Činjenice o suđenju Vojislavu Šešelju o kojima se manje govori

— 15.11.2014.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) smatra da privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja i njegov povratak u Srbiju otvara prostor da se u javnosti, pre svega, govori o zločinima koji se pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) stavljaju na teret lideru Srpske radikalne stranke.


Poslednjih dana smo svedoci medijskog otvaranja kontroverznih tema u vezi sa ovim, u mnogo čemu, jedinstvenim slučajem. Na snazi je tabloidizacija procesa koja podstiče na razgovor o tome ko je konačni pobednik u ovom sporu, a novinari i Šešelju nakolonjena javnost govore o svemu, osim o tome zbog čega je predsednik Srpske radikalne stranke pre 11 godina otišao u Hag.

Inicijativa podseća da se Vojislav Šešelj predao Tribunalu u februaru 2003. godine nakon što je protiv njega podignuta optužnica koja ga tereti da je učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu pokušao, silom, trajno da ukloni Hrvate, muslimane i druge stanovnike nesrpske nacionalnosti sa delova teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine.  Sa ciljem da stvori čistu „veliku Srbiju“, koja bi se prostirala istočno od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitnica, optužen je da je učestvovao u regrutovanju, osnivanju, rukovođenju i finansiranju srpskih dobrovoljaca.

Šešelj se tereti i da je svojim javnim nastupima i preko medija, idejama o uspostavljanju „velike Srbije“, indoktrinirao dobrovoljce SRS-a koji su na terenu u Bosni i Hrvatskoj počinili brojne zločine. Pre masakra na Ovčari u novembru 1991. godine Šešelj je pozvao dobrovoljce da „očiste Vukovar od ustaša“, a pre zločina u Zvorniku kada je ubijeno više od 300 muslimanskih civila rekao je da će „očistiti Bosnu od pagana i pokazati im put na istok“. On se tereti i da je svojim govorima pozivao na proterivanje hrvatskih civila iz delova Vojvodine i tako podsticao sledbenike da učestvuju u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovništva.

Iako Vojislav Šešelj i njemu bliski krugovi tvrde da mu se u Hagu sudi isključivo za verbalni delikt, Šešeljevo ime ipak stoji uz brojne ozbiljne zločine. On se tereti za ubistva nesrpskog stanovništva, uključujući žene i starije osobe, zatočavanje u logorima, mučenje i premlaćivanje civila i ratnih zarobljenika, seksualno zlostavljanje, deportaciju i prislino premeštanje, uništavanje javne i privatne imovine i brojna druga nedela.

Ovi detalji o optužnici protiv Vojislava Šešelja se ne pominju poslednjih dana u medijima, ali je njegovo napuštanje pritvorske jedinice do izricanja presude otvarilo prostor da se u Srbiji govori o nepoštovanju prava na pravično suđenje pred Haškim tribunalom. Inicijativa podseća da je jedan od tri kriterijuma za utvrđivanje kršenja prava na fer suđenje, koje uključuje i suđenje u razumnom roku, i to da li je sam okrivljeni doprineo dužini procesa.

Šešelj se tereti za: ubistva nesrpskog stanovništva, uključujući žene i starije osobe, zatočavanje u logorima, mučenje i premlaćivanje civila i ratnih zarobljenika, seksualno zlostavljanje, deportaciju i prislino premeštanje, uništavanje javne i privatne imovine i brojna druga nedela.

 

Mnoge stvari koje su se u haškim sudnicama desile prethodnih 11 godina, uticale su na to da postupak još uvek nije završen. Neke od činjenica koje je, u svetlu objašnjenja predugog trajanja postupka, važno pomenuti su: Šešeljeva višegodišnja opstrukcija postupka, štrajk glađu, insistiranje na samoodbrani bez pravnih savetnika koji razumeju engleski jezik, kao i zahtev da mu se svi dokumenti dostavljaju isključivo na srpskom jeziku i na papiru, zastrašivanje svedoka, objavljivanje podataka koji mogu dovesti do otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka, tri pravnosnažne presude kojima se oglašava krivim za nepoštovanje suda, njegov zahtev za diskvalifikaciju sudije Frederika Harhofa iz sudskog veća. Ako se ovome dodaju vulgarne uvrede napisane ili izgovorene na račun sudija, tužilaca i drugih stranaka u postupku, dobija se puna slika Šešeljevog odnosa prema Tribunalu i suđenju koje se protiv njega vodi.

Novinarsko izveštavanje o privremenom puštanju na slobodu Vojislava Šešelja još jednom je pokazalo da su suđenja za ratne zločine prisutna u medijima na početaku i kraju postupka gde je jedino važno kako se neko u sudnici izjasnio o krivici i da li je i na koliko godina osuđen, a da se sama suština predmeta zanemaruje. Ovo je posebno problematično imajući u vidu da se najvažniji deo bilo kojeg postupka nalazi u dokaznom postupku, kada se iznose činjenice i saslušavaju svedoci. Taj deo suđenja u predmetu protiv Vojislava Šešelja je potpuno skrajnut, a u skladu sa senzacionalističkim izveštavanjem, javnosti su predočeni isključivo detalji koji novine pune pompeznim naslovima punim kontroverzni.

Tokom procesa koji se u Hagu vodi protiv Vojislava Šešelja utvrđeno je postojanje niza zločina koji su počinjeni nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini u periodu između 1991. i 1995. godine za koje je neophodno pronaći počinioce i adekvatno ih sankcionisati. Presuda će pokazati da li je i na koji način on odgovoran za ova dela. Međutim, bez obzira na konačnu presudu, Inicijativa smatra da je od suštinske važnosti za društvo u Srbiji da se javnosti predoči istina o zločinima koji su nesumljivo dokazani u ovom postupku.

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+