Zločin u Štrpcima – 25 godina bez pravde za žrtve

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.

Za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. U sudskom postupku koji je protiv Nebojše Ranisavljevića vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade VRS, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci i iz njega izvela 18 putnika Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta, koje su potom vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a potom je ranjenog putnika ubio Milan Lukić. Ranisavljević je 2003. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije ŽTP „Beograd” utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. ŽTP je o tom planu obavestio Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus Vojske Jugoslavije i Državnu bezbednost, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči.

Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred sudom Bosne i Hercegovine, priznao je da je učestvovao u premlaćivanju civila i da je čuvao stražu prilikom njihove otmice iz voza i likvidacije, te je sa Tužilaštvom Bosne i Hercegovine 2016. godine zaključio sporazum o priznanju krivice, na osnovu kojeg je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Za zločin u Štrpcima pred sudom Bosne i Hercegovine u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi.

U Srbiji je zbog zločina počinjenog u Štrpcima Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo optužnicu u martu 2015. godine protiv pet lica. Optužnicu sud do danas nije potvrdio, već ju je nekoliko puta vraćao TRZ-u na dopunu.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – u daljem tekstu Ministarstvo za rad). Majke, očevi, deca, supružnici i drugi srodnici žrtava ovog zločina, zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji, koji im uskraćuje prava samo zbog toga što su stradali van teritorije Srbije, iako su bili njeni građani, ne mogu dobiti status članova porodica civilnih žrtava rata koji bi im osigurao simbolične beneficije u vidu mesečnih novčanih primanja i socijalne podrške.

Na neadekvatnost postojećeg zakonskog rešenja i njegovo diskriminatorno sprovođenje već godinama ukazuju žrtve i njihova udruženja, FHP i druge organizacije civilnog društva. Uprkos ozbiljnim primedbama domaćih i međunarodnih aktera, taj zakon još uvek nije promenjen.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava ponovo pozivaju Tužilaštvo za ratne zločine i sudove da reše pitanje potvrđivanja optužnice za ovaj zločin i nastave postupak, a Ministarstvo za rad i druge nadležne institucije da donesu novi zakon zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava obeležiće 25. godišnjicu zločina u Štrpcima u utorak, 27. februara 2018. godine, sa početkom u 15:48 časova pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu.

Beograd pamti genocid u Srebrenici!

Građani i građanke će poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici iskazati paljenjem sveća kod fontane u parku između Skupštine grada i zgrade Predsedništva (Andrićev venac).

Ovim skupom želimo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici i da pokažemo da postoje građani i građanke Srbije koji se oštro protive njegovom negiranju. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i politiku zaborava koja traje već 22 godine. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj ali i moralnoj osudi odgovornih.

U julu 1995. godine za devet dana od strane oružanih snaga Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem, pogubljeno je preko 8000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Oni su odvajani od žena i dece, a potom ubijani na nekoliko lokacija u opštinama Zvornik i Bratunac. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde u svojim presudama događaje iz Srebrenice kvalifikovali su kao krivično delo genocida.

Odnos Srbije prema ratnim zločinima iz jugoslovenskih ratova, a posebno prema najtežem zločinu- zločinu genocida, uvek će predstavljati mračni odraz u ogledalu srpskog društva. Da se ne bi i za 22 godine probudili u zemlji koja umesto žrtava poštuje zločince, ovom prilikom kao i prethodnih godina pozivamo institucije Republike Srbije da priznaju genocid u Srebrenici i proglase 11. jul Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Adobe Spark

Zločin u Štrpcima – porodice lišene pravde 24 godine

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do sada su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine u selu Sjedača na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su na istoj lokaciji 2010. godine, dok se za ostalim telima i dalje traga.

Tokom decembra 2014. godine u saradnji Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, pokrenuta je istraga protiv više lica osumnjičenih za izvršenje ovog zločina. Pred sudom Bosne i Hercegovine, još u oktobru 2015. godine počelo je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi, te Gojko Lukić, brat Milana Lukića. Međutim, iako je TRZ u martu 2015. godine podiglo optužnicu protiv pet lica, ona do danas nije potvrđena.

Za zločin u Štrpcima do sada je pravnosnažno osuđen samo Nebojša Ranisavljević. U sudskom postupku koji je protiv njega vođen pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) utvrđeno je da je grupa pripadnika Višegradske brigade, koju je predvodio Milan Lukić, nasilno zaustavila voz u stanici Štrpci, izvela 20 putnika i vojnim kamionom ih odvezla u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada (BiH). Nakon što su im oduzeli sve vredne stvari i pretukli ih, vezali su ih žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su ih Milan Lukić i Boban Inđić ubili. Za to vreme Ranisavljević je čuvao stražu ispred kuće. Kada je jedan od otetih putnika pokušao da pobegne, Ranisavljević ga je ranio, a ranjenika je potom ubio Milan Lukić. Međunarodni krivični sud osudio je Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora za zločine nad višegradskim Muslimanima, ali ne i za zločin u Štrpcima.

Tokom suđenja Ranisavljeviću, na osnovu dokumentacije Železničko–transportnog preduzeća „Beograd” utvrđeno je da je otmica bila unapred planirana i da su predstavnici državnih organa Srbije i SRJ bili upoznati sa postojanjem plana da se na stanici Štrpci izvrši otmica putnika muslimanske nacionalnosti. Ovo preduzeće je odmah po saznanju da postoji takav plan obavestilo nadležne organe, ali ništa nije preduzeto da se otmica spreči. Među organima koji su bili obavešteni su i Ministarstvo odbrane SRJ, Užički korpus VJ kojim je tada komandovao Dragoljub Ojdanić, kao i Državna bezbednost.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja) i zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji ne mogu da ostvare status članova porodica civilnih žrtava rata i simbolične beneficije koje ono pruža.

FHP, Žene u crnom, Inicijativa i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda će obeležiti dvadeset i četvrtu godišnjicu zločina u Štrpcima, u ponedeljak 27. februara 2017. godine sa početkom u 15:48 časova pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu.

 

Inicijativa mladih za ljudska prava

Fond za humanitarno pravo

Žene u crnom

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Održana komemoracija žrtvama srebreničkog genocida ispred Narodne skupštine Republike Srbije

Ovogodišnjoj komemoraciji srebreničkog genocida prethodio je poziv koji je Inicijativa mladih za ljudska prava uputila poslanicima i poslanicama sa zahtevom da u Skupštini Srbije usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid u Srebrenici na način na koji je to urađeno rezolucijom Evropskog parlamenta, organizuju svečanu sednicu koja će početi minutom ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih i da učestvuju na komemorativnom skupu koji je ispred zgrade Narodne Skupštine organizovan 11. jula.

Ne samo da u Narodnoj Skupštini nije usvojen nijedan zahtev koji je Inicijativa uputila narodnim predstavnicima, već je u periodu pred komemoraciju postao još jači glas onih koji vređaju one koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Politika negiranja genocida nastavljena je sa ciljem izbegavanja prihvatanja sudski utvrđenih činjenica i institucionalne odgovornosti Republike Srbije za događaje iz jula 1995. godine.

Zbog toga je Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji su svesni značaja odgovornog suočavanja prošlosti, očuvala obraz dela srpskog društva koji se stidi počinjenih zločina i aktivno se bori protiv zaborava i negiranja zločina.

Genocid u Srebrenici – poštovanje žrtava, a ne politizacija

U Srbiji je nastavljena politika uvreda, diskvalifikacija i pretnji svima onima koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Tako je poslanik SNS Vladimir Đukanović izrazio “najdublje moguće gađenje” prema Inicijativi mladih za ljudska prava povodom pisma koje je Inicijativa uputila svim narodnim poslanicima, i izrazio žaljenje što članovi Inicijative “nisu pohapšeni”. Gotovo identičan rečnik i argumentaciju koristili su i predstavnici opozicionih stranaka – Srpska radikalna stranka, Dveri, Zavetnici, što opisuje jedinstvo nacionalističke politike koje prevazilazi aktuelne dnevnopolitičke i stranačke podele.

Proglašavanje premijera Vučića personom non grata od strane organizacionog odbora za obeležavanje 11. jula izazvalo je najviše reakcija od strane visokih funkcionera vladajućih stranaka i najnoviji nalet negiranja genocida i širenja mržnje prema bošnjačkom narodu i njihovim političkim liderima. Najbliži saradnici premijera Vučića: Selaković, Đurić, Vulin, Gašić, Rističević – u prethodnom periodu davali su veoma oštre izjave koje rezultiraju dodatnom antagonizacijom odnosa i još dubljim podelama u bosanskom društvu.

Neumorno ponavljanje izmišljenih fraza od strane političkih lidera, poput izraza “genocidni narod”, za cilj ima trajno izbegavanje prihvatanja sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, i prihvatanja odgovornosti Srbije koja je utvrđena presudom Međunarodnog suda pravde.

Inicijativa je pozvala narodne poslanike da usvoje rezoluciju o Srebenici po ugledu na rezoluciju Evropskog parlamenta i na taj način pokažu da njihovo evropsko opredeljenje nije lažno i licemerno. Jedanaest poslanika LDP, LSV i SDA su i ove godine predložili parlamentu rezoluciju koja predstavlja jasan izraz vrednosti pomirenja, poštovanja žrtava i prihvatanja odgovornosti. Međutim, ne postoji čak ni politička volja da takva rezolucija dođe na dnevni red Skupštine i da se započne razgovor na tu temu. Posledično je ignorisan i zahtev Inicijative da se 11. jula održi komemorativna sednica parlamenta na kojoj bi se minutom ćutanja odala počast žrtvama genocida u Srebrenici.

Zdravo, perspektivno i pristojno društvo koje živi u trajnom miru sa svojim susedima ne može biti izgrađeno na lažima, manipulacijama i neodgovornosti, i zbog toga će Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji dele univerzalne vrednosti mira, saradnje i odgovornog odnosa prema prošlosti, očuvati obraz onog najboljeg dela srpskog društva koje se stidi zločina počinjenih u njihovo ime i odlučno se borbi protiv zaborava i negiranja zločina.

Još jednom pozivamo narodne poslanike da prisustvuju komemorativnom skupu 11. jula u 20 časova, zapale sveće ispred Doma narodne skupštine i na taj način iskažu pijetet prema žrtvama.