Umetnošću, kulturom sećanja i razmenama protiv predrasuda

Ovo nije prvi put da Inicijativa mladih za ljudska prava organizuje programe razmene na relaciji Beograd-Priština, ali ovaj put je to bilo u sklopu festivala i bilo je jako zanimljivo, jer smo u tri dana spojili umetnost, kulturu i druženje.

Učesnici sa Kosova stigli su 30. maja popodne u Beograd. Kasnili su više od dva sata, jer su na granici detaljno pretresani, otvarane su im torbe i bili ispitivani o tome gde idu i šta će raditi na festivalu. Umetnici Elizi Hodži oduzete su tri fotografije, jer navodno njima promoviše nezavisno Kosovo i OVK. Iako je jasno da ovo nije bila redovna i rutinska kontrola, već ciljano maltretiranje učesnika festivala, u Beograd su svi stigli nasmejani i spremni za otvaranje pete Mirdite.

Učesnici programa iz Srbije, među kojima sam bio i ja, s nestrpljenjem, čekali smo da upoznamo drugare iz Prištine. Čekali smo se u jednom restoranu i posle večere svi zajedno krenuli ka Centru za kulturnu dekontaminaciju na festival. Međutim, kraj njihovog stresa nije se zavšrio na granici.

   Prvi dan festivala

Kada smo stigli u ulicu pre Birčaninove, jer je Birčaninova sa četiri policijska punkta bila zatvorena, Fatlind sa Kosova, pitao me je zašto ima ovoliko policije i da li je to zbog njih i zbog toga što su oni možda nepoželjni u ovom gradu. Nisam znao šta da mu odgovorim. Rekao sam mu da ću mu objasniti kad prođemo policijske kordone i dođemo na bezbedno. Uz pratnju policije ušli smo u Centar i stigli na otvaranje festivala. Iako sam pokušao da izbegnem odgovor na pitanje zašto treba policija da ih sprovodi na kulturni događaj, jer nisam želeo da se festivala sećaju po policiji i desničarima, već po divnim događajima koji će uslediti na samom festivalu, ipak sam im rekao da su to samo mere bezbednosti. Vidno uplašeni i zbunjeni, još od događaja na granici, razumljivo je da su tražili odgovore zašto je to tako.

Otvaranje festivala i projekcija filma “Brak” je počela. Seli smo svi zajedno da gledamo film. Film je bio prvi događaj koji nas je odmah spojio. Tako to radi umetnost. Tematika filma, radnja i glumci su sa Kosova. Glavna tema filma je položaj LGBT populacije na Kosovu, njihova nesloboda i život kakav se ne želi, a mora se. Odmah nakon filma smo rekli da je i kod nas u Srbiji ista situacija i da se već po tom pitanju slažemo odnosno imamo iste probleme.

   “Svi delimo iste probleme, svi imamo iste želje”

Drugi dan visiting programa bio je predviđen za debatu pod nazivom “Kosovo-Srbija: Šta smo jedni drugima” gde su govornici iz Beograda i Prištine govorili o sadašnjosti odnosa dva društva i perspektivama za budućnost. Bilo je lepo čuti o stvarima koja nas sve spajaju, a to je negde i lajt motiv celog programa. Da uvidimo da svi delimo iste probleme, da svi imamo želje, nadanja i poglede ka boljoj budućnosti oba društva i da samo ako upoznamo jedni druge možemo se nadati boljem sutra.

   “Roditelji se boje da li će nas neko napasti”

Nakon debate imali smo nekoliko sati slobodnog vremena do koncerta Ansambla “Zanat” koji je bio predviđen za uveče. U toku tog slobodnog vremena, imali smo prilike svi bolje da se upoznamo. Šetali smo Kalemegdanom, družili se, pričali, šalili, smejali. Pričali o planovima za budućnost, političkoj situaciji tamo i ovde. Za ovo drugo smo se odmah složili da je sve isto. Razmenili smo fejsbuk i instagram profile. I ono što nas takođe spaja, a što uvek postoji pre boljeg upoznavanje jeste stigma. I njihovi roditelji i naši roditelji su imali određenu bojazan od svega. Njihovi su se plašili da li će biti bezbedni u Beogradu i da li će ih neki Srbin napasti. Naši su se pitali kako ćemo se družiti sa Albancima i da li je to uopšte moguće.

Dosetio sam se da napravimo zajednički selfi i svako od nas pošalje svojim roditeljima našu zajedničku fotografiju. Nakon druženja, a do početka koncerta, otišli smo ispred Skupštine Grada Beograda, gde je Fond za humanitarno pravo organizovao obeležavanje Dana belih traka, sećanja na najokrutnije zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom u opštini Prijedor od 1992. Godine.  Mnogi sa ovaj zločin nisu znali. Pitali su me šta simbolizuju bele trake koje se nose oko ruke.

Ovde sam, takođe uvideo još jednu stvar koja nas spaja, a to je neznanje o onome što se dogodilo u ne tako dalekoj prošlosti.

   Udžbenici i diplome

Treći i poslednji dan našeg druženja bio je posvećen posetama Kancelariji za KiM, Fondu za humanitarno pravo i za kraj dana predstavi “Cope-Cope”. U Kancelariji za Kosovo i Metohiju nas je primio zamenik direktora Kanceleraije za KiM, Dušan Kozarev. Razgovor je bio sadržajan i jako koristan, s obzirom da su naši drugari sa Kosova iznosili suštinske životne probleme sa kojima se susreću poput npr. udžbenika koji se koriste u Preševu, ili nepriznavanje diploma sa Prištinskog univerziteta. Nakon toga otišli smo u Fond za humanitarno pravo, gde smo se detaljno upoznali sa radom Fonda i dobili preporuke da pratimo rad Fonda, njegove izveštaje i novosti.

Svi smo se složili da je rad Fonda i u Srbiji i na Kosovu od neprocenjive vrednosti za oba društva u procesu trancione pravde. Za kraj, odgledali smo sjajnu predstavu “Cope-Cope” u sklopu Mirdite.

Nakon predivna tri dana došlo je vreme rastanka. Kako to obično biva nakon svakog visiting programa ti trenuci su i najemotivniji, s obzirom da smo se za samo tri dana toliko zbližili kao da se poznajemo nekoliko godina. Ono što je meni bilo drago jeste da smo svi otišli kućama zadovoljni i ispunjeni, iako možda prvi dan nije izgledalo da će tako biti.

Ostali smo u kontaktu i dogovorili se da čim prvi put dođemo u Prištinu, zovemo se i idemo na piće. Tako se završio ovaj divan program, a mi smo svi zajedno pokazali da je za bolji i srećniji život svih nas samo potrebno da upoznamo jedni druge.

Atifete Jahjaga obratiće se beogradskoj publici

Zabrana ulaska u Srbiju predsednici Jahjagi posledica je političkih odluka donetih na najvišem nivou. Festival “Mirëdita, dobar dan” nema mogućnosti, niti ambiciju da utiče na tu odluku. Cilj festivala je stvaranje platforme za izgradnju boljih odnosa između građana i građanki srpskog i kosovskog društva. Naša poruka nije izgubila na snazi usled birokratsko-političke bitke koja se vodi između dva rukovodstva. Naprotiv, dodatno je potvrđena važnost i aktuelnost potrebe za intenzivnijom i sadržajnijom saradnjom.

Političke igre, nacionalističke pretnje i senzacionalizam u vezi sa dolaskom bivše predsednice Kosova Jahjage, za festival su potpuno irelevante. Naš fokus ostaje na temi festivala – upoznavanju, izgradnji veza između dva društva i promociji dijaloga kao neophodnog uslova za saradnju i održivi mir. U skladu sa tim, smatramo da je tema o kojoj će se danas govoriti na promociji knjige od nemerljivog značaja. Narativ koji već 25 godina postoji u našem regionu, a koji mitove i mržnju stavlja u prvi, a sudbine žrtava u poslednji plan, za sobom je ostavio više od 100.000 žrtava. Naša misija je da to preokrenemo i posvetimo žrtvama dužnu pažnju.

2. jun, 2017, Beograd

Festival “Mirëdita, dobar dan!” 

Bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga gošća festivala “Mirëdita, dobar dan!”

Jahjaga će govoriti na promociji knjige “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu na Kosovu”, koja će se održati trećeg dana festivala u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Tokom svog mandata, bivša predsednica Kosova Jahjaga, pokrenula je nacionalnu kampanju koja je imala za cilj da podigne svest društva o ženama žrtvama silovanja, zlostavljanja i mučenja tokom rata. U tom periodu ona je posetila preživele žrtve zločina širom Kosova postavljajući ovo pitanje u fokus javnosti. Njena angažovanost na podizanju svesti o ovoj važnoj temi podstakla je mnoge žrtve da potraže pomoć i da se ne osećaju odbačenim od strane društva. Uvažavajući žrtve, koje društvo izopštava, Jahjaga je uspela da se izbori za bolji položaj žena žrtava mučenja na Kosovu.

Festivala “Mirëdita, dobar dan!” biće zvanično otvoren u beogradskom Domu omladine 31. maja, gde će biti prikazan film “Drug” u režiji Džejmija Donahjua, koji je nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma u 2015. godini. Pored toga posetioci će uživati i u performansu “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriše.

Drugi dan festivala počeće debatom „Kulturna saradnja i razmena između Kosova i Srbije“ a zatim će biti prikazan igrani film“Gospođica” Genca Beriše. Trećeg dana festivala, posetioce nakon promocije knjige “Želim da me čuju” očekuje džez koncert „Visar Kuči“ trija.

Poslednji festivalski dan počeće promocijom knjige Petrita Imamija „Srbi i Albanci kroz vekove“ u izdanju Samizdata B92. Program će biti nastavljen prikazivanjem dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ koji je urađen u saradnji kosovskog BIRN-a, beogradskog forumaZFD i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. Nakon toga sledi pozorišna predstava “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i Milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, a festival zatvara muzički nastup Ode Haliti i Bljerte Kosove iz “Tandema”.

Festival će se održati od 31. maja do 3. juna na nekoliko lokacija u Beogradu a ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biće besplatan. Za više informacija o programu festivala i novostima pratite sajt www.mireditadobardan.com.

Festival zajednički organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine a podržanih od strane Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, Ambasade Švajcarske u Prištini, Ministarstva kulture Kosova i Doma omladine.

Četvrti “Mirëdita, dobar dan!” festival

Inicijativa mladih za ljudska prava, po prvi put od pokretanja festivala, sa ponosom uzima učešće u organizaciji “Mirdita, dobar dan!” sa željom da doprinese dijalogu kulturnih zajednica u Beogradu i Prištini i donese duh moderne kosovske kulturne i društvene scene u Srbiju.

Tradiciju održavanja festivala koji za temu imaju povezivanje kulturnih zajednica u susednim državama opterećenih ratnom prošlošću, Inicijativa je započela još sa organizacijom festivala “Dani Sarajeva”. Baš kao tada, kada je ovaj festival bio jedan od pionira uspostavljanja veza koje su prekinute zbog ratnih sukoba devedesetih, i sada je potrebno da se proširi krug ljudi među kojima je moguće uspostaviti saradnju. Posebno je važno da mladi umetnici međusobno sarađuju bez tereta prošlosti.

Posetioci će biti u prilici da upoznaju kulturnu scenu Kosova kroz pozorišne predstave, filmske projekcije, koncerte i izložbe. Pored toga, poseban deo festivala posvećen je održavanju debata o različitim temama koje su aktuelne za obe društvene zajednice. Na debatama će biti reči o perspektivama saradnje u različitim oblastima, među kojima se posebno izdvaja kulturna i umetnička razmena.

Zvanično otvaranje festivala “Mirdita, dobar dan!” biće održano u beogradskom Domu omladine 31. maja,  gde će biti prikazan film “Shok” (Drug) u režiji Džejmija Donahjua, koji je nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma u 2015. godini. Posetioci će imati priliku da pogledaju predstavu “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, igrani film “Zonjusha” (Gospođica) Genca Beriše i izložbu i plesni nastup “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriša. Takođe posetioci će moći da uživaju u džez koncertu “Visar Kuçi Trio” i muzičkom nastupu “Tandem” Ode Haliti i Bljerte Kosove. U delu programa koji se bavi kulturom, ljubitelji knjiga će imati priliku da prisustvuju promociji knjige pod nazivom “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu  na Kosovu” koju su objavili Integra i Forum ZFD sa Kosova.

Festival će se održati od 31. maja do 3. juna na nekoliko lokacija u Beogradu a ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biće besplatan. Za više informacija o programu festivala i novostima pratite sajt www.mireditadobardan.com  i FB stranicu.

Inspiracija za ovaj festival je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola u odnosima Kosova i Srbije ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival zajednički organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske Inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine a podržanih od strane Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, Ambasade Švajcarske u Prištini i Ministarstva kulture Kosova.

SEVDAH

Sevdah, Miljacka, Sebilj, Božo Vrećo, Baščaršija, Latinska ćuprija, Sarajevsko, Ilidža, nargila, ljubav, Vrelo Bosne, Vijećnica, prijatelji, Vučko, Zemaljski muzej, Avaz, Marijin Breg, medresa, Begova česma, Bajram, Film festival, Tunel, Ferhadija, Begova i Prinčeva džamija, Katedrala Srca Isusova, Saborna crkva u Sarajevu…

Nakon moje prve posete Sarajevu u julu ove godine, bila je to zaljubljenost. Međutim, nakon onoga što sam iskusila prilikom posete za vreme festivala, znala sam da je to ljubav. Znate kako je sa zaljubljenošću… Ona je uglavnom iznenadna, lepršava, bezbrižna i subjektivna. Upravo ovim epitetima bih opisala odluku da odem u Sarajevo 4. jula kada sam u periodu od pola dana, sa prijateljima koje sam tek upoznala, odlučila da pođem.

Vrlo mi je bilo interesantno da mogu nekuda iz naše države posedujući samo ličnu kartu. Stigavši u Sarajevo, prve večeri na sabah ramazanskog Bajrama, nije bilo teško osetiti ono nešto egzotično, što se naslućuje dok slušate Safeta, Vreću i Dina. Koračala sam kraj Miljacke i kraj raskršća sa Baščaršije, pila vodu sa Begove česme i to dva puta – za zaborav i dobrodošlicu, valjda, zbog dve osobe ili samo zato što je to moj srećan broj – ko bi znao… Najvažnije je da sam za nekih mesec dana ponovo ogrejala promrzle dlanove pokraj Vječne vatre u hladnoj sarajevskoj letnjoj noći.

Ono zbog čega je za mene bio veoma značajan ovaj drugi dolazak u Sarajevo svela bih na jednu reč – prihvatanje. Nije nam to bilo samo uljuljkavanje u grandioznu atmosferu Festivala i filmski glamur. Srećna sam i zahvalna što smo imali priliku da upoznamo one stvari o kojima se govori šapatom, posebno u Srbiji, a u pitanju su krici i vapaji za uviđanje i shvatanje nekih pojedinosti koje su ključni faktori za zaceljivanje trauma na Balkanu.

Osim svakodnevne aktivnosti u podne, koja je podrazumevala DocuCorner, tokom kojeg smo, na Festivalskom trgu, razgovarali o dokumentarnim filmovima koje smo gledali prethodnog dana, imali smo mogućnost da obiđemo istorijski muzej, postavku o genocidu u Srebrenici i Tunel spasa.

Što se dokumentarnog dela tiče, na mene su poseban utisak – među mnogima koje smo ispratili, ostavili sledeći filmovi: Korida, S one strane ogledala, Tamo dole, Moj vlastiti rat, Among The Believers i Dubina II.

Mislila sam da ja, kao neko ko dolazi sa severa Srbije, nema mnogo dodira sa događajima na Kosovu. Nakon projekcije filma Dubina II, koji se zove po operaciji koja se odvijala krajem 90-ih na Kosovu po nalogu vrha države u kojoj sam tada živela, shvatam da je to samo zato što neko, u našem obrazovnom sistemu, ne želi da to znamo. Krajnje sam zahvalna što ovaj film postoji i, osim priča i nekih pitanja koje smo mogli postaviti tokom DocuCornera, imala sam priliku povezati se sa autorom filma, i zajedno smo došli do zaključka da bi projekcija u Somboru bila veoma korisna.

Srećna sam da kao neko ko nije imao mnogo dodira sa onim što Inicijativa radi, sve do ovog leta, mogu da podelim svoje utiske o poseti Sarajevu. Do nekog narednog druženja, negde u regionu, mašem vam i zovem na ljubav…