Perspektive multietničkog društva na Kosovu

—25.06.2015.

Publikacija „Perspektive multietničkog društva na Kosovu” predstavlja pionirski korak u uspostavljanju akademske saradnje između Beograda i Prištine. Ona je rezultat rada deset saradnika i saradnica Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Odeljenja političkih nauka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini.


Ozbiljno narušeni krajem osamdesetih godina prošlog veka, odnosi između Beograda i Prištine se vrlo sporo i uz brojne prepreke ponovo grade. Osnovu ovog procesa postavili su umetnici, nezavisni intelektualci i aktivisti za ljudska prava – oni koji su retko opterećeni interesima svakodnevne politike i ne ustručavaju se da otvoreno govore o problemima društva u kojem žive. Zahvaljujući njima, komunikacija među pojedinim srpskim i albanskim krugovima nikada nije ni prestala.

U misiju smanjenja distance između albanskog i srpskog društva, uključeni su i pojedini mediji, slobodoumni novinari koji se svojim izveštavanjem suprotstavljaju diskursima koji više oslikavaju potrebe vlade, nego samu stvarnost. Nakon prestanka sukoba, na početku u vrlo skromnom broju, put Beograda i Prištine krenuli su i neki mladi ljudi koji su „na drugu stranu” odlazili sa željom da, upoznajući svoju generaciju, ruše zidove postavljene u njihovom okruženju.

Danas se komunikacija na relaciji Beograd-Priština u nekim krugovima nesmetano odvija, uprkos još uvek dominantnom uverenju da je tako nešto ne samo nepotrebno, već i nemoguće. Međutim, slabost do sada uspostavljenih veza leži u tome što je njihov uticaj na širu javnost još uvek nedovoljno snažan. I dalje se primeri dobre saradnje beleže kao novine i o njima se govori kao o izuzecima.

Jedan takav izuzetak je i publikacija „Perspektive multietničkog društva na Kosovu” koja predstavlja pionirski korak u uspostavljanju akademske saradnje između Beograda i Prištine. Ona je rezultat rada deset saradnika i saradnica Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Odeljenja političkih nauka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini. Nastala je iz spontano uočene potrebe da se neke teme u vezi sa funkcionisanjem kosovskog političkog sistema akademski obrade. Najveće zasluge za ovaj projekat nosi Stefan Surlić, istraživač Centra za interdisciplinarne studije Balkana pri Fakultetu političkih nauka. Na njegovu inicijativu okupljena je grupa mladih saradnika fakulteta u Beogradu koji su iskazali interes za istraživanjem političkog i društvenog života na Kosovu. Učešćem u ovom projektu, oni su po prvi put putovali na Kosovo, upoznali kolege iz Prištine i aktivno se uključili u sprovođenje naučnog istraživanja.

Pregovori koje se u Briselu vode između predstavnika institucija iz Beograda i Prištine pokazali su da postoje neke sfere života za čiju normalizaciju je neophodan dogovor izvršnih vlasti. Međutim, pitanje koje se svakodnevno postavlja jeste kakav uticaj susreti dvojice premijera i njihovih timova imaju na normalizaciju odnosa između „običnih” ljudi. Podaci koje beležimo u tekstovima koji su pred vama svedoče o zastrašujuće velikoj etničkoj distanci između Srba i Albanaca na Kosovu. Oni jesu poražavajući, ali se mogu iskoristiti i kao motivacija za još intenzivniji i dosledniji rad na smanjivanju postojećih predsrasuda između dva naroda.

Desetoro ljudi koji potpisuju tekstove koji su pred nama su napravili prve korake, ali i obavezali nas da razmišljamo kako da doprinesemo intenziviranju komunikacije između univerziteta u Srbiji i na Kosovu, kao i o drugim vidovima institucionalizovane saradnje. Inicijativa mladih za ljudska prava veruje da trenutne društveno-političke okolnosti otvaraju prostor da spisak formalnih oblika saradnje postane duži i sadržajniji od onog koji beleži inicijative realizovane na nezvaničnim nivoima.

Uspostavljanje prvih koraka saradnje akademske zajednice Kosova i Srbije pomogla je Ambasada Velike Britanije u Srbiji. Sa nestrpljenjem očekujemo da se ovakvi i slični projekti realizuju od novca izdvojenog iz državnog ili budžeta samih fakulteta. Time bi akademska saradnja između Beograda i Prištine bila uvrštena u redovne fakultetske aktivnosti kojima se ne pridaje ekskluzivni karakter.

Uprkos pregovorima sa dekanima u Beogradu i Prištini koji su trajali duže od godinu dana, na ovoj publikaciji ne stoji logo nijednog od fakulteta. Ni na jednoj strani nije bilo političke hrabrosti da se stane iza inicijative mladih akademskih radnika i prepozna njihova potreba za uspostavljanjem zvaničnih kanala komunikacije sa kolegama iz okruženja. Međutim, ova grupa mladih ljudi to nije shvatila kao neuspeh, već podstrek da sa saradnjom nastave do trenutka kada će njihovi napori biti i akademski priznati.

Izveštaj preuzmite ovde.

 

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+