Otkazati Šljivančaninovu tribinu u opštini Savski venac

Inicijativa smatra da je ustupanje javnog prostora za promociju knjige jednog osuđenog ratnog zločinca nedopustivo jer se time daje legitimitet idejama koje Šljivančanin promoviše. Takođe, na ovaj način otvara se javni prostor i za negiranje zločina.

Sa žaljenjem i ogorčenošću konstatujemo da su institucije postale deo sveopšteg trenda revizije istorije koji se odvija u srpskom društvu. Smatramo da je nedopustivo na takav način koristiti javni prostor koji pripada svim građanima ove države. Skrećemo pažnju da je predsednica opštine u isto vreme i visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, koja se deklariše kao proevropska i demokratska stranka, pa samim tim u njoj ne bi trebalo da ima mesta za ratne zločince.

Podsećamo čelnike gradske opštine Savski venac da je Veselin Šljivančanin, major JNA zadužen za bezbednost, optužen za istrebljenje, ubistvo, mučenje i nehumano postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu koje je, nakon pada Vukovara 1991. godine, potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici. Pravosnažnom presudom za zločine koji su se desili 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, 2010. godine osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja. To je jedina istina o kojoj danas možemo da govorimo kada je u pitanju delo Veselina Šljivančanina.

Inicijativa mladih za ljudska prava se bori za mir u regionu, ne samo kao odsustvo rata, već i kao trajni proces koji podrazumeva suočavanje sa prošlošću i permanentnu saradnju zemalja i ljudi u regionu. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i ratne zločince u javnom prostoru. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj, ali i moralnoj osudi odgovornih.

Shodno tome, umesto institucija koje dopuštaju ovakve tribine, Srbiji su potrebne one izgrađene na demokratskim načelima, koje su spremne da se jasno distanciraju od ratnopropagandnih manifestacija i koje preuzimaju odgovornost za doprinos miru i stabilnosti u zemlji i regionu. Inicijativa neće prestati da javno reaguje i apeluje na institucije Republike Srbije da ne dozvole promociju ratnih zločinaca u javnim ustanovama.

Ministar Vukosavljević pružio legitimitet nasilnicima

Podsećamo da su pripadnici ove organizacije poznati po zalaganju za ograničavanje rada i ukidanje organizacija civilnog društva u Srbiji. U više navrata su u svojim akcijama otvoreno slali poruke mržnje prema aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava i targetirali ih kao strane plaćenike, čime su dali legitimitet  za nasilje koje se prethodno desilo na tribini u  Beški, januara ove godine. Povod za poslednji incident u kome su učestvovali pripadnici organizacije „Alternativa“ je bilo održavanje festivala “Mirëdita, dobar dan!“, gde su otvoreno pretili gostima i organizatorima u više navrata, čime su jasno pokazali da je njihov metod borbe zastrašivanje, provokacija i poziv na linč.

Vrednosni sistem koji zastupaju pripadnici “Alternative” podrazumeva i propagiranje stavova Miroljuba Petrovića,  pseudonaučnika i zagovornika teorija zavera, sada već čuvenog po sloganima “555-333” i “Ideš pod mač, bato!”. Ova simbioza i ne čudi s obzirom na to da se kako “Alternativa”, tako i Miroljub Petrović zalažu za društvo u kome nema mesta za drugog i drugačijeg, kao što se i budućnost mladih za njih ne nalazi u otvaranju ka svetu već u povratku u mitologizovano Dušanovo carstvo.

U tom kontekstu, smatramo današnji sastanak ministra kulture Vukosavljevića i predstavnika “Alternative” nedopustivim činom jer se na taj način ne samo prelazi preko huškačkog i nasilničkog ponašanja ove organizacije već se njime dovodi u pitanje, ionako krhka, proklamovana demokratska i proevropska agenda Vlade Srbije, čiji je ministar Vukosavljević član.

S obzirom da je današnjim sastankom sa predstavnicima “Alternative” ministar Vukosavljević dao legitimitet njihovoj kampanji zastrašivanja usmerenoj ka Inicijativi mladih za ljudska prava, ovim putem zahtevamo od ministra da se jasno izjasni o vrednostima koje zastupa naša organizacija.

Konkurs za studijsku posetu Rožajama

Tokom ove posete učesnici će biti u prilici da slušaju predavanja o ratnim sukobima na prostoru Crne Gore i zločinima koji su počinjeni tokom devedesetih godina. Pored toga učesnike programa očekuju i druga brojna predavanja o kulturi, prevazilaženju predrasuda i stereotipa među mladima kroz saradnju kao i projekcija filma „Bukovica“.

Ovo je samo deo programa u kome možete učestvovati ako ispunjavate sledeće kriterijume:

  • iz Srbije ste, 
  • imate do 25 godina
  • zainteresovani ste za teme suočavanja s prošlošću

Prijavite se tako što ćete popuniti formular koji se nalazi na ovom linku: http://bit.ly/2rmCG16.

Biće kontaktirani samo oni koji budu izabrani za učešće na programu a rok za prijavu ističe 16. juna u ponoć.

Prevoz, smeštaj i hrana su obezbeđeni od strane organizatora.

Za sva dodatna pitanja možete nas kontaktirati na e-mail:  jovana.prusina@yihr.org.

Podrška Nezavisnom društvu novinara Vojvodine

Nezavisno društvo novinara Vojvodine navodi da je ova odluka doneta “nakon niza pretnji i poziva na linč, upućenih organizatorima i publici putem društvenih mreža od ekstremističkih i profašističkih organizacija, a uzevši u obzir činjenicu da su u isto vreme u bioskopu Arena zakazani i događaji u kojima učestvuje veliki broj maloletnih lica”.

Nakon divljanja ekstremističkih grupa u toku “Mirëdita, Dobar dan!” festivala i pretnji koje dobija Nezavisno društvo novinara Vojvodine postaje jasno da su organizacije koje promovišu saradnju i dijalog između Kosova i Srbije ugrožene. Napadima ekstremističkih grupa, ali i upadljivim ćutanjem državnih institucija jasno nam se stavlja do znanja da ne samo da smo nepoželjni već i da nećemo biti zaštićeni u slučaju napada.

Izostanak reakcije države uprkos tome što se deklarativno zalaže za pomirenje i dijalog između Kosova i Srbije predstavlja izraz vrhunskog licemerja, ali šalje i jasnu poruku desničarima da neće biti ometani prilikom propagiranja nasilja.

Projekti poput “Stvarni ljudi – stvarna rešenja” u okviru kog je nastao ovaj film uvek će imati podršku Inicijative jer predstavljaju najbolji način da se postkonfliktna društva međusobno upoznaju i približe. Pored podrške koju upućujemo organizatorima još jednom poručujemo da nećemo odustati od borbe za društvo bez nasilja u kojem se dijalog i saradnja neguju kao osnovne vrednosti. 

U Beogradu, 12.06. 2017. godine

Inicijativa mladih za ljudska prava

Apel vlastima Srbije da odustanu od revizije istorije i poricanja sudski utvrđenih činjenica

Suštinskim primedbama glavnog tužioca, predstavnik Srbije Čedomir Backović na istom zasedanju suprotstavio je navodne statističke uspehe vlasti koju predstavlja, odbacujući svaku reč kritike. Organizacije potpisnice ovog apela zahtevaju od vlasti Srbije da pažljivo razmotre primedbe iznete na njihov račun tokom zasedanja Saveta bezbednosti UN i suoče se sa problemima koji su poslednjih godina rezultirali porastom nacionalizma u društvu i drastičnim pogoršanjem odnosa sa državama regiona.

Tužilac Bramerc je u oštro intoniranom obraćanju upozorio na nastavak „kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja“ zločina i odbijanja da se u Srbiji i drugim državama bivše Jugoslavije prihvate činjenice koje je utvrdio MKSJ: „Poruka poricanja i revizionizma je veoma jasna i glasna. Priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Oni koji su za vas ratni zločinci, za nas su heroji.“ Ukazao je takođe da domaći zvaničnici danas, kao i njihovi prethodnici koji su pre 20 i više godina doveli do ratova, koriste „podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast“.

U izveštaju tužioca se sa žaljenjem konstatuje da se Srbija „vratila praksi nesaradnje sa Tribunalom“ i da već gotovo dve i po godine odbija da izruči troje optuženih za nepoštovanje suda – Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića. Zbog iste stvari Srbiju je kritikovao i predsednik MKSJ Karmel Ađus, koji je podsetio da je na taj problem pred Savetom bezbednosti ukazivano u više navrata do sada, ali bez uspeha.

U izveštaju se ističe da je napredak Srbije u pogledu procesuiranja ratnih zločina generalno „negativan“, da su pozitivni pokazatelji istrage i procesuiranja „veoma ograničeni“ i da nema značajne promene loših trendova uspostavljenih proteklih godina. Tužilac Bramerc ukazao je i na to da se saradnja tužilaštava za ratne zločine u regionu „kreće u pogrešnom smeru“, pozivajući srpsku i druge državne vlasti da se taj problem razreši.

Umesto da uvaži izrečene primedbe i pokaže spremnost da se nagomilani problemi na polju procesuiranja ratnih zločina i odnosa prema do sada sudski utvrđenim činjenicama prevaziđu, predstavnik Srbije Čedomir Backović odbacio je navode glavnog tužioca i predsednika MKSJ i na kritiku odgovorio – kritikom. On je zamerio predstavnicima MKSJ da su u svojim obraćanjima otišli van kompetencija i mandata koji im je određen, baveći se obrazovanjem, istorijom i drugim nepravničkim temama. Umesto da se osvrne na sadržaj kritika upućenih Srbiji i odgovori na utemeljene tvrdnje o novom pojačanom trendu revizije činjenica iz prošlosti, Backović se opredelio da napadne predstavnike MKSJ i odbaci svaki prigovor. Navodima o ograničenim rezultatima suđenja za ratne zločine pred domaćim suđenjima i problemima u regionalnoj saradnji suprotstavio je niz statističkih podataka koji su i do sada zloupotrebljavani i ukazao na birokratski „uspeh“ usvajanja Nacionalne strategije i Akcionog plana za suđenje ratne zločine, koji se po oceni civilnog društva jedva primenjuju u praksi (videti Izveštaj FHP-a o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, strane 18-21), a umesto odgovora na kritiku o nesaradnji Srbije sa MKSJ zaklonio se iza zakonskog okvira koji navodno ne dozvoljava izručenje optuženih za nepoštovanje suda, iako je takvih izručenja u prošlosti po istom zakonu bilo.

Defanzivni pristup Srbije zabrinjava još više ako se ima u vidu da kritike iz Haga na iste teme ne dolaze prvi put, kao i da predstavnici civilnog društva na probleme revizije prošlosti i zamiranja procesa suđenja za ratne zločine ukazuju godinama unazad. Svečani državni doček za ratne zločince i njihov povratak u javni život, veličanje ratnog rukovodstva Srbije, odbijanje da se prihvate sudski utvrđene činjenice u vezi sa srebreničkim genocidom i drugim zločinima počinjenim od strane počinilaca iz Srbije, potpuno odsustvo optužnica protiv visokorangiranih počinilaca, opstrukcija suđenja za ratne zločine koja je rezultirala beskrajno dugim suđenjima, jednoipogodišnje čekanje na izbor tužioca za ratne zločine, usporavanje saradnje srpskog sa drugim tužilaštvima u regionu pod pritiskom politike, suprotstavljanje nalazima presuda za ratne zločine sudova iz regiona i drugi problemi koje je u izveštaju Savetu bezbednosti UN detektovao tužilac Bramerc već su u mnogo navrata unazad apostrofirani u reakcijama civilnog društva u Srbiji. Predstavnici države, međutim, na njih su odgovarali kao i na jučerašnje tužiočevo obraćanje – arogantno i defanzivno, ponekad i agresivno.

Potpisnice ovog saopštenja apeluju na državne organe Srbije da sa najvećom mogućom pažnjom još jednom prouče izveštaje i razmotre kritike glavnog tužioca i drugih predstavnika MKSJ i Međunarodnog rezidualnog mehanizma, kao i primedbe Fonda za humanitarno pravo i drugih organizacija civilnog društva na rad pravosuđa za ratne zločine i odnos države prema ratnoj prošlosti. Apelujemo na predstavnike države da pod hitno prekinu sa stvaranjem klime u kojoj su suđenja za ratne zločine, posebno visokopozicioniranim zvaničnicima, skoro nemoguća, veličanje zločinaca i nipodaštavanje žrtava svakodnevica, a sukobi sa susednim državama na temu ratne prošlosti i nesaradnja sa Tribunalom u Hagu stalno obeležje državne politike. Prvi značajan korak u tom pogledu bila bi dosledna primena Nacionalne strategije i Akcionog plana za procesuiranje ratnih zločina, uvažavanje prava žrtava i otklon državnih organa i političkih partija, posebno vladajućih, od osuđenih i osumnjičenih ratnih zločinaca.

Astra

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za evroatlantske studije

Civil Rights Defenders

Fond za humanitarno pravo

Građanska akcija Pančevo

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Incijativa mladih za ljudska prava

Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Praxis

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava

Žene u crnom