Debata: Odnosi Srba i Albanaca se mogu opisati odnosom mržnje

U prvom, dva tima učesnica i učesnika programa imaće priliku da brane i opovrgavaju navedenu tezu koja je tema debate u punih sat vremena. U drugom delu debate, u neformalnijem razgovoru između debatera i publike, svi prisutni na debati će imati prilike da otvoreno diskutuju o pitanjima i odgovorima sa debate. Na kraju, publika kao i mentori timova biraju pobednički tim koji se dalje takmiči u debaterskom delu programa “Debatom do dijaloga o Kosovu”.

Program “Debatom do dijaloga o Kosovu” ima za cilj da obrazuje mlade ljude iz Srbije o Kosovu kao najvećem političkom pitanju u poslednjih 30 godina negujući kulturu dijaloga. Polazna osnova debata i otvorenih panela je publikacija “Kosovska hronologija (1974-2017). Ceo program je u celosti podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

26. februar od 18:00
Svečana sala Doma omladine u Novom Pazaru

Uživo prenos debate možete pratiti na stranici Youth Initiative for Human Rights.

Publikaciju “Kosovska hronologija (1974-2017.) možete pronaći ovde:http://bit.ly/2sDP6aI

Predstavljanje publikacije “Ratni zločinci u političkom životu: Uzajamna podrška osuđenih ratnih zločinaca i političkih elita”

Predstavnici Inicijative će se takođe obratiti javnosti i povodom prekršajnog postupka koji je Tužilaštvo povelo protiv Inicijativinih aktivistkinja i aktivista zbog protesta na tribini Srpske napredne stranke u Beški, na kojoj je govorio Veselin Šljivančanin.

PS Inđija podnela je krivičnu prijavu protiv svih devet aktivista Inicijative koji su bili u Beški, a nakon toga je Tužilaštvo odbacilo ovu krivičnu prijavu i pokrenulo prekršajni postupak. Prijava je podneta za dela 1) nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje kao i 2) vređanje, vršenje nasilja, pretnja ili tuča. Važno je napomenuti i da je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu koju su povređeni aktivisti Inicijative podneli protiv NN lica, čime se jasno opredelilo i sebe imenovalo za zastupnika ratnog zločinca i onih koji ga podržavaju.

Prvo saslušanje aktivista Inicijative zbog navodnih prekršaja za koje je zaprećena kazna zatvora od 30 do 60 dana zakazano je za 25. decembar u 8 časova, u Prekršajnom sudu u Rumi, odeljenje u Inđiji.

Aktivisti i predstavnici Inicijative govoriće na konferenciji u Medija centru o ovom slučaju neposredno nakon saslušanja.

Na ovoj konferenciji želimo da posebno ukažemo na činjenicu koja je obeležila 2017. godinu u srpskom političkom kontekstu, a to je podrška najviših državnih zvaničnika i vladajućih političkih partija osuđenim ratnim zločincima. Želeći da ukaže na ovu pojavu, Inicijativa je sačinila kratak pregled izjava i događaja iz prethodnog perioda koji prikazuju koherentnost politike aktuelne vlasti u veličanju ratnih zločinaca, njihovih postupaka tokom ratova devedesetih, kao i politike koja je stajala iza toga.

Podsetimo, Inicijativa je od svog osnivanja posvećena borbi protiv slavljenja ratnih zločinaca u javnom prostoru i događaji u 2017. godini samo su intenzivirali tu borbu. Na jednom od tih protesta, u januaru mesecu u Beški, Inicijativa se pištaljkama i transparentom na kome je pisalo “Ratni zločinci da zaćute, da bi se progovorilo o žrtvama” usprotivila tome da osuđeni ratni zločinac, Veselin Šljivančanin, govori u javnim prostorima u okviru predizborne kampanje Srpske napredne stranke. Aktivisti Inicijative su batinama izbačeni iz Doma kulture i razbijen je jedan od njihovih automobila.

Debata: Perspektive dijaloga o Kosovu

Iako je u toku institucionalna faza unutrašnjeg dijaloga koja sadrži niz okruglih stolova i tribina, širi društveni razgovor o Kosovu ostao je zagonetka kako u svom obliku, tako i u sadržaju za veliki deo srpskog društva, a posebno mlađu populaciju. Institucije su svesno izbegle da ponude mladim ljudima šansu da govore o ovoj temi, još jednom ih stavljajući na marginu društveno-političkih zbivanja.

Inicijativa je krajem septembra predstavila Vodič za unutrašnji dijalog koji čini hronologija događaja na Kosovu (1974-2017), kao i principe prema kojima bi dijalog trebalo da bude zasnovan na činjenicama i odgovornosti. Smatrajući da dijalog o Kosovu mora biti usmeren ka vrednostima saradnje i pomirenja, Inicijativa će u narednom periodu kroz seriju razgovora i debata otvarati prostor za mlade, čija se budućnost, pored ostalih političkih tema, prelama upravo na pitanju Kosova.

Govornici na debati su:

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove

Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo

Jovana Radosavljević, direktorka New Social Initiative – Nova društvena inicijativa

Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka

Moderator: Marko Milosavljević, Inicijativa mladih za ljudska prava

Moja inicijativa is coming

Tri radionice i debata biće održane prema sledećem rasporedu:

-Zašto su nam važna ljudska prava? – 30. novembar

-Razvoj i raspad druge Jugoslavije – 7. decembar

-Ratni sukobi na teritoriji bivše SFRJ (1991-2001) – 13. decembar

-Debata: Kosovo i Srbija posle unutrašnjih dijaloga  – 21. decembar

Predavanja će biti održavana jednom nedeljno, a učesnici su u obavezi da prisustvuju na minimum tri predavanja, stoga je u prijavi neophodno navesti na kojim aktivnostima žele da učestvuju. Program “Moja inicijativa is coming” ima za cilj aktiviranje mladih ljudi koji do sada nisu imali priliku da učestvuju u programima Inicijative mladih za ljudska prava, a koji žele da ubuduće budu deo MI aktivističke mreže.

Moja inicijativa je mreža mladih i hrabrih ljudi širom Srbije koji se svakodnevno bore za pravednije društvo i poštovanje ljudskih prava. MI se borimo za demokratske vrednosti i aktivno učestvujemo u stvaranju društva u kome želimo da živimo. Moja inicijativa je otvorena za svakoga ko deli naše vrednosti i principe.

Za učešće na programu, svi zainteresovani mogu se prijaviti putem aplikacionog formulara do 24. novembra 2017. godine.

Za sva dodatna pitanja možete nas kontaktirati na: boris@yihr.org  ili na broj telefona 011 30 35 145.

Beograd pamti genocid u Srebrenici!

Građani i građanke će poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici iskazati paljenjem sveća kod fontane u parku između Skupštine grada i zgrade Predsedništva (Andrićev venac).

Ovim skupom želimo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici i da pokažemo da postoje građani i građanke Srbije koji se oštro protive njegovom negiranju. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i politiku zaborava koja traje već 22 godine. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj ali i moralnoj osudi odgovornih.

U julu 1995. godine za devet dana od strane oružanih snaga Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem, pogubljeno je preko 8000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Oni su odvajani od žena i dece, a potom ubijani na nekoliko lokacija u opštinama Zvornik i Bratunac. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde u svojim presudama događaje iz Srebrenice kvalifikovali su kao krivično delo genocida.

Odnos Srbije prema ratnim zločinima iz jugoslovenskih ratova, a posebno prema najtežem zločinu- zločinu genocida, uvek će predstavljati mračni odraz u ogledalu srpskog društva. Da se ne bi i za 22 godine probudili u zemlji koja umesto žrtava poštuje zločince, ovom prilikom kao i prethodnih godina pozivamo institucije Republike Srbije da priznaju genocid u Srebrenici i proglase 11. jul Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Adobe Spark