Diskusija mladih “Hajde da pričamo o… Kosovu!“

— 26.09.2017.

U subotu, 23. septembra Inicijativa mladih za ljudska prava organizovala je razgovor o Kosovu na kome su učesnici programa razmena podelili svoja iskustva o poseti Prištini i drugim mestima ove susedne države. Ova diskusija je organizovana u okviru globalne akcije „Speak!“, čiji je cilj da mladima pruži šansu za dijalog o važnim pitanjima na društvenoj i političkoj sceni država članica globalne mreže „Civicus“.


Na početku diskusije okupljenima se obratio programski asistent Inicijative Vladan Đukanović, koji je govorio o akciji „Speak!“, koja se tog dana održala u više od 70 zemalja širom sveta i okupila mlade na čak 158 događaja. Inicijativa je svoj doprinos ovoj akciji dala kroz organizovanje diskusije o možda najvažnijem pitanju za naše društvo u ovom trenutku – unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

Moderatorka ove diskusije, Jovana Prusina, podsetila je okupljene da se Inicijativa od svog osnivanja 2003. bavi regionalnim razmenama mladih, koje su upravo počele na relaciji Kosovo Srbija, zbog čega i smatramo da imamo puno toga što možemo reći o međusobnim odnosima i iskustvima mladih koja se tiču saradnje u regionu. Ona je naglasila da dijalog postoji već godinama, zahvaljujući organizacijama civilnog društva i da razgovor o Kosovu ne počinjemo iz početka.

Učesnica programa regionalne razmene, Marta Vasić, koja je posetila Kosovo početkom ove godine rekla je da se perspektiva koju možemo sagledati kroz medije i realno stanje na terenu veoma razlikuju. Ona je dodala da političari i na jednoj i na drugoj strani još uvek koriste nacionalizam jer to donosi političke poene i da o pomirenju govore jedino onda kada im to odgovara u procesu približavanja EU. Što se tiče mladih „mi imamo iste probleme i više nas stvari spaja nego što nas razdvaja“, zaključila je Marta.
IMG_4750

Još jedan učesnik viziting programa, Dušan Kovačević, je konstatovao da većina mladih nema priliku da poseti Kosovo sem možda srpskih manastira i severnog dela ali da u Prištinu retko ko odlazi. Njegovi utisci su bili pozitivni ali se nakon povratka u Srbiju suočio sa pitanjima svoje porodice i prijatelja zašto je išao tamo. Govoreći o njihovim reakcijama i Marta i Dušan su se složili da veliko interesovanje postoji, da svi postavljaju mnogo pitanja i daju bezbroj komenatara. Ono što je važno, smatra Dušan, je da u takvim razgovorima objasnimo sagovornicima kako izgleda svakodnevni život Albanaca i da su njihovi problemi isti kao i naši.

Marko Milosavljević, programski asistent Inicijative, predstavio je okupljenima 10 principa za vođenje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i istakao jedan od tih principa po kome zvaničnici države Srbije moraju da priznaju popis žrtava rata na Kosovu iz „Kosovske knjige pamćenja“ koju je prezentovao Fond za humanitarno pravo. Marko je naglasio da je “nemoguće razgovarati o dijalogu ako se ne spomenu žrtve” i dodao da je činjenica da se sukob desio i da je bilo žrtava što je dokumentovano i u publikaciji Fonda.

10 principa o Kosovu

Govoreći o poseti Fondu za humanitarno pravo na Kosovu, Marta Vasić je podvukla značaj njihovog rada i važnost popisa žrtva koji su sačinili: „Činjenica je da u školi ne učimo o zločinima a da je veoma važno kada jedna organizacija kao što je to Fond uradio, popiše sve žrtve rata na Kosovu bez obzira na naconalnu pripadnost.“ Govorećio ovoj temi ona je dodala i da „ne postoje loše nacije, već samo loši pojedinci i sa jedne i sa druge strane i loše politike.“

U nastavku diskusije govorilo se o još jednom od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga – dijalog u institucijama a ne u medijima. O tome je Petar Ranković, student Fakulteta političkih nauka, govoreći konstatovao da pravi institucionalni dijalog ne postoji i da ima samo „prepucavanja“ srpskih i albanskih političara u medijima. Petar je dodao i da bi dijalog mnogo brže tekao kada bi se razgovori vodili u Beogradu ili Prištini.

Pristupanje EU i poglavlje 35, važne su teme koje moraju naći mesto u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, konstatovali su učesnici diskusije. Jedan od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga posvećen je upravo ovoj temi. Programski asistent Inicijative Marko Milosavljević je naglasio, govoreći o ovom principu, da evropski put Srbije ne sme biti ugrožen rezultatima unutrašnjeg dijaloga. On je takođe podvukao da najavljeni dijalog ne sme krenuti „od nulte tačke“, već da u obzir moraju biti uzete sve dosadašnje međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela prema Kosovu. Još jedan princip o kome je Marko govorio je i transparentnost dijaloga koja podrazumeva dostupnost svih pravnih i političkih dokumenata koji nastaju kao proizvod ovih razgovora.

10 principa o Kosovu (1)

Jelena Kodić iz organizacije „Balkan let‘s get up“ istakla je da moramo prepoznati koliko su problemi kosovskog i srpskog društva slični jer ćemo na taj način možda uspeti da ih rešimo. Ona je takođe dodala da pored svih problema o kojima je bilo reči na ovoj diskusiji moramo dodati još jedan više koji Kosovo ima u odnosu na nas a to je problem mobilnosti. „Mladi sa Kosova ne mogu slobodno da putuju po regionu i upoznaju svoje susede“, to je veliki problem za regionalnu saradnju zaključila je ona.

Na kraju ove diskusije, Ivan Đurić, programski koordinator Inicijative je apelovao na učesnike programa razmene da razgovaraju sa svojim prijateljima i kolegama o iskustvima posete Kosovu i da na taj način podele informacije koje imaju sa njima kako bi otvorili nove horizonte i perspektive posmatranja regionalne saradnje.

Diskusija je završena donošenjem pet zajedničkih zaključaka:

1) Suočavanje sa ratnim zločinima je neophodno jer bez toga kao društvo ne možemo krenuti dalje.

2) Važan je način na koji se rešavaju tehnički aspekti odnosa Srbije i Kosova jer mnogo problema nas povezuje koji su isti a jedino na ovaj način oni mogu da se reše.

3) Širenje informacija o realnom životu je veoma važno jer one ne dopiru do građanja kroz medije.

4) Učesnici programa vizitinga i aktivisti treba da uvide važnost informacija do kojih su došli prilikom svojih poseta Kosovu i da te informacije podele sa što većim brojem ljudi posebno kada je u pitanju problem mobilnosti koji imaju mladi sa Kosova.

5) Potrebno je tražiti odgovornost na onoj instanci koja je najbliža nama, jer tek kada svaka strana traži odgovornost kod svojih vlasti možemo nešto postići.

Događaj je bilo moguće pratiti i putem naše FB stranice: http://bit.ly/2hwyo7Z

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+