programe i poduhvate u saradnji sa direktorom i drugim članovima tima;
  • predstavlja i javno zastupa organizaciju, njenu politiku i ljudska prava u domaćoj i međunarodnoj javnosti;

Uslovi koje kandidat ili kandidatkinja treba da ispunjava:

  • završen fakultet ili relevantno radno iskustvo,
  • odlično poznavanje društveno-političke situacije u Srbiji i regionu,
  • odlično poznavanje tema kojima se Inicijativa bavi,
  • odlične komunikacijske sposobnosti,
  • prethodno iskustvo u sličnim organizacijama i institucijama,
  • odlično poznavanje engleskog jezika.

Prednost, ali ne i obaveza, je da kandidat/kandidatkinja ima prethodno iskustvo u poslovima upravljanja timovima i organizaciji velikih događaja. Tragamo za ambicioznim, vrednim i posvećenim ljudima. 


Način izbora 

Konkurs će biti otvoren do 21.02.2019. Potrebno je da kandidati i kandidatkinje  pošalju CV i motivaciono pismo u kome bi trebalo da obrazlože svoje interesovanje za ovu poziciju.

Inicijativa će intervjuisati kandidate i kandidatkinje tokom trajanja konkursa. Zbog velikog broja prijava nismo u mogućnosti da kontaktiramo sve prijavljene, već samo one koji uđu u uži izbor i budu pozvani na inicijalni intervju, na ovaj način (ovakvim pristupom) kandidati i kandidatkinje dobiju dovoljno vremena i prostora da se predstave. Inicijativa zadržava pravo da na ovu poziciju ne izabere ni jednog od prijavljenih kandidata i kandidatkinja. 

Prijave slati na adresu konkurs@yihr.org. Molimo vas da u motivaciono pismo obavezno unesete kontakt podatke putem kojih možemo da vas dobijemo.

Učestvujte na treningu “Institucija ombudsmana i pisanje pritužbi” u Kragujevcu

Trening je namenjen osnaživanju institucije Zaštitnika građana kroz upoznavanje učesnika/ca sa  pravima građana, kao i radom institucije Zaštitinika građana. Učesnici/ce će nakon treninga biti obučeni da valjano pišu pritužbe Zaštitniku građana kako bi na taj način mogli da štite prava koja su im pravnim okvirom zagarantovana.

Trening u Kragujevcu, koji je drugi u nizu obuka, realizuje se u okviru projekta „Promocija i monitoring rada institucije Ombudsmana u Srbiji“ koji uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava.

Napominjeno da je trening namenjen zainteresovanima iz Kragujevca i okolnih gradova, a prijave možete poslati preko ovog linka.

Prijave traju do 11. februara, a odabrani učesnici/ce će biti kontaktirani najkasnije do 13. februara. Troškovi puta za učesnike/ce van Kragujevca biće pokriveni od strane organizatora treninga.

Za dodatne informacije u vezi sa treningom, možete nam se obratiti na e-mail adresu: uros@yihr.org ili na broj telefona +381 63 78 60 110.

Ratnim zločincima nije mesto u Vladi Kosova

Ova odluka je usledila nekoliko dana nakon što je Selimi pušten na uslovnu slobodu,  pošto je odslužio više od 5 godina zatvora u ukupnom trajanju od 7 godina. Sulejman Selimi je osuđen za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom 1998-1999. godine.

Osim što ga je premijer Kosova Haradinaj velikodušno prihvatio u svoj kabinet, drugi državni zvaničnici su nakon njegovog otpusta posetili Selimija i opisali ga kao heroja albanskog naroda. Predsednik Kosova, Hašim Tači, rekao je da je “sa živim herojem na slobodi, generalom Sulejmanom Selimijem, Kosovo bolje i bezbednije”.

Odluka o imenovanju Selimija za političkog savetnika ukazuje na nedostatak ozbiljnosti i nedostatak predanosti Vlade pravdi, pomirenju i miru.

YIHR Kosovo i YIHR Srbija kao organizacije koje rade na suočavanju s prošlošću pozivaju sve političke aktere na Kosovu da se prestane sa glorifikacijom ratnih zločinaca u političkom i javnom životu. Umesto toga, njihov glavni fokus treba da bude na prepoznavanju i postizanju pravde za žrtve, preživele i nestale osobe iz rata na Kosovu.

Mi, kao mladi ljudi Kosova i Srbije, bićemo brana slavljenju ratnih zločinaca i u Srbiji i Kosovu, odlučni da gradimo zajedničku kulturu mira na poštovanju žrtava.

 

Foto: Zeri.info

Apelacioni sud potvrdio govor mržnje Informera prema Aniti Mitić

Podsetimo, Viši sud u Beogradu  je 19. septembra 2018. godine prvostepenom presudom u parničnom postupku Anite Mitić, kao tužilje, protiv tuženih Insajder Tima (izdavača “Informera”) i Dragana J. Vučićevića, da su objavljivanjem informacija u izdanju dnevnog lista “Informer” od 19. januara 2017. godine, u tekstu “Fašisti napadaju” povredili pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju.

Pravosnažnom presudom, tuženi Vučićević se obavezuje da isplati 100.000 dinara kao naknadu nematerijalne štete za govor mržnje, povredu ugleda i časti Anite Mitić, kao i 71.000 dinara kao naknadu za troškove trajanja parničnog postupka.

Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst “Informera” predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški.

Podsetimo, sudske odluke, pogotovu one koje štite građane od govora mržnje predstavljaju osnov vladavine prava, a ova odluka – sada pravosnažna- predstavlja jedan od retkih primera gde su jasno objašnjeni i sankcionisani termini koji se često koriste u sada već svakodnevnom rečniku govora mržnje u Srbiji.  Zbog toga, još jednom izdavajmo navode iz prvostepene presude:

  • Termin “Šiptar” se smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Takođe, nazvati nekog Srbina “Šiptarom”, prema stavu suda, isto je kao i označiti nekog ko se bori protiv nacionalnog interesa;
  • Termin “jurišnici” koji je korišćen u predmetnom tekstu Informera da označi članove Inicijative mladih za ljudska prava, sud je okarakterisao kao govor mržnje s obzirom da je, prema stavu suda, Inicijativa organizacija koja se, upravo suprotno, bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije;
  • Sud je pri stavu da je sporni tekst predstavljao nameru da odgovorni urednik lista “Informer” označi aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava kao “neprijatelje i opasnost za Republiku Srbiju”, što je sud utvrdio kao poziv na nasilje nad aktivistima među kojima je bila i Anita Mitić.
  • Takođe, iznošenjem optužbi “Informera” da Inicijativa mladih za ljudska prava kao i druge organizacije “izazivaju opšti haos pred izbore”, vode “tzv. specijalni rat”, kao i korišćenjem izraza “fašisti” za aktiviste Inicijative, sud je obrazložio da su ovi izrazi korišćeni sa namerom da se određena grupa lica označi kao “opasnost po državu” i time kod građana stvori prezir prema toj grupi i tako opravda diskriminacija, neprijateljstvo i eventualno nasilje nad grupom odnosno aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava.
  • Sud je takođe ukazao da upotreba termina ”šiptari”,  “soroševsko šiptarska organizacija” i “specijalni rat” predstavlja govor mržnje kao i prekršaj obaveze novinara da neguje kulturu etike i javne reči. Upotrebu ovih termina u spornom tekstu, sud je okarakterisao i kao povredu zabrane govora mržnje zbog političkih i drugih uverenja, vrednosti i ciljeva za koje se zalaže Inicijativa mladih za ljudska prava kao i Anita Mitić. Posebno je važno istaći, da se sud, pored Zakona o javnom informisanju i Ustavu Republike Srbije, u zaštitu prava na političko uverenje pozvao i na član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
  • Sud je takođe utvrdio da je objavljivanjem teksta prekršeno i načelo političkog pluralizma kao osnova demokratskog društva, kao i Ustavom garantovanog prava na slobodu političkog uverenja, slobodu mišljenja i izražavanja tog mišljenja.

Pravosnažnošću ove presude, naš poziv od oktobra prošle godine da se Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović i Vladimir Gak, kao drugi javni funkcioneri i članovi SNS-a, koji su i pre i nakon objavljivanja spornog teksta koristili izraze “jurišnici”, “jurišni odredi” i “fašisti” da javno obrazlože zašto su obmanjivali javnost i širili govor mržnje prema Aniti Mitić i aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava, dobija utemljenje u presudi koja može biti presedan da svako ko druge etiketira kao “izdajnike”, “šiptare”, naziva ih “jurišnicima”, “fašistima” u kontekstu poput spornog teksta, ne može proći nekažnjeno.

Presuda Apelacionog suda predstavlja i malo svetlo za odbranu braniteljki i branitelja ljudskih prava, kao i poziv svim političkim akterima u Srbiji da prekinu sa etiketiranjem političkih protivnika koje često ili vodi u fizički obračun ili je opravdanje već počinjenog nasilja.

Tekst presude Višeg suda (prvostepnu) možete pročitati ovde, dok tekst presude Apelacionog suda (drugostepenu) možete pronaći ovde.