Poštovanje žrtava genocida u Srebrenici mora biti deo državne politike Srbije

— 05.07.2018.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) održaće komemorativni skup za žrtve genocida u Srebrenici u sredu, 11. jula u parku kod Predsedništva Srbije sa početkom od 20 časova.


Ovim putem, javno pozivamo predsednicu Vlade Anu Brnabić, predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao i sve poslanike Narodne Skupštine da svojim prisustvom i paljenjem sveća izraze pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida.

Inicijativa izražava negodovanje zbog kontinuteta ćutanja političke elite o odgovornosti države Srbije za ratne zločine, pogotovu o genocidu u Srebrenici, za šta je presudom Međunarodnog suda pravde 2007. proglašena odgovornom zbog propusta da spreči genocid, kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala VRS Ratka Mladića.

Ove godine nema ni reči o poseti državnih zvaničnika Srbije Memorijalnom centru u Potočarima, dok u poslednje dve godine svedočimo podršci političkih elita osuđenim ratnim zločincima u Srbiji o čemu je Inicijativa ranije reagovala i informisala javnost – od tribina Momčila Krajišnika, Nikole Šainovića i Veselina Šljivančanina, predavanja Vladimira Lazarevića na Vojnoj akademiji,  preko učešća Vinka Pandurevića na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu do nezakonitog ostanka osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja u Narodnoj skupštini Srbije.

Takođe, na suđenju osmorici pripadnika MUP-a Republike Srpske za ubistvo 1300 civila u Kravici jula 1995. godine pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i posle godinu dana nije održan glavni pretres, a ceo slučaj pokazuje lošu praksu rada Tužilaštva, koje kao i u drugim slučajevima (slučaj Skočić) iznosi nedovoljno potkrepljene optužnice, koje najčešće rezultiraju oslobađajućim presudama pred Sudom.

U novembru prošle godine Ratko Mladić je prvostepenom presudom MKSJ osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Nakon presude, predsednica Vlade Ana Brnabić je navela da “prošlost treba ostaviti iza sebe i gledati u budućnost”, dok je u sličnom tonu predsednik Republike Aleksandar Vučić izjavio “da se ne gušimo u suzama prošlosti”. Ministarka pravde, Nela Kuburović, je otišla korak dalje, otvoreno difamirajući Tribunal izjavom da je “presuda Mladiću bila očekivana, imajući u vidu dosadašnje presude Haškog tribunala protiv Srba”.

Inicijativa smatra da, bez rasvetljene ratne prošlosti, nema svetle budućnosti za građane Srbije. Poštovanje žrtava genocida u Srebrenici od strane predstavnika vlasti mora biti osnov – ne samo deklarativne – već proaktivne politike mira i stabilnosti države Srbije. Priliku da pokažu istinsku opredeljenost za politiku mira,  predstavnici vlasti Srbije imaće u sredu, 11. jula od 20 časova pridruživanjem građanima Srbije na komemorativnom skupu žrtvama genocida u Srebrenici. Kao i prethodnih godina, od nosilaca izvršne, sudske i zakonodavne vlasti Srbije zahtevamo sledeće:

  • Usvajanje deklaracije Narodne skupštine, koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida;
  • Obeležavanje 11. jula kao Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici;
  • Efikasno procesuiranje ratnih zločina pri Odeljenju Višeg suda za ratne zločine;
  • Poštovanje i uvažavanje presuda domaćih i međunarodnih sudova kojima se utvrđuju činjenice i odgovornost u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Zaustavljanje promocija i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca na političkim skupovima, državnim svečanostima i Vojnoj akademiji;
  • Puno sprovođenje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje nastavnih programa – odnosno da u školama počne da se o zločinima govori na osnovu sudski utvrđenih činjenica;
  • Nedvosmislenu javnu i političku podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ – REKOM.
PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+