Povući Nacrt zakona o pravima civilnih žrtava rata

— 26.12.2014.

Dana 23. decembra 2014. godine okončana je javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima
boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica (Nacrt zakona) koji je pripremilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo).


Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja jer ne odražava stvarne potrebe i diverzitet žrtava koje žive u Srbiji, krši ustavno načelo jednake zaštite građana pred zakonom, a takođe je i u dubokom neskladu sa međunarodnim i opšteprihvaćenim normama zaštite žrtava kršenja ljudskih prava.

Nacrt zakona sadrži odredbe kojima se uređuju prava, postupak i uslovi za sticanje statusa civilnih invalida rata, članova porodica civilnih žrtava rata i članova porodica umrlih civilnih invalida rata (u daljem tekstu civilne žrtve). Pored toga, Nacrt zakona sadrži i odredbe u pogledu statusa i prava boraca, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Nacrt zakona značajno unapređuje pravni status boraca i vojnih žrtava u odnosu na trenutno važeći zakonski okvir, dok u pogledu civilnih žrtava gotovo u potpunosti preuzima pravni režim propisan trenutno važećim Zakonom o pravima civilnih invalida rata (Zakon).

primedbama na Nacrt zakona koje je uputio Ministarstvu, FHP je detaljno ukazao na sve njegove nedostatke. Najozbiljnija primedba se odnosi na zadržavanje diskriminatornih odredbi postojećeg Zakona, zbog kojih većina civilnih žrtava koje žive u Srbiji ostaje van domašaja Zakona, odnosno bez bilo kakve podrške države. Prema procenama FHP-a, radi se o najmanje 15.000 osoba. Među isključenim kategorijama žrtava su porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja, žrtve koje pate od psihičkih posledica i fizičkih povreda koje su manje od 50% telesnog oštećenja, kao i stradali od strane pripadnika oružanih snaga Srbije ili na teritoriji drugih država. Primedbe FHP-a su upućene i na birokratizovani i komplikovani postupak priznanja statusa koji, na osnovu iskustva FHP-a u zastupanju žrtava u ovim postupcima, traje više godina i dovodi do novog poniženja žrtava.

Nacrt zakona je u suprotnosti sa međunarodnim standardima zaštite žrtava kršenja ljudskih prava, sadržanim u brojnim dokumentima Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Postojeći režim zaštite prava civilnih žrtava preuzet Nacrtom zakona već je bio kritikovan od strane UN Komiteta za ljudska pravaKomiteta za sprečavanje torture i Komesara za ljudska prava Saveta Evrope. Dodatno, kao država kandidat, Srbija je u obavezi da do pristupanja Evropskoj uniji usvoji pravne standarde Evropske unije koji se odnose na zaštitu prava žrtava krivičnih dela. Na neusklađenost ovog domena sa tekovinama EU ukazuje i Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2014. godinu, koji navodi da „samo nekoliko žrtava ratnih zločina ima pristup delotvornoj naknadi unutar važećeg zakonodavnog okvira“, te da „nije došlo do poboljšanja pomoći žrtvama“.

Snažan utisak je da su autori Nacrta zakona u proceduru izmene postojećeg zakonskog okvira ušli sa isključivim motivom unapređenja statusa i prava boraca ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, dok su prava, potrebe i međunarodne norme u pogledu zaštite civilnih žrtava rata potpuno zapostavljeni. Činjenica da pojedina udruženja srpskih civilnih žrtava sa Kosova i iz Hrvatske uopšte nemaju informaciju da se pristupilo pravljenju novog zakona govori puno o pristupu i prioritetima autora.

Imajući u vidu navedene nedostatke Nacrta zakona, FHP smatra da Nacrt zakona treba povući iz procedure usvajanja, te da je potrebno pristupiti pisanju novog teksta zakona, koji će prepoznati sve potrebe i specifičnosti civilnih žrtava u Srbiji i obezbediti im zaštitu i podršku institucija, u skladu sa standardima demokratskih društava.

Zahtevu Fonda za humanitarno pravo se pridružuju:
Koalicija protiv diskriminacije,
koju čine:
Centar za unapređivanje pravnih studija
CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava
Civil Rights Defenders
Gayten LGBT
Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava
Praxis
Regionalni centar za manjine
Udruženje studenata sa hendikepom

Koalicija za pristup pravdi,
koju čine:
Centar za unapređivanje pravnih studija
CHRIS – Mreža odbora za ljudska prava
Civil Rights Defenders
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Praxis
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Photo credits: Velija Hasanbegović 

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+