26 godina od zločina na Ovčari

Odnos Srbije prema zločinu na Ovčari, jednom od najmonstruoznijih tokom rata u Hrvatskoj, predstavlja paradigmu odnosa prema žrtvama, kao i krivičnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti za ratne zločine. Negiranje utvrđenih činjenica i odgovornosti pred Tribunalom u Hagu u javnosti, izuzetno neefikasno suđenje pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, politička promocija odgovornog ratnog zločinca – elementi su sistema apsolutnog poricanja zločina.

Za zločin na Ovčari, pred Haškim tribunalom osuđeni su Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin. Po odsluženju dve trećine kazne, i povratku u Srbiju, Veselin Šljivančanin postao je glavno oruđe vladajuće Srpske napredne stranke za obračun sa Tribunalom i činjenicama koje su pred sudom utvrđene. Istovremeno, Šljivančanin je zauzeo mesto glavnog promotera falsifikovane istine,  odričući se odgovornosti koja je individualna još jednom nam ostavlja u nasleđe kolektivnu sramotu i stid. U subotu, na godišnjicu pada Vukovara, Šljivančanin se u javnosti pojavio dva puta: na sednici glavnog odbora SNS-a i na naslovnoj strani režimskog tabloida Srpski telegraf.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) upozorava da se spirala poricanja zločina i fabrikovanje narativa “mi žrtve, drugi zločinci” mora okončati odgovornim postupanjem svih grana vlasti Republike Srbije. U suprotnom, deklarativna politika pomirenja u regionu, Vlade i Predsednika Srbije, biće samo kratka pauza koja će se okončati novim sukobima generacija mladih čiji su uzori osuđeni ratni zločinici.

Shodno tome, Inicijativa će nastaviti da obrazuje i upoznaje mlade ljude iz regiona sa ratnim nasleđem, vodeći dijalog o perspektivama demokratskog razvoja društava u regionu, sa uverenjem da je saradnja i promocija mira jedina alternativa u odbrani od zločinačke politike devedesetih koja od 2000. godine u Srbiji dostiže najveću ekstazu.

Moja inicijativa is coming

Tri radionice i debata biće održane prema sledećem rasporedu:

-Zašto su nam važna ljudska prava? – 30. novembar

-Razvoj i raspad druge Jugoslavije – 7. decembar

-Ratni sukobi na teritoriji bivše SFRJ (1991-2001) – 13. decembar

-Debata: Kosovo i Srbija posle unutrašnjih dijaloga  – 21. decembar

Predavanja će biti održavana jednom nedeljno, a učesnici su u obavezi da prisustvuju na minimum tri predavanja, stoga je u prijavi neophodno navesti na kojim aktivnostima žele da učestvuju. Program “Moja inicijativa is coming” ima za cilj aktiviranje mladih ljudi koji do sada nisu imali priliku da učestvuju u programima Inicijative mladih za ljudska prava, a koji žele da ubuduće budu deo MI aktivističke mreže.

Moja inicijativa je mreža mladih i hrabrih ljudi širom Srbije koji se svakodnevno bore za pravednije društvo i poštovanje ljudskih prava. MI se borimo za demokratske vrednosti i aktivno učestvujemo u stvaranju društva u kome želimo da živimo. Moja inicijativa je otvorena za svakoga ko deli naše vrednosti i principe.

Za učešće na programu, svi zainteresovani mogu se prijaviti putem aplikacionog formulara do 24. novembra 2017. godine.

Za sva dodatna pitanja možete nas kontaktirati na: boris@yihr.org  ili na broj telefona 011 30 35 145.

WYMD podržava građanski pokret Nida u zahtevu da se oslobodi Ulvi Hasanli

6zOik1rt

Hasanli je prošao medicinski pregled septembra 2016. Rezultat pregleda pokazao je da on ima reumatizam i srčane problem. Zato mu je Vojna komisija u gradu Ganja dopustila odlaganje odlaska u vojsku do 2019. godine. Ipak, Ulvi je primio pismo od Vojne komisije i otišao na još jedan pregled. Ultrazvučnim pregledom otkriven je kamen u bubregu i upala. Određen mu je još jedan pregled. Tokom poslednjeg pregleda 25. oktobra, dijagnoze nisu sadržale gore pomenute zdravstvene probleme. Umesto toga, naznačeno je da je Ulvi Hasanli potpuno zdrav.

Njega je u Komesarijat odvela vojna policija, na kardiologiju gde ga je poslao Vojni Komesarijat na pregled 26. oktobra. Odatle, on je na silu poslat na prve linije fronta.

Kako ovo nije prvi slučaj represije nad članovima Nida, jasno je da ovaj akt vlasti Azerbejdžana politički motivisan kako bi nasilno onemogućio Hasanlijev rad i obeshrabrila ostale borce za ljudska prava u njihovoj stalnoj borbi za demokratsko društvo.

WYMD, kao mreža koja podržava razvoj održivih demokratskih pokreta na svetskom nivou, podržava I građanski pokret Nida u njihovom zahtevu da Hasanli bude otpušten iz vojne službe i da mu se pruži adekvatan medicinski pregled i lečenje.

Takođe podstičemo i druge borce za ljudska prava, kao i međunarodne organizacije, da izraze solidarnost i pridruže se glasovima slobode protiv svih represivnih režima.

Poštovanje prava manjina preduslov za zajednički život Srba i Albanaca

Šta su najveći benefiti za srpsku i albansku zajednicu na Kosovu od Briselskog dijaloga po Vašem mišljenju?

Najveći benefit po srpsku i albansku zajednicu na Kosovu je pre svega smanjenje tenzija. Nažalost, zbog odugovlačenja i problema u sprovođenju mnogih dogovora koji se, na primer, tiču slobode kretanja i priznavanja diploma, problemi stanovništva kako srpskog, tako i albanskog nisu u dovoljnoj meri rešeni.

Šta su danas najveći problemi srpske zajednice na Kosovu? Da li se ti problemi uopšte razlikuju od problema drugih zajednica na Kosovu i u čemu?

Iako se srpska zajednica na Kosovu svakodnevno suočava sa posledicama nedostatka implementacije Briselskih sporazuma, možemo videti da su neki sporazumi relativno uspešno sprovedeni, poput integracije policije i carine. Međutim, sudstvo još uvek nije integrisano i na taj način dolazi do onesposobljavanja drugih institucija. Sa druge strane, stanovnici severa Kosova i dalje nailaze na prepreke pri dobijanju ličnih dokumenata, konkretno, ličnih karata, vozačkih dozvola i registarskih tablica. Nemogućnost dobijanja ovih dokumenata direktno utiče na slobodu kretanja građana sa severa. Sa druge strane, srpska dokumenta izdata za stanovnike na teritoriji Kosova nisu priznata u kosovskom sistemu i na taj način postaju nevalidna, što umnogome otežava život srpskoj zajednici.
Kao posledica Briselskog sporazuma, trenutno je u toku kampanja za predstojeće, druge po redu lokalne izbore za kosovske institucije. Četiri severne opštine, nove u ovom sistemu, su još uvek nedovoljno integrisane i suočavaju se sa posledicama nedostatka kapaciteta u ljudstvu i infrastrukturi. 

Imajući u vidu već navedene probleme srpske zajednice na Kosovu, šta su odgovori Srbije po pitanju njihovog rešavanja?

Prisustvo države Srbije je i dalje vidljivo na teritoriji četiri severne opštine. Obrazovni i zdravstveni sistemi još uvek funkcionišu po srpskom sistemu. Ovo u velikoj meri pomaže opstanak srpske zajednice na Kosovu, jer osim obrazovnih i zdravstvenih usluga, ova dva sistema zapošljavaju i najveći broj ljudi. S obzirom na to da postoji bojazan da će Briselski sporazumi i integracija uticati na gubitak nekih od ovih poslova, neophodno je da se to predupredi i da Beograd i u budućnosti može da nastavi da pomaže većinski srpske opštine na Kosovu.

Kako vidite ideju o unutrašnjem dijalogu? Da li vidite način na koji unutrašnji dijalog može da poboljša trenutno stanje?

Ideja o unutrašnjem dijalogu je dobra. Problem je što se čini da ona ne okuplja sve društvene grupe koje bi trebalo da okupi, kao i da nije dovoljno “atraktivna” u javnosti. Takođe, za uspešno rešavanje ili stvaranje kompromisa na ovu temu, potrebno je da se dijalog suštinski organizuje na nivou institucija, akademije i civilnog društva. Kao prestavnik civilnog sektora sa severa Kosova, a samim tim i nevećinskih zajednica na Kosovu, nejasna mi je uloga civilnog društva u unutrašnjem dijalogu za sada. Neophodno je da se predstavnici civilnog društva sa severa Kosova ukljuce direktno u unutrašnji dijalog, pored svojih kolega iz Beograda. Civilno društvo sa severa Kosova je sačinjeno od aktivista koji poseduju znanje o lokalnom kontekstu i potrebama stanovništva i mogu da doprinesu u procesu unapređenja životnih okolnosti ljudi  kojih se normalizacija odnosa najviše tiče. Na taj način srpsko civilno društvo sa Kosova može znatno da doprinese kvalitetu dijaloga, kao i mogućim rešenjima.

Kako vam izgleda kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane 22. oktobra ove godine i kako kampanja trenutno utiče na život građana?

Atmosfera oko lokalnih izbora, za koje je kampanja u toku, i prvih lokalnih izbora održanih 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma, je neuporediva. U svim većinskim srpskim opštinama dominantna je Srpska lista, koja ima najjaču kampanju i podršku zvaničnog Beograda. Vidljiv je nedostatak javnih pojavljivanja kandidata, javnih debata ili suočavanja kandidata. U poređenju sa revoltom prisutnim u toku izborne kampanje 2013. godine, situacija je manje napeta, mada sa primetnim pritiscima na kandidate i birače drugih lista u odnosu na Srpsku listu.

Na kraju, šta je osnov za funkcionalan zajednički život srpskog i albanskog naroda na Kosovu?


Pre svega neophodno je da političke elite prestanu da koriste među-etničke odnose za unutrašnje politčke potrebe i kao ulog kojim žele da povećaju svoju korist u pregovorima. Na taj način, odnosno kroz diskurs koji je sada vladajući sa obe strane, proizvode ozbiljne posledice za budućnost. Uprkos tome što se elite savršeno razumeju, problem je što ovaj proces nije još uvek dotakao dubinske probleme koji se tiču izgradnje poverenja između stanovništva.
Takođe, neophodno je da se poštuju prava nevećinskih zajednica predviđena zakonom na Kosovu. Svedoci smo čestog kršenja, neispunjavanja i nepoštovanja prava nevećinskih zajednica, od prava na jezik, prava na pristup pravdi, ličnim dokumentima, itd. Funkcionisanje javnih institucija je ključno za poboljšanje uslova života koji su, uz ostale podsticaje poput ekonomskog razvitka, neophodni. Zato je nužno uložiti dodatne napore u cilju osposobljavanja javnih insituticija da rade punim kapacitetom.

Hitna smena ministra Vulina

Inicijativa zahteva da predsednica Vlade Ana Brnabić u najhitnijem roku, a najkasnije do kraja nedelje započne proceduru za razrešenje ministra Vulina, zbog njegovih trajnih napora da rehabilituje politiku ratnih zločina, kao i najistaknutije pripadnike te politike koji su zbog činjenja ratnih zločina služili višegodišnje kazne zatvora.

Očekujemo od premijerke Brnabić hitno podnošenje predloga za razrešenje ministra Vulina, koji bi označio otklon aktuelne Vlade od zločinačke politike koja je vođena devedesetih godina, kako bi se napravio konačan rez na promociji ratnih zločinaca koja predstavlja najbezobzirnije “razvlačenje pameti” građana Srbije. Ukoliko predsednica Vlade svojim nereagovanjem poruči javnosti u Srbiji i regionu da se slaže sa politikom glorifikacije ratnih zločinaca, Inicijativa će zatražiti od narodnih poslanika da pokrenu postupak za razrešenje ministra, verujući da ovo nije stranačko pitanje već pitanje poštovanja elementarnih civilizacijskih vrednosti odnosno na prvom mestu poštovanje žrtava ratnih zločina.

Rehabilitacija zločinaca i zločinačke politike doživela je svoj maksimum Vulinovom izjavom da “niko od tih ljudi ne sme da ode sa životne pozornice, a da ne ostavi zapisano svedočenje o onome što je radio i kakve je odluke donosio”. Podsećamo ministra Vulina, i celokupnu javnost da se zapisano, dokumentovano i činjenično potkrepljeno svedočenje o onome što je srpski vojno-policijski vrh radio na Kosovu nalazi u presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (predmeti: Kosovska šestorka i Vlastimir Đorđević), i da se radi očuvanja i izgradnje dostojanstva srpskog društva mora prestati sa falsifikovanjem istorije i početi sa procesom suočavanja sa prošlošću.

U skladu sa time, Inicijativa poziva i ministarku pravde Nelu Kuburović da, s obzirom na obaveze proistekle iz Poglavlja 23 pristupanja Srbije EU,  angažuje sve raspoložive resurse kako bi se počelo sa primenom Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, posebno u onom delu u kome se govori o unapređenju ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine, i unapređenja nastavnih programa na način koji omogućava učenicima da dobiju dovoljnu količinu relevantnih informacija o sukobima na prostorima bivše Jugoslavije, ratnim zločinima koji su u tom periodu izvršeni i normama međunarodnog humanitarnog prava.