Posledice jednog intervjua

Gostovanje Ane Brnabić, novinar i premijerka započeli su pričom o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, a u daljem toku emisije pokrili teme kao što su bilateralni sporazum sa Kosovom i  EU pristupni fondovi. Brnabić je svojim nastupom prikazala Srbiju kao pravnu državu koja je posvećena rešenju kosovskog pitanja, i da će pristup Briselskom sporazumu biti posvećen reformama, prosperitetu i ljudskim pravima.

Sebastijan ju je potom pitao o EU pristupnim fondovima, tvrdeći da je Srbija već dobila “stotine miliona”, što je Brnabićka porekla, rekavši da Srbija dobija “znatno manji iznos”. Za to vreme na ekranu vidimo grafik sa zvaničnim podatkom da Srbija prima 200 miliona evra godišnje od Unije. U skladu sa oštrim tonom koji emisija ima, ovaj podatak na samom početku intervjua umanjuje legitimnost reči Ane Brnabić.

Intervju je brzo prerastao u diskusiju o širim društvenim i institucionalnim strukturama. Sebastijan je bio manje pripremljen za razgovor o problemima kao što je prisustvo ratnih zločinaca u Srbiji. Iako je uputio par težih pitanja, koja su vidljivo izmestila predsednicu Vlade, više puta mu je promaklo da podrobnije ispita neke teme. Sebastijan je kritikovao zvaničnike u Srbiji zbog pravdanja ratnih zločina i zbog davanja bitnih uloga ratnim zločincima, navodeći Vladimira Lazaravića, Nikolu Šainovića i Vojislava Šešelja kao primere. Brnabićkin odgovor na to je bio: “Šta želite da uradim s tim ljudima? Ako su bili osuđeni i odslužili svoje kazne, da li želite da ih zatvorimo u Srbiji, da im zabranimo da se bilo gde pojave?

Svako ko je manje upoznat sa Poglavljem 23, ili drugim relevantim međunarodnim dokumentima, može stati na stranu Ane Brnabić i podržati njena pitanja.

Kako ratni zločinci mogu da budu deo društva? Kako reintegracija ovih ljudi zapravo izgleda? Na ova pitanja nije lako odgovoriti, i ne spadaju u teme o kojima ljudi žele da razmišljaju u okviru postkonfliktne rekonstrukcije i pomirenja. Upravo zbog toga su ova pitanja razmatrana u Poglavlju 23, pokrivajući pitanje pravosuđa i fundamentalna prava. Osim dokumenta EU, pročitala sam sve relevantne međunarodne i lokalne izvore gde se razmatra pitanje ratnih zločinaca. Postoji pregršt podataka o procesu krivičnog gonjenja ratnih zločinaca i njihovom pravu na pravično suđenje – nešto čega je većina srpskih zvaničnika svesna. Manje su svesni, a često i krše, smernice za asimilaciju ratnih zločinaca u društvo.

To dokazuje i izjava Brnabićke. Kao što je istaknuto u Poglavlju 23: “javno odobravanje, negiranje ili teža trivijalizacija genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina” bi trebalo da se smatraju krivičnim prekršajima kažnjivih zakonom (60). U ovim dokumentima postoje detaljnija objašnjenja i primeri po pitanju ophođenja prema ratnim zločincima u javnim sferama, ali ova definicija je najpreciznija.

Nakon monologa predsednice Vlade o vladavini prava i tome kako je Srbija uzor za primenu reformi tranzicione pravde u regionu, Sebastijan preusmerava tok razgovora pitanjem: “Da li Srbija smatra da je masakr u Srebrenici 1995. godine bio genocid i da li ga smatra delom svojih obaveza”?

Na to Ana Brnabić daje odgovor: “Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid

Iako je ovaj odgovor krajnje očekivan zbog njenih pređašnjih izjava na ovu temu, i dalje je uznemirujuć, naročito jer je nekoliko minuta pre te izjave hvalila Srbiju zbog uspešnih reformi za pomirenje. Prema zahtevima EU u Poglavlju 23 o pristupanju Evropskoj uniji, za koje Brnabićka tvrdi da su joj prioritet, njeno negiranje genocida u Srebrenici i ratnih zločina bi trebalo da bude protivzakonito. Ne samo da bi trebalo da bude, već to i jeste. Srbija ima sopstvene zakone koji inkriminišu izjave predsednice Vlade. Član 387. Krivičnog zakonika Srbije nalaže da će svako ko “javno podržava, negira ili znatno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina […] biti kažnjen zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina”. Činjenica da ovaj član postoji kao deo Krivičnog zakonika je frustrijajuća koliko i pozitivna.

Ana Brnabić svakako nije prva koja krši ovaj zakon u Srbiji, ali neće biti ni poslednja. Neophodno je da postoji sveobuhvatno zakonodavstsvo, ali ako se zakoni ne primenjuju onda su suštinski bezvredni.

Ovaj problem seže dalje od intervjua sa Anom Brnabić i njenog stava, što Sebastijan i spominje u toku emisije. On aludira na postojanje sistemskog problema na glorifikaciji i uvažavanju ratnih zločinaca u društvu, bilo to na Sajmu knjiga u Beogradu, ili u samoj Skupštini. Ovakvo promovisanje ratnih zločinaca je u sukobu sa domaćim zakonima o zabrani manifestacija koje promovišu nacizam i fašizam. Član 4. ovog zakona nalaže da je zabranjena “proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuđena za ratne zločine”, što impilicira da je Brnabićka, a uz nju i niz ministara u Srbiji, kriv za davanje podrške i pravdanju radnji ratnih zločinaca.

Uprkos brojnim zahtevima EU upućenih Vladi Srbije, koji jasno iskazuju da neće tolerisati negiranje genocida i javnu podršku ratnim zločincima, Brnabićka je ostala dosledna stavu da nepriznavanje genocida nije i neće biti prepreka na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Sebastijan je direktno uputio komentar Brnabićki: “sigurno ste svesni da ukoliko ne napravite taj korak (priznavanje da je Srebrenica bila genocid), šanse da pristupite Evropskoj Uniji su veoma male, zar ne?”. Ona je na to odgovorila: “Ne, nisam toga svesna.”

Kao da sve što je napisano na ovu temu nije dovoljno jasno ukazivalo na tu činjenicu, Evropski parlament je 29. novembra, 15 dana nakon ovog intervjua, objavio svoju zakonodavnu Rezoluciju za izveštaj o Srbiji za 2018. godinu, u kojoj se poziva srpska vlast da “ne promoviše tolerisanje govora mržnje, već da ga osudi, kao i da ne promoviše negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina”. Ova rezolucija dokazuje ono na šta je Sebastijan aludirao – EU neće dopustiti negiranje Srebrenice kao ni neopravdanu reintegraciju ratnih zločinaca u društvo.

Najmanje što možemo da učinimo je da se postaramo da se političari i zvaničnici pridržavaju sopstvenog Krivičnog zakonika i EU zahteva. Za sada su reakcije na izjave Brnabićke u intrevjuu bile obećavajuće. Čak su i komentari na Jutjub snimku njenog intervjua kritički nastrojeni prema njenim izjavama.

Teodor Meron, predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MICT), sastao se sa Anom Brnabić 20. novembra. U razgovoru za Televiziju N1 izjavio je da je razočaran i uznemiren njenim izjavama kojima negira genocid u Srebrenici. Posvećenost međunarodne zajednice da postavi visoke standarde za Srbiju je obećavajuća. Nadam se da će, uz jaku podršku međunarodne zajednice, zvanični stavovi o genocidu i ophođenju prema ratnim zločincima u Srbiji podleći pritisku. Posledice za komentare poput Brnabićkinih biće veće i ozbiljnije za Srbiju i njen put ka Evropskoj uniji.

Diskurs o ratovima u okviru raspada Jugoslavije obuhvata više generacija i prevazilazi okvire političkih ideologija. Dekonstruisanje kulturoloških implikacija ratnih zločinaca i ratnih događanja nije nimalo lak zadatak, a ta problematika se vremenom samo produbljuje. Ratni zločinci nisu predstavnici Srbije. Srbija treba da se divi snazi žrtava i njihovih porodica. Došlo je vreme da se utvrdi šta ratni zločinci zapravo simbolizuju u srpskom društvu, i kakve je kompromise potrebno praviti u ime pomirenja, prava žrtvava, ili makar u ime sticanja mesta u jednoj od najmoćnijih alijansi u svetu.

Beograd pamti genocid u Srebrenici!

Građani i građanke će poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici iskazati paljenjem sveća kod fontane u parku između Skupštine grada i zgrade Predsedništva (Andrićev venac).

Ovim skupom želimo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici i da pokažemo da postoje građani i građanke Srbije koji se oštro protive njegovom negiranju. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i politiku zaborava koja traje već 22 godine. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj ali i moralnoj osudi odgovornih.

U julu 1995. godine za devet dana od strane oružanih snaga Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem, pogubljeno je preko 8000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Oni su odvajani od žena i dece, a potom ubijani na nekoliko lokacija u opštinama Zvornik i Bratunac. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde u svojim presudama događaje iz Srebrenice kvalifikovali su kao krivično delo genocida.

Odnos Srbije prema ratnim zločinima iz jugoslovenskih ratova, a posebno prema najtežem zločinu- zločinu genocida, uvek će predstavljati mračni odraz u ogledalu srpskog društva. Da se ne bi i za 22 godine probudili u zemlji koja umesto žrtava poštuje zločince, ovom prilikom kao i prethodnih godina pozivamo institucije Republike Srbije da priznaju genocid u Srebrenici i proglase 11. jul Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Adobe Spark

Održana komemoracija žrtvama srebreničkog genocida ispred Narodne skupštine Republike Srbije

Ovogodišnjoj komemoraciji srebreničkog genocida prethodio je poziv koji je Inicijativa mladih za ljudska prava uputila poslanicima i poslanicama sa zahtevom da u Skupštini Srbije usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid u Srebrenici na način na koji je to urađeno rezolucijom Evropskog parlamenta, organizuju svečanu sednicu koja će početi minutom ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih i da učestvuju na komemorativnom skupu koji je ispred zgrade Narodne Skupštine organizovan 11. jula.

Ne samo da u Narodnoj Skupštini nije usvojen nijedan zahtev koji je Inicijativa uputila narodnim predstavnicima, već je u periodu pred komemoraciju postao još jači glas onih koji vređaju one koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Politika negiranja genocida nastavljena je sa ciljem izbegavanja prihvatanja sudski utvrđenih činjenica i institucionalne odgovornosti Republike Srbije za događaje iz jula 1995. godine.

Zbog toga je Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji su svesni značaja odgovornog suočavanja prošlosti, očuvala obraz dela srpskog društva koji se stidi počinjenih zločina i aktivno se bori protiv zaborava i negiranja zločina.

Genocid u Srebrenici – poštovanje žrtava, a ne politizacija

U Srbiji je nastavljena politika uvreda, diskvalifikacija i pretnji svima onima koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Tako je poslanik SNS Vladimir Đukanović izrazio “najdublje moguće gađenje” prema Inicijativi mladih za ljudska prava povodom pisma koje je Inicijativa uputila svim narodnim poslanicima, i izrazio žaljenje što članovi Inicijative “nisu pohapšeni”. Gotovo identičan rečnik i argumentaciju koristili su i predstavnici opozicionih stranaka – Srpska radikalna stranka, Dveri, Zavetnici, što opisuje jedinstvo nacionalističke politike koje prevazilazi aktuelne dnevnopolitičke i stranačke podele.

Proglašavanje premijera Vučića personom non grata od strane organizacionog odbora za obeležavanje 11. jula izazvalo je najviše reakcija od strane visokih funkcionera vladajućih stranaka i najnoviji nalet negiranja genocida i širenja mržnje prema bošnjačkom narodu i njihovim političkim liderima. Najbliži saradnici premijera Vučića: Selaković, Đurić, Vulin, Gašić, Rističević – u prethodnom periodu davali su veoma oštre izjave koje rezultiraju dodatnom antagonizacijom odnosa i još dubljim podelama u bosanskom društvu.

Neumorno ponavljanje izmišljenih fraza od strane političkih lidera, poput izraza “genocidni narod”, za cilj ima trajno izbegavanje prihvatanja sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, i prihvatanja odgovornosti Srbije koja je utvrđena presudom Međunarodnog suda pravde.

Inicijativa je pozvala narodne poslanike da usvoje rezoluciju o Srebenici po ugledu na rezoluciju Evropskog parlamenta i na taj način pokažu da njihovo evropsko opredeljenje nije lažno i licemerno. Jedanaest poslanika LDP, LSV i SDA su i ove godine predložili parlamentu rezoluciju koja predstavlja jasan izraz vrednosti pomirenja, poštovanja žrtava i prihvatanja odgovornosti. Međutim, ne postoji čak ni politička volja da takva rezolucija dođe na dnevni red Skupštine i da se započne razgovor na tu temu. Posledično je ignorisan i zahtev Inicijative da se 11. jula održi komemorativna sednica parlamenta na kojoj bi se minutom ćutanja odala počast žrtvama genocida u Srebrenici.

Zdravo, perspektivno i pristojno društvo koje živi u trajnom miru sa svojim susedima ne može biti izgrađeno na lažima, manipulacijama i neodgovornosti, i zbog toga će Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji dele univerzalne vrednosti mira, saradnje i odgovornog odnosa prema prošlosti, očuvati obraz onog najboljeg dela srpskog društva koje se stidi zločina počinjenih u njihovo ime i odlučno se borbi protiv zaborava i negiranja zločina.

Još jednom pozivamo narodne poslanike da prisustvuju komemorativnom skupu 11. jula u 20 časova, zapale sveće ispred Doma narodne skupštine i na taj način iskažu pijetet prema žrtvama.

Otvoreno pismo poslanicima i poslanicama Narodne Skupštine uoči komemoracije genocida u Srebrenici

Poštovani/a poslaniče/ce Narodne skupštine Republike Srbije,

Unutar srpskog društva još uvek postoje jake tendencije osporavanja i negacije sudski utvrđenih činjenica, pa i otvorenog poricanja genocida. Civilno društvo je proteklih 20 godina bilo na prvoj liniji odbrane civilizacijskih vrednosti i borbe za društvo u kome su mir i antifašizam temeljne vrednosti. Stoga je važno da danas vi, kao direktni narodni predstavnici, pružite institucionalnu podršku naporima koje organizacije civilnog društva ulažu u sećanje na zločine počinjene devedesetih godina.  

Zato vas, narodne poslanice i narodne poslanike, pozivamo da 11. jula:

1. U Narodnoj skupštini Republike Srbije održite komemorativnu sednicu posvećenu žrtvama najvećeg zločina izvršenog na tlu Evrope nakon II svetskog rata;

2. Poput vaših evropskih kolega, usvojite Deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici i negiranju zločina po ugledu na deklaraciju koju je prošle godine usvojio Evropski parlament;

3. Ispred Skupštine dođete i zapalite sveće odajući počast žrtvama genocida.

U Srebrenici je u nekoliko dana jula 1995. ubijeno više od 8.000 ljudi kao rezultat organizovanog napada od strane Vojske Republike Srpske koja je zauzela zonu pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Time je ostvaren plan srpskog rukovodstva u Bosni i Hercegovini ustanovljen još 1992. godine kao šest strateških ciljeva srpskog naroda, među kojima i da “Drina više ne bude granica između dva svijeta,” sa snovima o etnički čistom Podrinju. Ubrzo će to postati stvarnost pod komandom Ratka Mladića koji je izdao naredbu da se ubiju svi muškarci sa područja Srebrenice koji im “dopadnu šaka“ – kako zarobljenici, tako i svi oni koje uhvate iz bega prema Tuzli.

Ove činjenice su utvrđene pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, a potvrđene su i presudom Međunarodnog suda pravde iz 2007. u slučaju BiH protiv Srbije, utvrdivši da je u Srebrenici izvršen genocid nad bosanskim Muslimanima, a Srbija oglašena krivom zato što ništa nije uradila da to spreči kao i zato što nije izručila osumnjičene za ova dela međunarodnom sudu.

Inicijativa mladih za ljudska prava Vas poziva da učestvujete u komemoraciji 21. godišnjice genocida u Srebrenici koja će biti obeležena 11. jula u Beogradu. Cilj komemoracije genocida u Srebrenici je odavanje počasti više od 8.000 žrtava. Važno je i da tog dana pošaljemo jasnu poruku da smo spremni da se suočimo sa zločinima koji su počinjeni u naše ime i procesuiramo sve izvršioce kako bismo sprečili da se takav zločin više ikada dogodi.

Nema laži koja može da nas sakrije. Nemamo šta da čuvamo osim svoje budućnosti. Nemamo više gde da se sklanjamo pred zlom. Zbog svega što nam je vredno. Zbog svega na šta smo ponosni. Zbog svega što smo bili i što želimo da budemo. Ovog 11. jula budite deo onih koji odaju počast žrtvama genocida u Srebrenici pokazujući da zločini nisu vrednost Srbije kakvu želimo.