Festival “Mirëdita, dobar dan!” ove godine od 29. maja do 1. juna

Uz predstavljanje umetnika i izvođača, predstavnika moderne kosovske kulturne scene, cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Festival se ove godine održava u specifičnom trenutku, kada su odnosi Beograda i Prištine na najnižoj tački od početka briselskih pregovora. Kriza u političkom dijalogu se vrlo jasno i direktno odražava na svakodnevni život građana Srbije i Kosova, i dodatno obeshrabruje retke primere saradnje između dva društva, ne samo u kulturi, već i u privredi, sportu, obrazovanju i svim drugim oblastima. Festival jasno poručuje srpskoj i kosovskoj javnosti, ali i političkim elitama, da se barijere i prepreke moraju uklanjati, a ne stvarati nove.

Kao i tokom prethodnih izdanja festivala, posetioci će i ove godine imati priliku da saznaju više o modernoj kulturnoj sceni Kosova kroz predstave, performanse, filmove, koncerte i izložbe. Osim toga, deo festivala biće posvećen razgovoru i debati o budućnosti odnosa između Beograda i Prištine i značaju saradnje za dva društva.

Festival “Mirëdita, dobar dan!” zvanično će biti otvoren u sredu, 29. maja projekcijom filma “Hladni novembar” reditelja Ismeta Sijarina, filma koji je u više navrata nominovan i nagrađivan na međunarodnim filmskim festivalima, a na dan otvaranja biće izveden i umetnički performans Shkumbina Tafilaja “Hajde da vodimo ljubav”. Tokom četiri dana festivala, publika će imati priliku da pogleda i film “Ferdonija”, dokumentarnu priču reditelja Gazmenda Bajrija o životu žene čiji su svi članovi porodice poginuli tokom rata na Kosovu, kao i pozorišnu predstavu “Balkanski kreoli”. Uz umetnički deo programa, tokom “Mirëdita, dobar dan!” festivala biće organizovane i debate o umetnosti i kulturnim scenama Srbije i Kosova, ali i o odnosu dva društva, pitanju nestalih lica tokom rata na Kosovu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Uz debate, na festivalu će biti prezentovane i publikacije sa pričama porodica nestalih tokom rata na Kosovu kao i knjige “Antologije savremene kosovske drame” i “Istorija Kosova u istorijskim knjigama Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije” Škelzena Gašija.

Ovogodišnji “Mirëdita, dobar dan!” festival biće zatvoren muzičkim programom uz koncert sastava “Don’t listen to your neighbors” poznatog po izvođenju tradicionalne albanske muzike u modernom stilu sa džez elementima i nastup DJ Matale iz Prištine.

Inspiracija za festival “Mirëdita, dobar dan!” je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival će biti održan na nekoliko lokacija u Beogradu, dok će ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biti besplatan.

Festival realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava  i Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine, a uz podršku Fondacije za otvoreno društvo na Kosovu (KFOS), Fonda Rockfeller Brothers (RBF) i Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova.

Zaustaviti linč protiv pekare “Roma” u Borči

Kako se ovakvi napadi ne bi ponovili, zahtevamo hitnu reakciju tužilaštva protiv huligana koji su juče pokušali da u potpunosti spreče rad pekare “Roma” i prete da će je ponovo okupirati ukoliko krene sa radom. Politika nekažnjivosti prema nasilnicima koji ometaju slobode i prava građana mogu se zaustaviti pravovremenom reakcijom  tužilaštva, policije i sudova. Važno je napomenuti da su osobe koje su bile prisutne predstavnci organizacije Levijatan kao i narodni poslanik Srđan Nogo koji su od ranije poznati po pretnjama i targetiranju političkih protvnika.  

Ne manje važno, kao društvo koje je svako malo ophrvano deklarativnim narativima vlasti i opozicije protiv nasilja, shodno tome mora pokazati solidarnost prema žrtvama nasilja. Posebno imajući u vidu da je pekara “Roma” prepoznata u lokalnoj zajednici po dobrotvorstvu i humanitarnom radu prema ugroženim grupama, pozivamo sve kojima je stalo do ravnopravnosti u Srbiji da nađu način kako da pomognu da ova pekara ponovo nastavi svoj rad.

Podsetimo, poziv na linč vlasnika pekare “Roma” Mona Đuraja nastao je nakon poziva preko jedne od grupa na društvenim mrežama kada je objavljena fotografija jednog od zaposlenih u pekari koji pokazuje rukama dvoglavog orla kao albanski nacionalni simbol. Fotografija je nastala 2017. godine ali je zloupotrebljena kao provokacija i okidač za okupljanje nasilnika. Međutim, upozoravamo da isticanje nacionalnih simbola predstavlja slobodu izražavanja i ne može biti opravdanje za pretnje i nasilje.


Pre skoro pet godina nakon prekida fudbalske utakmice Srbija-Albanija održane 14. oktobra 2014. godine, usledio je veći broj napada na objekte čiji su vlasnici uglavnom Albanci i Goranci. Paljenje i demoliranje objekata dogodilo se u nekoliko gradova u Srbiji, najviše na teritoriji Vojvodine što je Inicijativa dokumentovala u svom izveštaju nakon obilaska istih objekata. Iako je prema pisanju VOICE-a iz marta 2016. godine, formirano 5 predmeta u tužilaštvima o paljenju pekara širom Vojvodine i izrečena 1 vaspitna mera maloletniku, odbačena 1 krivična prijava – niko od 62 osobe koje su identifikovane od strane policije kao počinilac nije krivično gonjen. Nisu otkriveni ni počinioci najtežih napada – u Staroj Pazovi i Somboru u kojima su bili ugroženi ljudski životi. U kvalifikovanju ovih krivičnog dela, mora se imati u vidu da ovi napadi nisu bili usmereni samo na privatno vlasništvo niti na vlasništvo verskih zajednica, već su bili i ozbiljan udar na međuetničke odnose u Srbiji.


Na kraju, zahtevamo da se sve političke partije odrede prema nasilju nad pekarom “Roma” bez standardnih relativizacija, a od izvršne vlasti da pokaže da “etničko razgraničenje” u komšiluku, odnosno u Borči ne predstavlja zvaničnu politku Srbije i da takvo ponašanje neće biti prećutano niti tolerisano.

 

Foto: Sofija Todorović

Poziv listama za beogradske izbore da se izjasne o izgradnji Memorijalnog centra u Batajnici

Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo je inicijativu za postavljanje spomen-obeležja u Batajnici, na mestu gde je početkom 2000-ih pronađena masovna grobnica sa preko 700 leševa kosovskih Albanaca. Iako se rat na Kosovu završio pre tačno dve decenije, zločini srpske policije, vojnih i paravojnih snaga nad albanskim stanovništvom još uvek su tabu tema u javnosti, a žrtve je prekrio zaborav. Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je 20-ak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu SAJ-a, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca. Do danas je ekshumirano više od 700 tela, među njima 75 dece. Na sajtu inicijative FHP-a za izgradnju memorijala u Batajnici mogu se pronaći poimenični podaci za žrtve zločina u Suvoj Reci, Vučitrnu, Ljubeniću, Korenici, Meji, Nakaradama, Peći, Đakovici, Kosovu Polju, Slovinju, Landovici, Podujevu, Istoku, Dečanima, Srbici i Orahovcu odnosno svih mesta u kojima su žrtve stradale a zatim tajno zakopane u Batajnici.

Imajući u vidu nekoliko najava od strane izbornih lista na čelu sa koalicijom SPS-JS i Srpskom radikalnom strankom da će izgraditi spomenik Slobodanu Miloševiću u Beogradu, uzevši u obzir i javnu glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, zajedno sa poslednjim primerom gde se kao ekspert za unutrašnji dijalog na okrugle stolove poziva Vinko Pandurević, a žrtve se ne pominju kao da rata nije ni bilo, Inicijativa zahteva od svih izbornih lista da se izjasne da li će nakon izbora izgraditi memorijalni centar u Batajnici, kojim bi nakon 20 godina od rata na Kosovu započela institucionalna kultura sećanja na sve žrtve sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Kao veoma značajan vidimo odnos Beograda prema komšijama i svim posetiocima iz regiona, a taj odnos će svako biti određen stavom onih koji budu činili vlast u Beogradu u naredne 4 godine. Mladim ljudima iz regiona koji posećuju ovaj grad je važno da se u njemu osećaju dobrodošlo, prijatno i bezbedno, a to nije moguće ukoliko postoji otpor svakom pokušaju suočavanja sa prošlošću. Beograd je grad za sve one koje u njega žele da dođu, i zbog toga je krucijalno da buduća vlast nikada ne zatvori oči pred onima koji šalju neprimerenu sliku Beograda u region i svet.

Četvrti “Mirëdita, dobar dan!” festival

Inicijativa mladih za ljudska prava, po prvi put od pokretanja festivala, sa ponosom uzima učešće u organizaciji “Mirdita, dobar dan!” sa željom da doprinese dijalogu kulturnih zajednica u Beogradu i Prištini i donese duh moderne kosovske kulturne i društvene scene u Srbiju.

Tradiciju održavanja festivala koji za temu imaju povezivanje kulturnih zajednica u susednim državama opterećenih ratnom prošlošću, Inicijativa je započela još sa organizacijom festivala “Dani Sarajeva”. Baš kao tada, kada je ovaj festival bio jedan od pionira uspostavljanja veza koje su prekinute zbog ratnih sukoba devedesetih, i sada je potrebno da se proširi krug ljudi među kojima je moguće uspostaviti saradnju. Posebno je važno da mladi umetnici međusobno sarađuju bez tereta prošlosti.

Posetioci će biti u prilici da upoznaju kulturnu scenu Kosova kroz pozorišne predstave, filmske projekcije, koncerte i izložbe. Pored toga, poseban deo festivala posvećen je održavanju debata o različitim temama koje su aktuelne za obe društvene zajednice. Na debatama će biti reči o perspektivama saradnje u različitim oblastima, među kojima se posebno izdvaja kulturna i umetnička razmena.

Zvanično otvaranje festivala “Mirdita, dobar dan!” biće održano u beogradskom Domu omladine 31. maja,  gde će biti prikazan film “Shok” (Drug) u režiji Džejmija Donahjua, koji je nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma u 2015. godini. Posetioci će imati priliku da pogledaju predstavu “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, igrani film “Zonjusha” (Gospođica) Genca Beriše i izložbu i plesni nastup “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriša. Takođe posetioci će moći da uživaju u džez koncertu “Visar Kuçi Trio” i muzičkom nastupu “Tandem” Ode Haliti i Bljerte Kosove. U delu programa koji se bavi kulturom, ljubitelji knjiga će imati priliku da prisustvuju promociji knjige pod nazivom “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu  na Kosovu” koju su objavili Integra i Forum ZFD sa Kosova.

Festival će se održati od 31. maja do 3. juna na nekoliko lokacija u Beogradu a ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biće besplatan. Za više informacija o programu festivala i novostima pratite sajt www.mireditadobardan.com  i FB stranicu.

Inspiracija za ovaj festival je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola u odnosima Kosova i Srbije ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival zajednički organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske Inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine a podržanih od strane Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, Ambasade Švajcarske u Prištini i Ministarstva kulture Kosova.

Novi napad na Inicijativu

Nakon što je vlast poslala jasnu poruku da će prebijanje naših aktivista proći nekažnjeno, ovaj napad nije iznenađenje. Upozoravali smo da nam premijer Vučić, ministar Stefanović i SNS crtaju metu na čelu kada nas nazivaju fašistima, stranim plaćenicima, izdajnicima.

Kreirali su stanje u kojem je napad na Inicijativu mera patriotizma, i napravili od nas metu svih huligana, ekstremnih nacionalista i slobodnih strelaca.

Nakon izostanka reakcije nadležnih organa na prebijanje u Beški, stvorena je atmosfera da je napad na Inicijativu poželjno ponašanje koje neće biti kažnjeno, nego nagrađeno.

Ne pristajemo na potcenjivanje ovog napada, zato što on nije izolovan slučaj, već deo kampanje sejanja straha među svima onima koji se usude da se usprotive mejnstrim ratnohuškačkoj politici.