Umesto zaveta ćutanja, tražimo odgovor institucija na pretnje Zavetnika

Pretnje kojima su oblepljene prostorije Kuće ljudskih prava i demokratije, Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd, dolaze samo dan nakon izlaska izveštaja Amnesty International-a o stanju ljudskih prava, u kome je ocenjeno da su aktivsti za ljudska prava često meta različitih napada i da se njihov angažman odvija u toksičnom okruženju kreiranom od strane vladajućih struktura.

Praksa nekažnjivosti i nedostatka javne osude ovakvih napada dovela je do toga da su oni postali deo svakodnevnice u radu nevladinih organizacija. Pored činjenice da su ovakve pretnje veoma ozbiljne i zahtevaju reakciju nadležnih organa, takođe smatramo da je došlo krajnje vreme da država svojom eksplicitnom reakcijom napravi distinkciju između onih koji svakoga dana insistiraju na poštovanju ljudskih prava i onih koji bi po svom slobodnom nahođenju da ih ukidaju. Ako je država odustala od zaštite građana pa i branitelja ljudskih prava u ovoj zemlji onda je i red da to i prizna.

Postavljamo pitanje institucijama države da li su sada Zavetnici  nadležni da odlučuju ko će i do kada raditi svoj posao u ovoj zemlji. Ukoliko je ovo slučaj, onda država treba ozbiljno da se zapita da li je uopšte država ili samo aparatura koja zavetom ćutanja podržava sejanje straha i ugrožavanje svih onih koji pomisle da se bave ljudskopravaškim aktivnostima.

U atmosferi predstojećih gradskih izbora, na kojima se Zavetnici pojavljuju kao politička opcija, veoma je važno da se ovakvo ponašanje ne prećuti, i da bude verbalno osuđeno i insitucionalno sankcionisano. Građani i građanke Srbije nisu zaslužili politički pokret ili partiju koja svoju ideju bazira na ukidanju tuđih, a kojoj je centralna poruka uvek i u svakom slučaju obojena mržnjom i uništavanjem svega što bi se moglo podvesti pod drugo i drugačije.

Zahtevamo pokretanje istrage i za današnje poruke mržnje, kao i za sve sve prethodne gde su Zavetnici ovom društvu ponudili politiku pronalaženja domaćeg neprijatelja obračunavajući se verbalnim ili fizičikim nasiljem.

Izveštaj Organizacije Amnesty International o stanju ljudskih prava za 2017.

Stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2017. godine obeležila je nekažnjivost zločina koji su kao takvi propisani međunarodni pravom. Osim toga, ističe se da je konstantno nipodaštavanje aktivista koji se bave suočavanjem sa prošlošću i nezavisnih medija od strane državnih zvanička i medija koji su bliski vlastima, doprinelo kreiranju toksične atmosfere.

U delu koji se odnosi na Srbiju, prilikom ocene stanja u vezi sa braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, u izveštaju se pominje napad na aktiviste i aktivistkinje Inicijative koji se dogodio u Beški na promociji knjige osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina.

U izveštaju je istaknuta i zabrana ulaska na teritoriju Srbije bivšoj predsednici Kosova Atifeti Jahjagi u junu, kada je na Festivalu Mirëdita, dobar dan trebalo da govori o žrtvama seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu. Kroz ova dva primera jasno je na čemu Srbija treba više da poradi i sa kakvim tradicijama bi trebalo da raskrsti zarad dobrosusedskih odnosa i odgovornog odnosa prema sopstvenoj ratnoj prošlosti.

Prethodnu godinu u Srbiji obeležili su veliki protesti protiv izborne krađe i medijske pristrastnosti nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedio kandidat vladajuće stranke. U izveštaju još stoji i da su bivši vojni zapovednici po povratku u Srbiju, odsluživši kazne koje su im izrečene pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, postavljeni na visoke javne funkcije.

Slučaj koji se takođe pominje kao veoma problematičan, je slučaj izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz) Turskoj, uprkos odluci Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija kojom se preporučuje da se Srbija uzdrži od izručenja.

Izveštaj i preporuke AI su u potpunoj saglasnosti sa upozorenjima domaćih organizacija za ljudska prava. Vlada Srbije mora uzeti za ozbiljno navode u izveštaju i preduzeti sve neophodne mere da se ovi slučajevi ne ponove, kao i da se primene afirmativne mere koje bi dovele do poboljšanja stanja ljudskih prava.

O stanju u ostalim oblastima pročitajte više ovde.

Susret predsednice Hrvatske i predsednika Srbije ne sme ostati još jedna propuštena šansa za konkretna rešenja

Hrvatskoj i Srbiji potrebni su dijalog i saradnja. Odgovorno vođeni dijalog najviših državnih zvaničnika o problemima koji proizilaze iz ratova devedesetih pretpostavka je za pomirenje među našim društvima i stvaranju dobrosusedskih odnosa. Iako predsednici nisu kroz svoje dosadašnje političko delovanje učinili dovoljno za izgradnju poverenja između dve države, pozdravljamo inicijativu predsednice Hrvatske, Kolinde Grabar Kitarović da zajedno s predsednikom Vučićem pokuša da nastavi dijalog o otvorenim pitanjima.

Inicijativa mladih za ljudska prava upozorava na štetnost pritisaka i kontaminacije procesa dijaloga kojima svedočimo već duže vreme, a koji se ovih dana intenziviraju pred susret predsednice Grabar Kitarović i predsednika Vučića. Istrajnim postupcima Vlade Republike Hrvatske i Srbije kao i oba predsednika želi se ukazati na to da je saradnja dveju država nemoguća i da je sukob jedini mogući odnos. Time ograničavaju društvo koje već živi suživot, razvija ekonomsku, kulturnu, sportsku, civilnu i druge oblike suradnje.

Najveću prepreku za sveobuhvatan i slobodan dijalog kao preduslov rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske predstavlja besramno politizovanje prošlosti i političari koji nisu jasno osudili, niti prestali sprovoditi isključive nacionalističke politike iz devedesetih godina.

Iz toga razloga osuđujemo sve izjave i postupke upućene ovih dana iz Hrvatske i Srbije kojima se dodatno otežava rešavanje bilateralnih pitanja ovih država i dijalog nastoji učiniti nemogućim. Pritom posebno mislimo na izjave predsednika Vučića kojom traži moratorijum na pitanja iz prošlosti, predsednice Grabar Kitarović koja poručuje da će još puno vode proteći Dunavom dok naše zemlje postanu prijateljske, ministra Vulina koji poseže za animozitetima iz još dalje prošlosti ne bi li demonstrirao nemogućnost suradnje te na postupanja premijera Plenkovića koji na konsultacije poziva osobu protiv koje se vodi krivični postupak zbog počinjenih ratnih zločina nad srpskim civilima. Ovakvi postupci ne samo da trenutno otežavaju rešavanje problema, već sadašnjim i budućim generacijama u Srbiji i Hrvatskoj onemogućavaju da zajedno rade na poboljšanju bilateralnih odnosa.

Pozivamo predsednike Hrvatske i Srbije da o otvorenim pitanjima među kojima su: položaj nacionalnih manjina,  procesuiranje ratnih zločinaca, pronalazak nestalih u ratovima devedesetih godina, reparacije za žrtve te rastuća međusobna nacionalna netrpeljivost provedu ozbiljan, odgovoran i celovit dijalog koji će rezultirati konkretnim politikama.

Inicijativa mladih za ljudska prava Hrvatska

Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija

Umesto pijeteta prema žrtvama vlasti Beograda i Prištine i dalje slave ratne zločince

Dok se odaje počast Balji u Prištini, u Beogradu vlasti i dalje ćute na pitanje kako je Vinko Pandurević, haški osuđenik za zločine u julu 1995. u Srebrenici, postao relevatna osoba za unutrašnji dijalog o Kosovu.

Podsetimo, u prvoj presudi ovog suda za zločine na Kosovu izrečenoj 30. novembra 2005. Balja je osuđen na 13 godina zatvora zbog mučenja, nečovečnog postupanja i ubistava u vezi sa maltretiranjem troje zarobljenika u logoru Lapušnik, njegovom ulogom u “održavanju i sprovođenju nehumanih uslova” u logoru, pomaganjem pri mučenju jednog zatvorenika i učestvovanjem u ubistvu devet zarobljenika iz logora koji su 25. ili 26. jula 1998. odvedeni na planinu Beriša i ubijeni. Kazna mu je potvrđena 27. septembra 2007. godine u drugostepenoj presudi u okviru predmeta Ljimaj i drugi, u kome su optužbi oslobođeni Isak Musliu i Fatmir Ljimaj.

Pre samo dva dana, Vinko Pandurević, gostovao je kao ekspert na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na poziv Kancelarije za KiM Vlade Srbije. Podsetimo, pred Haškim tribunalom Pandurević je osuđen na 13 godina zatvora po osnovu  komandne i individualne odgovornosti za ubistva, istrebljivanja i progone u i oko Srebrenice, u julu 1995. godine, što je pravno kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Obe organizacije pozivaju Vladu Kosova i Vladu Srbije, da umesto da nastave sa slavljenjem ratnih zločinaca daju pun prioritet procesu pomirenja tako što će, uz druge države regiona, zajednički raditi na uspostavljanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine, za čije se osnivanje zalaže Inicijativa REKOM.

Takođe, apelujemo na vlasti u Prištini da ne oklevaju kada je u pitanju dostizanje pravde za žrtve i ne ometaju rad Specijalizovanih sudskih veća i Specijalnog tužilaštva za Kosovo. Na vlastima u Srbiji je odgovornost da u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu ne promovišu ratne zločince poput Lazarevića, Šainovića i u poslednjem slučaju Pandurevića. Obaveza države Srbije sem otklona i osude  prema zločincima, jeste da kroz domaće pravosuđe procesuira odgovorne za ratne zločine i kroz formalno obrazovanje neguje kulturu sećanja na žrtve rata na Kosovu koji se završio pre skoro 20 godina.

Nema tog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji može doneti razvoj srpskog i kosovskog društva ukoliko oba društva nemaju snage da se suoče sa zločincima iz sopstvenih redova i odaju počast svim žrtvama sukoba.

Mi, kao generacija mladih Kosova i Srbije koja je odrasla u toku ratnih devedesetih godina, poručujemo da ćemo uvek stajati nasuprot slavljenja zločinaca nudeći alternativu obrazovanjem mladih u izgradnji mira između dva društva. Pozivamo obe Vlade da sem deklarativnih poruka učine konkretne korake u procesu pomirenja.

ENG/Shqip

Ratnom zločincu nije mesto na okruglim stolovima

Davanjem legitimiteta ratnom zločincu da govori u javnom prostoru, institucije Srbije ponovo demonstriraju kontinuitet sa ratnohuškačkom politikom devedesetih godina.

Juče je održan okrugli sto u organizaciji Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tela Vlade Republike Srbije, na kom je učestvovao osuđeni ratni zločinac, Vinko Pandurević. Tom prilikom, Pandurević je govorio na temu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, i predlagao modalitete kojima bi trebalo regulisati „Kosovsko pitanje“. Ovakav pristup dovodi do zaključka da učešće u ubistvima civila tokom srebreničkog genocida danas predstavlja kvalifikaciju za bavljenje bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima, i da još tom prilikom dobijete epitet „stručnjaka“. Podsećamo da je Vinko Pandurević, upravo zbog svog načina praktikovanja „odbrane i bezbednosti“, pred Haškim tribunalom osuđen na 13 godina zatvora po osnovu  komandne i individualne odgovornosti za ubistva, istrebljivanja i progone u i oko Srebrenice, u julu 1995. godine, što je pravno kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.

Inicijativa mladih za ljudska prava ovim putem poziva šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića, da hitno prestane sa ovakvom praksom i da se javno i nedvosmisleno ogradi od promocije ratnih zločinaca. Slučaj Vinka Pandurevića pokazuje da visoki zvaničnici Srbije i dalje koriste osuđene ratne zločince za kreiranje svoje politike. Tokom protekle dve godine bili smo, između ostalog, svedoci susreta tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa  Momčilom Krajišnikom, svečanih dočeka generala Vladimira Lazarevića i tadašnjeg i sadašnjeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije (SPS) Nikole Šainovića, kao i neskrivenog učešća Veselina Šljivančanina u kampanji Srpske napredne stranke (SNS). Unutrašnji dijalog o Kosovu je jedno veoma važno i osetljivo pitanje, ali takav dijalog ne ispunjava svoju svrhu ukoliko ga kroji Vinko Pandurević, čovek osuđen zbog najtežih zločina predviđenim domaćim i međunarodnim pravom.

Podsetimo, pre dve godine je Vinko Pandurević bio pozvan kao govornik na tribini na Fakultetu političkih nauka, na kojoj je tema bila rad Haškog tribunala. Nakon konstatnih poziva organizatorima tribine od strane Inicijative i objašnjavanja razloga zbog kojih nije moralno prihvatljivo dovoditi ratnog zločinca da u obrazovnoj ustanovi govori o radu Haškog tribunala, do njegovog gostovanja nije došlo. Ali sama činjenica da je dekanat prvobitno prihvatio njegovo učešće, govori o tome da uprava Fakulteta političkih nauka ili nije znala ko je on, ili još gore – nije ih zanimalo.

Takvim stavom i ponašanjem prema sopstvenoj prošlosti i prema osuđenim ratnim zločincima smo i došli do ove tačke. Ovo više nije ignorisanje stvarnosti – ovo je politička legitimizacija ljudi umešanih u najgore zamislive zločine. Inicijativa je krajem prošle godine publikovala izveštaj „Ratni zločinci u političkom životu: Uzajamna podrška osuđenih ratnih zločinaca i političkih elita“, u kome smo obradili slučajeve poput ranije navedenih Veselina Šljivančanina, Nikole Šainovića, Momčila Krajišnika i Vladimira Lazarevića. U izveštaju smo predstavili jasnu liniju ne samo prećutne, nego i javne podrške ratnim zločincima i ukazali na ogromnu opasnost ovakve prakse. Nažalost, gostovanje Vinka Pandurevića na okruglom stolu organizovanom od strane Kancelarije za KiM, samo potvrđuje da smo bili u pravu.

Unutrašnji dijalog se mora voditi na osnovama priznanja realnosti i suočavanja sa zločinima počinjenih na Kosovu tokom rata ‘98/99. godine. Sledstveno tome, ratni zločinci su uzrok problema o kome treba javno govoriti, a ne predlagači rešenja.