Da bi se nedostaci nacrta zakona uklonili, organizacije civilnog društva koriste priliku da u javnoj raspravi o ovim zakonskim tekstovima predlože izmene i dopune pojedinih pravila, i to:
1. Odredbe o pravima lica čiji se podaci obrađuju (članovi 8. i 9. Nacrta zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova), po svojoj sadržini moraju da odgovaraju odredbama o pravima lica garantovanim opštim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. To znači da bi pojedincu o kome se prikupljaju podaci moralo da se garantuje:
- prvo, niz prava na obaveštenje u vezi sa obradom podataka, a ne samo navedena dva prava;
- drugo, pravo na uvid u dokument koji sadrži podatke o njemu, kao i pravo na kopiju tog dokumenta; i
- treće, niz prava u vezi sa radnjama obrade, a ne samo navedeno pravo na ispravljanje i brisanje podataka.
2. S tim u vezi, u uvodnom delu Nacrta zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova neophodno je upisati odredbu koja na najopštiji način neposredno upućuje na primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i to u pogledu pravila o obradi podataka (dopuštenost, način, svrha i srazmernost obrade), pravima lica o kojima se podaci obrađuju i ovlašćenjima Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Ova odredba bi imala za cilj da poveže dva pravna režima i učini jasnim njihov međusobni odnos.
3. Kad se radi o odredbi člana 28. Nacrta zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova neophodno je izvršiti sledeće izmene:
- ovlašćenje za obradu podataka od značaja za rad policije u zajednici potrebno je izričito osloniti na odredbu člana 6. Nacrta zakona o policiji koja uređuje ovo pitanje;
- prethodno je potrebno na precizniji način urediti rad policije u lokalnoj zajednici, i u tom smislu u članu 6. Nacrta posebno istaći načelo dobrovoljnosti u saradnji između policajaca i predstavnika lokalne zajednice, a zatim i objasniti novoustanovljene pojmove, kao što je “samoorganizovani pojedinac”, odnosno uskladiti pojedine pojmove sa zakonskom terminologijom (udruženja, umesto nevladinih organizacija i sl.);
- najzad, radi “razvijanja partnerstva u zajednici” u članu 28. Nacrta zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, neophodno je izričito propisati da je prikupljanje i obrada podataka o odgovornim licima u organima, ustanovama i “nevladinim organizacijama”, kao i o “manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima”, pravno dopuštena samo na osnovu saglasnosti ovih lica. Na ovaj način bi se princip dobrovoljnosti u daljoj izgradnji odnosa između policije i građana u potpunosti sačuvao od politički besmislenog urušavanja.
Saopštenje potpisuju: Koalicija za pristup pravdi i Koalicija protiv diskriminacije.
Koaliciju za pristup pravdi čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, NUNS i Praxis.
Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.
Saopštenju se pridružuju:Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, NVO Peščanik i Parada ponosa Beograd
