Poziv za učešće na Školi ljudskih prava za mlade

Cilj ove škole je, između ostalog, da vas upozna sa teorijom i idejom ljudskih prava, principima demokratije, tolerancije, solidarnosti, nenasilne komunikacije, i da kod vas podstakne razvoj kritičkog mišljenja.

Naredna Škola ljudskih prava za mlade, koju organizuje Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u partnerstvu sa Inicijativom mladih za ljudska prava, održaće se u Beogradu od 9. do 14. jula 2018. godine.

Škole se organizuju u okviru projekta koji finansira Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

KO MOŽE DA SE PRIJAVI?

– učenici i učenice I, II, III i IV razreda srednjih škola sa područja cele Srbije

KAKO DA SE PRIJAVIM?

– popunjavanjem upitnika koji se nalazi na ovom linku.

Poslednji rok za prijavljivanje je 2. jul 2018. godine.

Obaveštenje o izboru učesnika Škole poslaćemo prijavljenima do 04.06.2018.

Škola je besplatna, što znači da će troškovi puta, hrane, smeštaja, predavanja, poseta kulturnim događajima i radnih materijala ići na teret organizatora.

Polaznici/ce Škole biće smešteni u centru Beograda, a u prostorijama Kuće ljudskih prava (Kneza Miloša 4) će se održavati sva predavanja i radionice Škole. Učesnici će dobiti opravdanja za izostanak u redovnim školama.

Detaljne informacije o programu Škole i ostalim pojedinostima dobiće oni kandidati/kinje koji budu pozvani na Školu posle procesa odabira na osnovu ocene popunjenih upitnika.

O ORGANIZATORIMA

Helsinški odbor za ljudska prava (HO) kao jedna od vodećih nevladinih organizacija u Srbiji sagledava stanje ljudskih prava u ukupnom društveno-ekonomskom i političkom kontekstu zemlje. Alternativno obrazovanje mladih i kultura ljudskih prava su jedni od strateških programa putem kojih se realizuje misija HO. Baveći se mladim ljudima iz cele Srbije program nastoji da potakne na kritičko preispitivanje i prošlosti i sadašnjosti, probudi njihov reformski potencijal i osposobi za društveni aktivizam koji može da otvori nove perspektive u njihovim životima. Za više informacija o našoj organizaciji možete posetiti naš portal: www.helsinki.org.rs.

Misija Inicijative mladih za ljudska prava je zaštita žrtava kršenja ljudskih prava, uspostavljanje novih veza u regionu među posleratnim generacijama i uključivanje mladih u proces tranzicione pravde, promovisanjem kazivanja istine o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Inicijativa mladih za ljudska prava promoviše istinu, pravdu, odgovornost i jednakost kao osnovne vrednosti. Sedišta Inicijative nalaze se u Beogradu, Prištini, Podgorici, Zagrebu i Sarajevu. Za više informacija o našoj organizaciji možete posetiti naš portal: www.yihr.rs

Ako imate bilo kakvih nedoumica ili pitanja kontaktirajte nas na dzombic.jelena@helsinki.org.rs i sofija@yihr.org ili pozovite na 0113035145 i 0638468906, radnim danima od 12.00 do 16.00 sati.

Možete nas zapratiti i na društvenim mrežama:
Facebook: https://www.facebook.com/skoleljudskihprava/
Instagram: https://www.instagram.com/skole_ljudskih_prava_za_mlade/?hl=en

Pozdravljamo vas i radujemo se vašim prijavama!

Poziv za učešće na regionalnoj razmeni u Vukovaru

Program je namenjen mladima uzrasta od 18 do 23 godine zainteresovanim da zajedno sa vršnjacima iz regiona učestvuju u stvaranju novog pogleda na prošlost koja nas je do sada razdvajala. Program “Prošlost se nastavlja/Past Continues” je jednogodišnji program namenjem mladim ljudima koji će imati priliku da učestvuju u pisanju publikacije “Zajednički narativi” koja će biti objavljena krajem godine.

Molimo sve zainteresovane da popune prijavni formular najkasnije do 5. jula, a učesnici i učesnice čije prijave budu uspešne biće kontaktirani najkasnije do 8. jula 2018. godine.

Svi troškovi učešća na programu (put, smeštaj, hrana) biće pokriveni od strane organizatora. Radni jezik programa je srpski.

Festival “Mirëdita, dobar dan!” će biti održan uprkos pretnjama

Ovo nacionalističko divljanje se nastavlja pre svega zbog nepostojanja pravovremene reakcije nadležnih institucija na pretnje i govor mržnje, kao ni na činjenicu da Vojislav Šešelj i dalje sedi u Narodnoj skupštini iako kao osuđeni ratni zločinac po Zakonu o izboru narodnih poslanika nikako ne može da nastavi svoj mandat.

Proces normalizacije odnosa koji je deklarativni cilj Vlade Republike Srbije i predsednika Vučića ne može se ostvariti u Briselu, već mora pronaći svoju suštinu u saradnji ljudi. Ćutanjem kompletnog državnog vrha i nepostojanjem reakcije policije i tužilaštva direktno se podržava radikalsko huškanje na nasilje, sejanje mržnje i straha.

Nakon što su pojedini sportisti i političari sa Kosova proglašeni nepoželjnima u Srbiji – odsustvom reakcije na radikalske pretnje nasiljem, vlast poručuje da su umetnici i mladi ljudi sa Kosova ne samo nepoželjni, već i nebezbedni. Radikali neće sprečiti održavanje festivala, ali ćutanje vlasti i blaga reakcija javnosti ne doprinose približavanju dva društva, u ovom slučaju kroz upoznavanje kosovske savremene kulturne scene.

Političke elite, policija i tužilaštvo ne smeju više ćutati i ignorisati otvorene pretnje nasiljem, već odmah reagovati i stati u odbranu slobode izražavanja, slobode okupljanja i zaštite bezbednosti ljudi.

Inicijativa neće ustuknuti pred pretnjama i nasiljem, i nastaviće da zajedno sa partnerima iz regiona radi na zbližavanju društava među kojima radikali žele da vide zidove i masovne grobnice. Festival “Mirëdita, dobar dan!” će biti održan i otvoren za sve one koji su spremni na dijalog o prošlosti i budućnosti zasnovan na vrednostima koje prevazilaze nacionalističke okove.

Mladi iz regiona u poseti Hrtkovcima

U Hrtkovcima su između ostalog razgovarali sa župnikom Markom Kljajićem o progonu hrvatske zajednice iz Srema u periodu 1991-1995. godine.

Hrtkovci su poslednjih nedelja poprište nacionalističkog divljanja osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, koji uz prećutnu podršku državnog vrha i svih državnih organa nastavlja svoju kampanju zastrašivanja i pretnji, i to kao poslanik Narodne skupštine. Inicijativa se usprotivila Šešelju sa porukom – Ratni zločinci da zaćute, da bi se progovorilo o žrtvama – a ova poseta ima za cilj da mladim ljudima umesto medijskog cirkusa koji prati Šešelja, ponudi saznanja i činjenice o događajima u Hrvatskoj i Sremu.

Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje putujuću školu nacionalizma u okviru koje će mladi iz regiona tokom sedmodnevne škole imati priliku da posete mesta ratnih zločina i drugih masovnih kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih. Predavanja i razgovori sa žrtvama i lokalnim stanovništvom organizovana su u Beogradu, Hrtkovcima, Novom Sadu, Osijeku, Vukovaru, Tuzli, Srebrenici i Sarajevu.

Država i društvo da se snažnije suprotstave slugama nasilja, mržnje i zločina

Današnja izjava narodnog poslanika Damjanovića, da će radikali sprečiti festival “na način na koji oni to umeju” predstavlja otvorenu pretnju nasiljem. Inicijativa mladih za ljudska prava se nikada pred nasilnicima nije povlačila, i radikali znaju da ne mogu da nas zastraše. Njihova poruka je upućena svima onima koji se drznu da budu otvoreni i zainteresovani da posete festival, i upoznaju se sa kosovskom kulturnom scenom. Oni žele da zabrane komunikaciju i saradnju dva društva, a ne našu organizaciju ili festival.

Država ima obavezu ne samo da obezbedi da se festival održi, već da ne izgleda kao ratna zona, kao što je to bio slučaj prošle godine. Time što ćute i ignorišu pretnje radikala, predstavnici vlasti kao u slučaju mitinga u Hrkovcima žele da izmisle podelu na dva ekstrema. Na tu nerazumnu, nametnutu podelu Inicijativa mladih ne pristaje jer festival “Mirëdita, dobar dan” promoviše saradnju mladih umetnika, predstavljanje savremene kulturne scene, i nema tog spinovanja koje ga može opisati kao nešto loše ili pogrešno.

Stranka čiji predsednik je osuđen za zločine protiv čovečnosti, kome suprotno slovu zakona još uvek nije oduzet poslanički mandat, već nedeljama vodi kampanju pretnji i nasilja protiv neistomišljenika i različitosti, koja je kulminirala željom “da ponove ratne zločine” 6. maja u Hrtkovcima i fizičkim napadom tog dana na Đorđa Žujovića, aktivistu LDP. Nasiljem ili smrću je prećeno Nataši Kandić, Jeleni Milić, Jeleni Diković, Ženama u crnom, Tomislavu Žigmanovu, Nenadu Čanku, Oliveri Kovačević, Aleksandri Jerkov, Đorđu Žujoviću, kao i svima koji se protive njihovoj politici kratkom i jasnom porukom “razbićemo vam njušku”. I država i društvo moraju pružiti snažniji otpor promoterima nasilja, mržnje i zločina.