Razgovor je otvoren temom koja sa sobom vuče uvek jedno pitanje: da li muzika kao umetnost mora biti angažovana? “Muzika jeste zabava, i ona ima tu dimenziju, ali se zato uvek trudimo da ta naša muzika ima neku poruku. Ja mislim da muzika koja nema poruku ne ispunjava svoju svrhu” rekla je Remi. Na to se Marčelo nadovezao rekavši da se niko ne bavi angažovanom umetnošću sa namerom da promeni svet, već zbog “jedne vrlo lične potrebe da se reaguje na neku nepravdu u društvu”.
Ova angažovana umetnost ide dalje od granica država u kojima muzičari žive. Univerzalnost njihovih tekstova, koji se bave problemima koje dele svi mladi sa prostora bivše Jugoslavije, omogućava da i Marčelo i Elemental budu podjednako popularni i u Beogradu i u Sarajevu i u Zagrebu.
Mladi iz Beograda prvo da vide Zagreb pa Berlin, a mladi iz Zagreba Beograd.
Jedna od tih univerzalnih pesama je i Balkana: “Moji su vršnjaci vidjeli sve, i podrume i uzbune i mrtve i izbjegle, naše bi djetinjstvo bilo drukčije, da nije zveckalo oružje. Ovdje je ratna igra normalna, mržnja raste brzo poput korova, a neki novi klinci puške nose i još se time ponose”, a Remi je u razgovoru pred 200 mladih rekla i šta je htela da postigne ovom pesmom: “Ima jedan trenutak u pesmi kada sam htela da posramim sve one o kojima se radi u pesmi, kada instrumental bude jako tih i ja kažem “sramite se sitne duše, djecu učite mržnji”. Ja ne znam da li su oni to čuli, ja ne znam da li ih je sramota, ali sam pokušala.”
Ključna aktivnost u razbijanju predrasuda prema svema što je drugačije je upoznavanje tog “drugačijeg” zato je Remi rekla da je neophodno da mladi iz Zagreba i Beograda posete, na primer Berlin. Marčelo ju je ispravio: “Mislim da mladi iz Beograda treba prvo da vide Zagreb, a mladi iz Zagreba Beograd.”
Zaključivši da je razmena nužna ukoliko kao društvo i pojedinci želimo da idemo napred, debata u Božidarcu je završena a zatim je usledio i koncert benda Elemental kome je prisustvovalo preko 500 mladih iz Srbije i Hrvatske.
