Zaboravi da sam te ikad ubio ludo!

Pitanja u vezi sa događajima u i oko Srebrenice koji su se odigrali jula 1995. godine dele srpsko društvo suštinski dublje i sa većim posledicama nego podela na Delije i Grobare, pristalice i protivnike Beograda na vodi, Beogradjane i “dođoše”. Najveća bitka se vodi oko bazičnih činjenica koje su utvrđene pred međunarodnim sudovima, dok tih 15ak dana pred 11. jul pola Srbije postaje za trenutak pravnik sposoban da oceni da li je radnja izvršenja ušla u kriminalnu zonu, kao i koji je stepen svesti neophodan za genocidnu nameru. O čemu je zapravo reč? Genocid u Srebrenici desio se poslednje godine rata u Bosni i Hercegovini, te je stoga važno sagledati sve okolnosti koje su rezultirale najvećim zločinom koji se desio na tlu Evrope nakon II svetskog rata.

Tačno je:

  • da se opština Srebrenica nalazi na granici sa Srbijom, kao i da je pre rata imala mešovitu etničku strukturu koju su sa oko 3/4 cinili Bošnjaci, dok su 1/4 predstavljali Srbi;
  • da je 1992. godine Karadžic sastavio 6 strateških ciljeva srpskog naroda, gde osim razdvajanja od druga dva naroda u BiH želi i etnički čisto Podrinje (tada većinski naseljeno Bošnjacima) sa namerom da “Drina ne bude više granica izmedju dva svijeta”;
  • da su nakon etničkog čisćenja većine opština u Podrinju, Bošnjaci se skoncentriali u Srebrenici i Žepi sto je dovelo do stvaranja enklava unutar teritorije RS, dok je sama Srebrenica od predratnih desetak tada brojala oko 45 hiljada stanovnika;
  • da je 1993. proglašena za UN sigurnu zonu, što je podrazumevalo demilitarizaciju cele Srebrenice, ali i prestanak svih napada na nju. Niti je došlo do potpune demilitarizacije, niti su napadi VRS prestali;
  • da su, usled loše humanitarne situacije u enklavi, odredi na čijem je čelu bio Naser Orić, popularno nazvani “torbari”, vršili upade u srpska sela na velike praznike jer je tada tradicionalno najviše hrane u kućama, činivši pritom zločine nad Srbima;
  • da je posle Direktive 7 iz 1994. koja govori o ciljevima RS u pogledu Srebrenice došlo do operacije Vojske RS pod nazivom Krivaja 95 i napada na samu enklavu, kada dolazi do zločina neslućenih razmera;
  • da je Mladić žene i decu razdvojio od muškaraca i organizovao njihov transport do muslimanske teritorije, ali i da je ubio sve muškarce koje je zatočio/uhvatio (oko 1200 u Potočarima i oko 7000 koje je uhvatio u begu prema Tuzli). Upravo taj čin neselektivnog hvatanja svih muškaraca iz Srebrenice koji su bežali ka Tuzli i njihova egzekucija koja je planski sprovođena od Bratunca do Zvornika sa ciljem da se bošnjačka zajednica nikada ne obnovi na tom prostoru (složićete se da su za reprodukciju neophodni i muškarci) predstavlja genocidnu nameru kao kljucni element krivičnog dela genocida.

Ovo su činjenice koje su utvrđene pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a potvrđene su i presudom Međunarodnog suda Pravde iz 2007. u slučaju BiH protiv Srbije. Još Volter je rekao da prostaci raspravljaju o činjenicama, a umni ljudi o interpretacijama. Nažalost, kod nas su činjenice najveći kamen spoticanja i ključna prepreka procesu pomirenja i uspostavljanju održivog mira na Balkanu.

Unutar srpskog društva još uvek postoje jake tendencije osporavanja i negacije sudski utvrđenih činjenica, pa i nadrealne fetišizacije reči genocid: ako se usvoji rezolucija, Srbi ce biti proglašeni za “genocidni narod” (što je notorna glupost budući da je krivica vrlo individualna); zar su zločini nacista i Mladića isti (opet glupost, jer za genocid nije važan broj ubijenih). Pravu dimenziju dobijamo tek kada čujemo da pojedini “priznaju da se u Srebrenici dogodio ratni zločin, ali ne i genocid”. Kao da ne znaju da ratni zločin po svojim posledicama (npr. broj ubijenih) može da bude gori od genocida!

Sve to nas vodi zaključku da u srpskom društvu ne postoji empatija za žrtve, za nevino ubijene i stradale LJUDE! Sve dok budemo brojali krvna zrnca ubijenih, sve dok ne budemo shvatili da suze svake majke jednako vrede, sve dok duboko u sebi ne budemo osećali potrebu da  treba odati počast ljudima, naše društvo će letargično spavati u svom homofobnom snu izopšteno od opštih, civilizacijskih vrednosti!

Sve dok budemo zatvarali oči pred činjenicama, upoređivali broj stradalih i veličali osuđene ratne zločince u svom dvorištu, nećemo preći onu civilizacijsku crtu.

Srbija već sledećeg 11. jula ima priliku da pređe tu crtu.

 

Fotografija: Velija Hasanbegović

Organizacije civilnog društva podržale akciju #sedamhiljada

Mi, organizacije civilnog društva u Srbiji, podržavamo akciju Sedam hiljada kojom će se 11. jula u Beogradu obeležiti 20 godina od genocida u Srebrenici. Ovom akcijom, želimo da izrazimo saosećanje sa više od osam hiljada stradalih bosanskih Muslimana u enklavi Srebrenica i njihovim porodicama i da se usprotivimo sve češćim pokušajima osporavanja, relativizacije i opravdavanja srebreničkog genocida.

Više međunarodnih i nacionalnih sudova donelo je presude da se u Srebrenici dogodio genocid. Ovo je jedini slučaj da se nakon Drugog svetskog rata na tlu Evrope političko i vojno rukovodstvo udružilo kako bi na nekoj teritoriji uništilo jednu etničku grupu kao takvu. Na meti režima Republike Srpske našlo se muslimansko stanovništvo iz Istočne Bosne koje je bilo okupljeno u srebreničkoj enklavi pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

U periodu između 11. i 19. jula 1995. godine ubijene su 8372 osobe. Za samo devet dana sistematski su ugašena 8372 života. Ovi ljudi su izabrani kao meta za odstrel zbog toga što su pripadali etničkoj grupi čije istrebljenje je rukovodstvo Republike Srpske želelo da postigne.

Kao organizacije civilnog društva o masakru u Srebrenici smo govorili godinama unazad. Radili smo na tome da se glas žrtava i istina o njihovom stradanju čuje u Srbiji. Borili smo se protiv poricanja genocida u trenucima kada za to nismo imali nikakvu podršku – ni Vlade, ni instiucija, ni javnosti.

Danas, dvadeset godina posle, dok se na memorijalnom groblju u Potočarima još uvek ukopavaju posmrtni ostaci pronađeni u masovnim grobnicama, smatramo da je i dalje važno govoriti o odgovornosti za počinjene zločine kako se oni nikada više ne bi ponovili. Važno je prisetiti se govora onih koji su na tenkovima i kamionima ušli u Srebrenicu i u ime srpstva, mašući srpskim zastavama, po direktivi i jasno napravljenom planu, ubijali nevine ljude.

Akcija Sedam hiljada je inicirana od strane građana i građanki ove zemlje koji nemaju problem da stvari nazovu pravim imenom i javno ustanu i kažu da im je žao zbog onoga što je pre 20 godina urađeno u njihovo ime. Izraz je iskrene želje da se ubistvo više od osam hiljada ljudi nikada ne zaboravi.

Akcija Sedam hiljada je odgovor na iznova i iznova iskazanu potrebu pojedinih krugova da stradanje u Srebrenici minimiziraju ili na bilo koji način opravdaju.

To je poziv na akciju kojom će se pokazati drugačije lice Srbije, kojom će se iz sedam hiljada usta, odlučnije nego ikada, bez ikakvog „ali“, izgovoriti „žao mi je“.

Zato ćemo mi 11. jula u 11.07 leći ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije i na trenutak postati samo jedni u nizu brojeva koji označavaju nepovratno izgubljene živote.

Pozivamo vas da nam se pridružite, tako što ćete uzeti svoje brojeve na sajtu sedamhiljada.rs i doći 11. jula ispred Doma Narodne skupštine, kako bismo zajedno poslali poruku:

Srebrenica!

Da znamo!

Da pamtimo!

Da ne zaboravimo!

Da se nikada ne ponovi!

 

Akciju Sedam hiljada podržavaju:

  • Hartefakt fond
  • Inicijativa mladih za ljudska prava
  • Fond za humanitarno pravo
  • Civil Rights Defenders
  • Žene u crnom
  • Kuća ljudskih prava sa organizacijama: YUCOM komitet pravnika za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava

 

NAJAVA: Podrška civilnog sektora akciji #sedamhiljada

Organizacije civilnog društva svake godine 11. jula na različite načine obeležavaju godišnjicu genocida u Srebrenici, izražavaju solidarnost sa nevino stradalima u istočnoj Bosni i pozivaju da se na svim nivoima društva u Srbiji razvije odgovoran odnos prema nasleđu ratne prošlosti. One osuđuju negiranje genocida i podsećaju da je za pomirenje u regionu potrebno da se uloži pre svega institucionalni napor kako bi se razvila empatija sa žrtvama i na taj način sprečilo eventualno ponavljanje zločina u budućnosti.

Organizacije civilnog društva podržavaju akciju #sedamhiljada zbog toga što ona dolazi iz potrebe građana i građanki Srbije da ne ćute 11. jula.

Akcija #sedamhiljada se organizuje na inicijativu novinara Dušana Mašića, koji je na društvenim mrežama predložio da sedam hiljada ljudi legne ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u znak sećanja na žrtve srebreničkog genocida. Cilj akcije je da se skupi 7000 ljudi koji će se 11. jula u 11.07 časova okupiti ispred Narodne skupštine i tako odati počast stradalima. Brojevi za akciju se mogu dobiti na sajtu sedamhiljada.rs

Na konferenciji će prisustvovati predstavnici i predstavnice Inicijative mladih za ljudska prava, Hartefakt fonda, Fonda za humanitarno pravo, Žena u crnom, Kuće ljudskih prava i Civil Rights Defendersa.

Autor grafike: Mirko Ilić

Genocid u Srebrenici i Inicijativa

Članovi/ce Inicijative su odlaskom u Potočare hteli da podsete vlast Srbije da „odbijanjem da saopšti punu istinu o postupanju države Srbije u srebreničkom zločinu, nastavlja sa politikom poricanja zločinačke prošlosti. Srbija neće biti demokratska država sve dok pravda za žrtve ne bude postignuta i dok odgovornost za teške zločine ne preuzmu institucije“.

Nakon konferencije za štampu i projekcije filma “Kolutovi dima” autora Nemanje Stjepanovića, održana je ulična akcija u centru Niša. Ulična akcija je obuhvatala špricanje i deljenje majica i bedževa sa likom Ratka Mladića i natpisom Traži se zbog genocida. Cela akcija je bila na ivici incidenta, građani/ke su izvikivali parole: Jeste li vi muslimani? Idite onda iz naše zemlje? Vama ovde nije mesto! Trebalo bi da vas pošaljemo na Kosovo da vas tamo siluju! Vi niste Srbi! Kako možete da dirate narodnog heroja? On je naš otac!

Nakon ovog događaja, dva puta u dva dana policija u Nišu je ispitivala koordinatorku kancelarije Inicijative u Nišu, Maju Stojanović i aktiviste Inicijative Dušana Pavlovića, Radojicu Bunčića i aktivistkinju Kseniju Stojanović, pod sumnjom da su crtali grafite sa likom haškog optuženika Ratka Mladića, ispod kojeg je pisalo “Tražen zbog genocida”. U Knjaževcu su građani/ke dobili letke, a neki su ih zatekli pod automobilskim brisačem.

Materijal  sa porukom „Vratimo dostojanstvo i sebi i žrtvama“ je podeljen u centru Sombora. Prekrečeni su grafiti na kojima je pisalo „Velika Srbija“, te „Srbija Srbima“. Zrenjaninci/ke su 11. jula ujutro prekrečili grafit u parku iza Kulturnog centra. Podeljeni su leci sa porukom „Da ne zaboravimo“ i „Vratimo dostojanstvo i sebi i žrtvama“. Obeležavanje 11. godišnjice zločina u Srebrenici u Pančevu je trajalo nekoliko dana. I Pančevci/ke su videli film „Kolutovi dima“ u  Domu omladine, a na lokalnoj TV inserte iz filma. Malobrojna publika u Domu omladine je u gotovo u grobnoj tišini odgledala ispovest Kade Hotić i nakon toga komentarisala tragičnu sudbinu ove žene i njenih sugrađana/ki. Ekipa od sedam mladih ljudi je u Novom Bečeju, nedaleko od centra grada, prekrečila grafite sa „SS“ i kukastim krstom, a potom je, podeljena na dve grupice sa obe strane glavne bečejske ulice delila letke.

U organizaciji kragujevačke kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava godišnjica zločina u Srebrenici obeležena je emitovanjem dokumentarnog filma “Kolutovi dima” na RTV Kragujevac, a sutradan su članovi/ce Inicijative mladih sa Koalicijom mladih Srbije i Omladinskom grupom Helsinškog odbora za ljudska prava u Kragujevcu održali konferenciju za novinare/ke kako bi javnost podsetili na najstrašniji evropski zločin posle Drugog svetskog rata, i poručili da najodgovorniji akteri zločina ne samo da nisu izvedeni pred lice pravde, nego se proglašavaju nacionalnim herojima.