Apelacioni sud potvrdio govor mržnje Informera prema Aniti Mitić

Podsetimo, Viši sud u Beogradu  je 19. septembra 2018. godine prvostepenom presudom u parničnom postupku Anite Mitić, kao tužilje, protiv tuženih Insajder Tima (izdavača “Informera”) i Dragana J. Vučićevića, da su objavljivanjem informacija u izdanju dnevnog lista “Informer” od 19. januara 2017. godine, u tekstu “Fašisti napadaju” povredili pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju.

Pravosnažnom presudom, tuženi Vučićević se obavezuje da isplati 100.000 dinara kao naknadu nematerijalne štete za govor mržnje, povredu ugleda i časti Anite Mitić, kao i 71.000 dinara kao naknadu za troškove trajanja parničnog postupka.

Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst “Informera” predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški.

Podsetimo, sudske odluke, pogotovu one koje štite građane od govora mržnje predstavljaju osnov vladavine prava, a ova odluka – sada pravosnažna- predstavlja jedan od retkih primera gde su jasno objašnjeni i sankcionisani termini koji se često koriste u sada već svakodnevnom rečniku govora mržnje u Srbiji.  Zbog toga, još jednom izdavajmo navode iz prvostepene presude:

  • Termin “Šiptar” se smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Takođe, nazvati nekog Srbina “Šiptarom”, prema stavu suda, isto je kao i označiti nekog ko se bori protiv nacionalnog interesa;
  • Termin “jurišnici” koji je korišćen u predmetnom tekstu Informera da označi članove Inicijative mladih za ljudska prava, sud je okarakterisao kao govor mržnje s obzirom da je, prema stavu suda, Inicijativa organizacija koja se, upravo suprotno, bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije;
  • Sud je pri stavu da je sporni tekst predstavljao nameru da odgovorni urednik lista “Informer” označi aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava kao “neprijatelje i opasnost za Republiku Srbiju”, što je sud utvrdio kao poziv na nasilje nad aktivistima među kojima je bila i Anita Mitić.
  • Takođe, iznošenjem optužbi “Informera” da Inicijativa mladih za ljudska prava kao i druge organizacije “izazivaju opšti haos pred izbore”, vode “tzv. specijalni rat”, kao i korišćenjem izraza “fašisti” za aktiviste Inicijative, sud je obrazložio da su ovi izrazi korišćeni sa namerom da se određena grupa lica označi kao “opasnost po državu” i time kod građana stvori prezir prema toj grupi i tako opravda diskriminacija, neprijateljstvo i eventualno nasilje nad grupom odnosno aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava.
  • Sud je takođe ukazao da upotreba termina ”šiptari”,  “soroševsko šiptarska organizacija” i “specijalni rat” predstavlja govor mržnje kao i prekršaj obaveze novinara da neguje kulturu etike i javne reči. Upotrebu ovih termina u spornom tekstu, sud je okarakterisao i kao povredu zabrane govora mržnje zbog političkih i drugih uverenja, vrednosti i ciljeva za koje se zalaže Inicijativa mladih za ljudska prava kao i Anita Mitić. Posebno je važno istaći, da se sud, pored Zakona o javnom informisanju i Ustavu Republike Srbije, u zaštitu prava na političko uverenje pozvao i na član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
  • Sud je takođe utvrdio da je objavljivanjem teksta prekršeno i načelo političkog pluralizma kao osnova demokratskog društva, kao i Ustavom garantovanog prava na slobodu političkog uverenja, slobodu mišljenja i izražavanja tog mišljenja.

Pravosnažnošću ove presude, naš poziv od oktobra prošle godine da se Aleksandar Vučić, Nebojša Stefanović i Vladimir Gak, kao drugi javni funkcioneri i članovi SNS-a, koji su i pre i nakon objavljivanja spornog teksta koristili izraze “jurišnici”, “jurišni odredi” i “fašisti” da javno obrazlože zašto su obmanjivali javnost i širili govor mržnje prema Aniti Mitić i aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava, dobija utemljenje u presudi koja može biti presedan da svako ko druge etiketira kao “izdajnike”, “šiptare”, naziva ih “jurišnicima”, “fašistima” u kontekstu poput spornog teksta, ne može proći nekažnjeno.

Presuda Apelacionog suda predstavlja i malo svetlo za odbranu braniteljki i branitelja ljudskih prava, kao i poziv svim političkim akterima u Srbiji da prekinu sa etiketiranjem političkih protivnika koje često ili vodi u fizički obračun ili je opravdanje već počinjenog nasilja.

Tekst presude Višeg suda (prvostepnu) možete pročitati ovde, dok tekst presude Apelacionog suda (drugostepenu) možete pronaći ovde.

Podrška aktivistima osuđenim za protest protiv osuđenog ratnog zločinca

Aktivisti Inicijative su u januaru 2017. godine na tribini Srpske napredne stranke u vojvođanskom mestu Beški pokušali da ukažu na podršku koja se od strane vladajuće stranke pruža Šljivančaninu, osuđenom na 10 godina zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Oni su pred početak govora Šljivančanina razvili transparent sa natpisom “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”.

Godinu i devet meseci kasnije, pred Prekršajnim sudom zbog protesta protiv ratnog zločinca, osuđeni su za kršenje javnog reda i mira.

Protestom protiv Veselina Šljivančanina javnosti smo ukazali na probleme promocije osuđenih ratnih zločinaca i političke legitimizacije njihovih zločina koja im se omogućava. Zločin ne sme biti normalnost, a počinioci zločina, koji svoje zločine negiraju, ne smeju biti slavljeni kao heroji.

Prošlog petka, Ratko Mladić se uživo uključio u televizijski program nacionalne televizije. Nekoliko dana ranije, premijerka Srbije Ana Brnabić negirala je genocid u Srebrenici u intervjuu za Deutsche Welle izjavom “ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid”.

Nedelju dana pre toga, Ministarstvo odbrane je na Sajmu knjiga promovisalo knjigu osuđenih ratnih zločinca Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića.

U aprilu ove godine, Vojislav Šešelj je pravosnažno osuđen zbog progona Hrvata iz Vojvodine. Suprotno Zakonu o izboru narodnih poslanika, Šešelj je i dalje poslanik u Skupštini Srbije.

Ovi događaji predstavljaju samo delić šire slike promocije i slavljenja ratnih zločinaca u srpskoj javnosti.

Negiranje genocida i negiranje ratnih zločina za nas je neprihvatljivo. Svaku promociju osoba osuđenih za ratne zločine razumemo kao poziv na ponavljanje istih.

Potrebna nam je Vaša podrška u daljoj borbi protiv promocije ratnih zločinaca i rehabilitacije zločinačke politike. Molimo vas da podržite našu kampanju. Vaša pomoć je od suštinske važnosti u borbi za društvo koje će vrednovati mir i poštovati žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Potvrđena presuda: Osmoro aktivista i aktivistkinja osuđeno zbog protesta protiv ratnog zločinca

Dok sa naslovne strane provladinog tabloida Šljivančanin poziva na rat, Inicijativa će nastaviti da glasno govori o potrebi da izgradimo iskreni, trajni mir sa našim susedima.

Protiv državne podrške ratnim zločincima, ratnog huškanja, politizovanog sudstva i represije nad aktivistima za ljudska prava ćemo stati u četvrtak u 18 časova na mestu odakle se na mir poziva poslednjih 27 godina – na platou između zgrade Predsedništva i Starog dvora.

Neposredni povod je odluka Prekršajnog apelacionog suda kojim je potvrđena presuda kojom je 8 aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava osuđeno za kršenje javnog reda i mira zbog toga što su razvili transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i duvali u pištaljke za vreme govora Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke u Beški, januara 2017. godine.

Prekršajni apelacioni sud je posebno potvrdio deo presude koji navodi da je činjenica da su aktivistkinje i aktivisti Inicijative nakon toga dobili batine potpuno irelevantna za ovaj sud i ovu presudu.

Ova presuda samo je potvrdila izjave zvaničnika Srpske napredne stranke, pre svega predsednika Vučića, ali i Nebojše Stefanovića, koji su neposredno nakon događaja utvrdili da se radi o kršenju Zakona o javnom redu i miru. Predsednik države, ministar policije, predsednik opštine otvoreno su stali u odbranu Šljivančanina i osudili Inicijativine aktiviste u svojim izjavama. Tužilaštvo i prekršajni sud nastavili su zadatim putem. Osuđeni aktivisti i aktivistkinje će podneti ustavnu žalbu zbog kršenja prava na pravično suđenje i slobode izražavanja, i u krajnjem slučaju se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Ponovo jasno kažemo da smo premladi da se sećamo zločina koji su počinjeni u naše ime, ali odlučni da nikada ne zaboravimo. Ne sećamo se ni ratnohuškačke atmosfere koja se gradila mesecima i godinama pred početak ratova i krvavi raspad Jugoslavije, ali smo obavezni i odgovorni da danas čuvamo mir.

Fotografija: N1 info

Presudom Višeg suda potvrđen govor mržnje Informera protiv Anite Mitić

Tuženi Vučićević se prema presudi obavezuje da isplati 100.000 dinara kao naknadu nematerijalne štete za govor mržnje, povredu ugleda i časti Anite Mitić, kao i 71.000 dinara kao naknadu za troškove trajanja parničnog postupka.

Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst “Informera” predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški.

Sudske odluke, pogotovu one koje štite građane od govora mržnje predstavljaju osnov vladavine prava, a ova odluka, iako nepravosnažna, predstavlja jedan od retkih primera gde su jasno objašnjeni i sankcionisani termini koji se često koriste u sada već svakodnevnom rečniku govora mržnje u Srbiji. Tako je u obrazloženju ove presude, Sud objasnio i sankcionisao upotrebu sledećih termina kao govor mržnje: 

  • Termin “Šiptar” se smatra politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji. Takođe, nazvati nekog Srbina “Šiptarom”, prema stavu suda, isto je kao i označiti nekog ko se bori protiv nacionalnog interesa;
  • Termin “jurišnici” koji je korišćen u predmetnom tekstu Informera da označi članove Inicijative mladih za ljudska prava, sud je okarakterisao kao govor mržnje s obzirom da je, prema stavu suda, Inicijativa organizacija koja se, upravo suprotno, bavi zaštitom ljudskih prava i demokratije;
  • Sud je pri stavu da je sporni tekst predstavljao nameru da odgovorni urednik lista “Informer” označi aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava kao “neprijatelje i opasnost za Republiku Srbiju”, što je sud utvrdio kao poziv na nasilje nad aktivistima među kojima je bila i Anita Mitić.
  • Takođe, iznošenjem optužbi “Informera” da Inicijativa mladih za ljudska prava kao i druge organizacije “izazivaju opšti haos pred izbore”, vode “tzv. specijalni rat”, kao i korišćenjem izraza “fašisti” za aktiviste Inicijative, sud je obrazložio da su ovi izrazi korišćeni sa namerom da se određena grupa lica označi kao “opasnost po državu” i time kod građana stvori prezir prema toj grupi i tako opravda diskriminacija, neprijateljstvo i eventualno nasilje nad grupom odnosno aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava.
  • Sud je takođe ukazao da upotreba termina ”šiptari”,  “soroševsko šiptarska organizacija” i “specijalni rat” predstavlja govor mržnje kao i prekršaj obaveze novinara da neguje kulturu etike i javne reči. Upotrebu ovih termina u spornom tekstu, sud je okarakterisao i kao povredu zabrane govora mržnje zbog političkih i drugih uverenja, vrednosti i ciljeva za koje se zalaže Inicijativa mladih za ljudska prava kao i Anita Mitić. Posebno je važno istaći, da se sud, pored Zakona o javnom informisanju i Ustavu Republike Srbije, u zaštitu prava na političko uverenje pozvao i na član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.
  • Sud je takođe utvrdio da je objavljivanjem teksta prekršeno i načelo političkog pluralizma kao osnova demokratskog društva, kao i Ustavom garantovanog prava na slobodu političkog uverenja, slobodu mišljenja i izražavanja tog mišljenja.

Podsetimo da su ovo izrazi koje i danas koriste predstavnici javne vlasti i političkih partija i pojedini narodni poslanici kako prema svojim oponentima, tako i prema građanima drugačijih uverenja, drugim organizacijama civilnog društva tako i prema medijima koje smatraju “neprijateljskim”.

Bez namere da utičemo na sud, Inicijativa izražava nadu da će ova presuda biti potvrđena u drugom stepenu kao i prvostepena presuda koju je Inicijativa kao organizacija takođe dobila protiv Dragana J. Vučićevića u julu ove godine. Potvrđivanjem ovih presuda stvoriće se uslovi za to da svako ko druge etiketira kao “izdajnike”, “šiptare”, naziva ih “jurišnicima”, “fašistima” u kontekstu poput spornog teksta, ne može proći nekažnjeno.

U konkretnom slučaju i bez obzira na nepravosnažnost presude, a pozivajući se na činjenice koje je utvrdio Viši sud, zahtevamo od Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića i Vladimira Gaka, kao javnih funkcionera i članova SNS-a, koji su i pre i nakon objavljivanja spornog teksta koristili izraze “jurišnici”, “jurišni odredi” i “fašisti” da javno obrazlože zašto su obmanjivali javnost i širili govor mržnje prema Aniti Mitić i aktivistima Inicijative mladih za ljudska prava, a sve u ime podrške osuđenom ratnom zločincu Veselinu Šljivančaninu.

Dodatni značaj ove presude jeste i u tome što postavlja branu za povredu ličnosti, dostojanstva i integriteta kao oblika govora mržnje prema braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, a među koje svakako spada i Anita Mitić. Na meti kampanja govora mržnje i ugrožavanja bezbednosti uglavnom su  žene poput Sonje Biserko, Nataše Kandić, Jelene Milić, Borke Pavićević, Žena u crnom i drugi branitelji i braniteljke ljudskih prava. 

Tekst presude možete pročitati ovde.

Početak procesa aktivista Inicijative protiv SNS-a zbog nasilja u Beški

Na pripremnom ročištu advokat troje aktivista izneo je tužbu uz niz podataka koji pokazuju da je nad aktivistima izvršeno nasilje i da je Srpska napredna stranka organizovala, pozivala i promovisala tribinu na kojoj je gost bio Veselin Šljivančanin. U prilog tužbi advokat troje aktivista podneo je i snimak izjave od 18.01.2017. godine Vladimira Gaka, predsednika opštine Inđija i člana SNS-a, koji je bio prisutan na trbini. Takođe, drugi prilog tužilaca je izvod sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava 42461/2013 od 17.05.2016 u slučaju Karacsonz i drugi protiv Mađarske, koji je relevantan za slučaj zbog prava na slobodu izražavanja kroz pokazivanje  transparenta na javnom skupu.

S obzirom da iz nepoznatih razloga advokat SNS-a nije dobio dokazne priloge koji idu uz tužbu, a koji su poslati Srpskoj naprednoj stranci od strane suda, sud je zakazao još jedno pripremno ročište i da dao rok od mesec dana da se izjasni o navodima iz podneska odnosno priloga uz tužbu. Sud je zakazao odlaganje pripremnog ročišta za 10. maj ove godine što će predstavljati godinu i po dana od incidenta u Beški. Ročištu su u svojstvu javnosti prisustovali predstavnici Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Inicijativa izražava bojazan da suđenje neće biti vođeno u razumnom roku ali i ovom prilikom apeluje na sudske organe ove zemlje da su dužni da ispitaju i procesuiraju sve odgovorne za nasilje. Svoju nezavisnost sudovi treba da pokažu upravo u slučajevima poput ovog gde se ispituje odgovornost vladajuće stranke za nasilje koje se dogodilo zbog izražavanja protesta- kome je umesto argumenata- odgovoreno pesnicama.