Održana tribina “Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja”

Na početku tribine o političkom kontekstu suočavanja s prošlošću, govorio je profesor Jovan Teokarević napomenuvši da Berlinski proces, u okvira koga bi trebalo da se aktualizuje pitanje REKOM-a, sve više postaje zamena za proces evropskih integracija što je ocenio kao veoma loše jer je proces pridruživanja za pojedine zemlje u dubokoj krizi. On je takođe naglasio da se Berlinski proces nema direktne veze sa pomirenjem i povezivanjem u regionu ali da se sada i ta pitanja uključuju u njega. Kao dobar primer funkcionisanja Berlinskog procesa, Teokarević je naveo osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO. Na tragu osivanja ove kancelarije, javljaju se inicijative za uključivanje REKOM-a u Berlinski proces, čime bi bila osnovana još jedna regionalna institucija ali ovaj put sa jasnim zadatkom da utvrdi činjenice o ratnim zločinima.

O limitima suđenja u međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, govorila je u nastavku, Jasmina Lazović naglasivši da suđenja nisu najbolji način da žrtve dobiju neku vrstu zadovoljenja jer se na njima utvrđuju činjenice ali nema mnogo mesta za njihove lične priče. “Brojne su kritike koje se upućuju na račun rada Haškog tribunala od toga da do 1999. godine nisu imali prevodioce i nisu komunicirali sa medijima na jezicima zemalja sa prostora bivše SFRJ, do kritika pravnika na račun legalnosti osnivanja ovog suda.” Takođe se postavlja i pitanje interesa javnosti da zna više o suđenjima i dešavanjima tokom sudskih procesa. “Na kraju kada zločinci budu osuđeni i odsluže kaznu zatvora, postavlja se pitanje kako društvo tretira zločince i kakvu poruku šalje država kada ih državni zvaničnici dočekuju na aerodromu”, rekla je Lazović.

Anita Mitić je govorila o praktičnoj primeni mehanizama tranzicione pravde i večnoj dilemi da li je važnija istina ili pravda. “Komisije za istinu su od izuzetnog značaja, jer predstavljaju meru sprečavanja ponavljanja konflikta i njihova uloga je jako važna zato što dovodi do moralne osude ratnih zločinaca”, rekla je Mitić dodavši da je važno za prostor Zapadnog Balkana da čujemo lične priče žrtava iz svih republika bivše SFRJ bez obzira na nacionalnost. Mitić je takođe naglasila da je zbog mladih generacija koje sve više teže ultradesničarskoj ideologiji, važno formirati komisije za istinu jer manipulacije brojkama donose podizanje tenzija što na kraju proizvodi nove konflikte.

IMG_3343

Na pitanje iz publike, koju su u većini činili studenti FPN-a i mladi političari, u čijem je interesu formiranje komisija za istinu, profesor Teokarević je odgovorio da je njihovo formiranje svakako “u interesu žrtava i njihovih najmilijih ali nažalost ne i u interesu vlada i društava” i da kada govorimo o REKOM-u, ova komisija ima podršku svih vlasti ali samo na rečima jer kroz svakodnevne konflikte poništavaju sve prethodno obećano.

Navodeći primere komisija za istinu u zemljama Latinske Amerike i Afrike, Jasmina Lazović je objasnila da su one upravo tu imale najveći uspeh i dale najbolje rezultate. Objašnjavajući specifičnosti komisija u Južnoafričkoj republici, naglasila je da je za to društvo istina bila dominantno važna i ključni element za suočavanje društva sa zločinima.

U drugom delu tribine, učesnici su se osvrnuli na ulogu Evropske Unije u nadgledanju odnosa u regionu i na političku odgovornost lidera Zapadnog Balkana. Profesor Teokarević je zaključio da EU očekuje od država u regionu dobre odnose i da je to važan preduslov za napredovanje ka integracijama u zajednicu evropskih naroda ali da ona ne može biti arbitar u odnosima između država.

Govoreći o odgovornosti političkih elita, Anita Mitić je rekla da generacije političara na ovim prostorima ne shvataju šta je politička odgovornost i ne znaju šta je odgovornost za izgovorenu reč. “Vrednosti se prodaju za političke poene i žrtvuju se evropske vrednosti zarad dobijanja političkih poena kod glasača”, zaključila je Mitić. U takvom sistemu vrednosti teško je da mladi pronađu motivaciju za aktivno učestvovanje u procesima važnim za naše društvo i baš zato treba naglasiti značaj učestvovanja 150 mladih volontera u kampanji #REKOM2017 koji iako nemaju neposredna sećanja na rat, smatraju ovu temu važnom i žele da daju doprinos regionalnoj saradnji. “Bez rešenja bazičnih pitanja, ne možemo govoriti o povezivanju mladih”, smatra Mitić.

Tribina je završena zaključkom da pitanje ratova na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti predmet vrednosnog suda i emotivne manipulacije, već da mora biti zasnovano na utvrđenim činjenicama.

Tribina – Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja

Tema ove tribine su komisije za istinu, kakav značaj one imaju, kakvi su dosadašnji primeri u svetu i kako se razlikuju u odnosu na to gde su formirane.

Na tribini će biti reči i o budućoj regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ, poznatijoj kao REKOM, i njenim karakteristikama i specifičnostima.

O ulozi mladih u procesu regionalnog pomirenja govoriće Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

Pored nje na tribini će govoriti i dr Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka kao i Jasmina Lazović, studentkinja master studija istog fakulteta.

Tribinu moderira Jovana Prusina.

Događaj se održava u Amfiteatru Fakulteta političkih nauka.

Ponovo kreće kampanja sakupljanja potpisa Inicijative za REKOM

Koalicija za REKOM će ove subote na Trgu republike u Beogradu ponovo sakupljati potpise podrške, u nastojanju da se balkanski lideri obavežu da će rešiti pitanja koji se odnose na suočavanje sa ratnom prošlošću.

Učesnici kampanje će do 24. maja sakupljati potpise u gradovima svih bivših jugoslovenskih zemalja, osim u Makedoniji, zbog tekuće političke krize.

“Shvatili smo da više ne postoji nikakvo razumevanje za suočavanje s prošlošću (na Balkanu), i da se ovo pitanje, koje je vrlo važno za budućnost regiona, stavlja pod tepih“, kaže za BIRN Anita Mitić iz Inicijative mladih za ljudska prava, koja je deo Koalicije za REKOM.

Zbog toga su, kako dodaje, Fond za humanitarno pravo, Koalicija za REKOM i Inicijativa mladih za ljudska prava odlučili da ponovo pokrenu proces prikupljanja potpisa podrške u nastojanju da se važnost formiranja ove komisije nađe na političkoj agendi.

Oni žele da ubede lidere bivših jugoslovenskih zemalja i predstavnike Evropske unije da potpišu sporazum koji će ih obavezati da formiraju ovu komisiju.

Ove organizacije će, kako kažu, na samitu koji se treba održati u julu u Trstu zatražiti od lidera zemalja Zapadnog Balkana da preduzmu neophodne korake za uspostavljanje REKOM-a.

Cilj ove regionalne komisije je utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Koalicija za REKOM osnovana je 2008. godine, a prva kampanja za prikupljanje potpisa pokrenuta je 2011. godine.

Sakupljanje otpisa je bilo organizovano u svim glavnim gradovima bivše Jugoslavije, ali i online.

Inicijativa za REKOM namerava da prikupi milion potpisa podrške, a do sada je dobila oko 600.000.

U posljednjih nekoliko meseci aktivisti za ljudska prava upozoravaju da su posleratni procesi tranzicione pravde u regionu u zastoju.

“Pravo na znanje o tome šta se dogodilo u prošlosti je potpuno napušteno“, izjavila je u martu, na konferenciji za novinare u Beogradu, Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo.