Poštovanje prava manjina preduslov za zajednički život Srba i Albanaca

Šta su najveći benefiti za srpsku i albansku zajednicu na Kosovu od Briselskog dijaloga po Vašem mišljenju?

Najveći benefit po srpsku i albansku zajednicu na Kosovu je pre svega smanjenje tenzija. Nažalost, zbog odugovlačenja i problema u sprovođenju mnogih dogovora koji se, na primer, tiču slobode kretanja i priznavanja diploma, problemi stanovništva kako srpskog, tako i albanskog nisu u dovoljnoj meri rešeni.

Šta su danas najveći problemi srpske zajednice na Kosovu? Da li se ti problemi uopšte razlikuju od problema drugih zajednica na Kosovu i u čemu?

Iako se srpska zajednica na Kosovu svakodnevno suočava sa posledicama nedostatka implementacije Briselskih sporazuma, možemo videti da su neki sporazumi relativno uspešno sprovedeni, poput integracije policije i carine. Međutim, sudstvo još uvek nije integrisano i na taj način dolazi do onesposobljavanja drugih institucija. Sa druge strane, stanovnici severa Kosova i dalje nailaze na prepreke pri dobijanju ličnih dokumenata, konkretno, ličnih karata, vozačkih dozvola i registarskih tablica. Nemogućnost dobijanja ovih dokumenata direktno utiče na slobodu kretanja građana sa severa. Sa druge strane, srpska dokumenta izdata za stanovnike na teritoriji Kosova nisu priznata u kosovskom sistemu i na taj način postaju nevalidna, što umnogome otežava život srpskoj zajednici.
Kao posledica Briselskog sporazuma, trenutno je u toku kampanja za predstojeće, druge po redu lokalne izbore za kosovske institucije. Četiri severne opštine, nove u ovom sistemu, su još uvek nedovoljno integrisane i suočavaju se sa posledicama nedostatka kapaciteta u ljudstvu i infrastrukturi. 

Imajući u vidu već navedene probleme srpske zajednice na Kosovu, šta su odgovori Srbije po pitanju njihovog rešavanja?

Prisustvo države Srbije je i dalje vidljivo na teritoriji četiri severne opštine. Obrazovni i zdravstveni sistemi još uvek funkcionišu po srpskom sistemu. Ovo u velikoj meri pomaže opstanak srpske zajednice na Kosovu, jer osim obrazovnih i zdravstvenih usluga, ova dva sistema zapošljavaju i najveći broj ljudi. S obzirom na to da postoji bojazan da će Briselski sporazumi i integracija uticati na gubitak nekih od ovih poslova, neophodno je da se to predupredi i da Beograd i u budućnosti može da nastavi da pomaže većinski srpske opštine na Kosovu.

Kako vidite ideju o unutrašnjem dijalogu? Da li vidite način na koji unutrašnji dijalog može da poboljša trenutno stanje?

Ideja o unutrašnjem dijalogu je dobra. Problem je što se čini da ona ne okuplja sve društvene grupe koje bi trebalo da okupi, kao i da nije dovoljno “atraktivna” u javnosti. Takođe, za uspešno rešavanje ili stvaranje kompromisa na ovu temu, potrebno je da se dijalog suštinski organizuje na nivou institucija, akademije i civilnog društva. Kao prestavnik civilnog sektora sa severa Kosova, a samim tim i nevećinskih zajednica na Kosovu, nejasna mi je uloga civilnog društva u unutrašnjem dijalogu za sada. Neophodno je da se predstavnici civilnog društva sa severa Kosova ukljuce direktno u unutrašnji dijalog, pored svojih kolega iz Beograda. Civilno društvo sa severa Kosova je sačinjeno od aktivista koji poseduju znanje o lokalnom kontekstu i potrebama stanovništva i mogu da doprinesu u procesu unapređenja životnih okolnosti ljudi  kojih se normalizacija odnosa najviše tiče. Na taj način srpsko civilno društvo sa Kosova može znatno da doprinese kvalitetu dijaloga, kao i mogućim rešenjima.

Kako vam izgleda kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane 22. oktobra ove godine i kako kampanja trenutno utiče na život građana?

Atmosfera oko lokalnih izbora, za koje je kampanja u toku, i prvih lokalnih izbora održanih 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma, je neuporediva. U svim većinskim srpskim opštinama dominantna je Srpska lista, koja ima najjaču kampanju i podršku zvaničnog Beograda. Vidljiv je nedostatak javnih pojavljivanja kandidata, javnih debata ili suočavanja kandidata. U poređenju sa revoltom prisutnim u toku izborne kampanje 2013. godine, situacija je manje napeta, mada sa primetnim pritiscima na kandidate i birače drugih lista u odnosu na Srpsku listu.

Na kraju, šta je osnov za funkcionalan zajednički život srpskog i albanskog naroda na Kosovu?


Pre svega neophodno je da političke elite prestanu da koriste među-etničke odnose za unutrašnje politčke potrebe i kao ulog kojim žele da povećaju svoju korist u pregovorima. Na taj način, odnosno kroz diskurs koji je sada vladajući sa obe strane, proizvode ozbiljne posledice za budućnost. Uprkos tome što se elite savršeno razumeju, problem je što ovaj proces nije još uvek dotakao dubinske probleme koji se tiču izgradnje poverenja između stanovništva.
Takođe, neophodno je da se poštuju prava nevećinskih zajednica predviđena zakonom na Kosovu. Svedoci smo čestog kršenja, neispunjavanja i nepoštovanja prava nevećinskih zajednica, od prava na jezik, prava na pristup pravdi, ličnim dokumentima, itd. Funkcionisanje javnih institucija je ključno za poboljšanje uslova života koji su, uz ostale podsticaje poput ekonomskog razvitka, neophodni. Zato je nužno uložiti dodatne napore u cilju osposobljavanja javnih insituticija da rade punim kapacitetom.

Formiranjem Radne grupe propuštena šansa da se definiše dijalog o Kosovu

Propuštena je još jedna prilika da se utvrde teme dijaloga – o čemu će se zapravo u dijalogu razgovarati. Pored toga i dalje je nejasno ko će u dijalogu učestvovati, dok je jedino od strane predsednika Republike i to nezvanično postavljen vremenski okvir (mart 2018. godine), kao termin do kada bi trebalo da se postigne konsenzus u okviru dijaloga.

Nejasno je i na koji način će učestvovati ostale državne institucije: da li je uloga Vlade u ovom dijalogu samo da pruža logistično-tehničku podršku, ili će u dijalogu zaista učestvovati, koja će biti uloga Narodne skupštine, na koji način će predsednik Republike voditi dijalog, da li će biti uključene i druge relevantne institucije, poput Tužilaštva za ratne zločine ili Komisije za nestala lica? Veliki znak pitanja ostaje i posle imenovanja Marka Đurića koji je, istovremeno, direktor Kancelarije za KiM i predsednik Radne grupe, čime ostaje nejasno šta će biti zadatak te kancelarije u unutrašnjem dijalogu. Imenovanje Đurića na ovu poziciju dodatno je problematično uzimajući u obzir poslove koordinacije drugih državnih organa o Kosovu, što je već zadatak ove kancelarije.

Inicijativa ističe da se previše vremena izgubilo, od poziva na učešće u dijalogu do formiranja Radne grupe, a da pri tome javnosti Srbije nije jasan format, učesnici ni teme unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Podsećamo da je Inicijativa 6. oktobra Predsednici Vlade Brnabić poslala pismo u kome predlaže principe rada Radne grupe, na osnovu koji se bi trebalo da dijalog formatira.

Inicijativa posebno ističe da unutrašnji dijalog ne sme služiti kao alibi za nesprovođenje sporazuma koji su već postignuti u Briselu, a najnoviji primer za to predstavlja odlaganje, za danas dogovorene, implementacije Sporazuma o pravosuđu, kojom bi srpske sudije i tužioci bili integrisani u pravosudni sistem Kosova.

Pozdravljajući interes da unutrašnji dijalog zaista bude najvažnija javna rasprava u društvu, još jednom pozivamo Vladu RS da što pre odredi jasan format dijaloga kako srpsko društvo i dalje ne bi bilo talac neodgovorne politike prema Kosovu.

Srbija i Kosovo u EU: Prepreke i postignuća

Nakon demokratskih promena 2000. godine, Srbija je zvanično promenila kurs svoje spoljne politike i postavila kao jedan od prioritetnih ciljeva – iako predstavlja dugotrajan i maglovit put reformi – članstvo u Evropskoj uniji. Do pre samo nekoliko godina, evrointegracije Srbije zavisile su najviše od (ne)saradnje sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ ICTY) pa je tako Srbija postala zemlja kandidatkinja tek marta 2012. Pre nego što postane članica, Srbija mora proći dugotrajan proces pregovora koji zvanično obuhvata i rešenje statusa Kosova poglavljem 35. Između ostalog, ovim poglavljem Srbija se obavezala da neće blokirati pristupanje Kosova Evropskoj uniji. Pored toga, Srbija bi trebalo da se uzdrži od blokiranja učešća Kosova u regionalnim organizacijama koje su važne za, kako za bržu integraciju ka EU, tako i za samo kosovsko društvo, na prvom mestu njenu privredu. Važno je naglasiti da se proces učlanjenja Srbije u EU prepliće se sa procesom normalizacije odnosa sa Kosovom. Potpuna normalizacija odnosa sa Kosovom, ostvaruje se tako i pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji što u slučaju Srbije dovodi do krajnjeg cilja koji je isti i za Kosovo – zajedničku evropsku budućnost.

Od proglašenja nezavisnosti jedan od ključnih ciljeva za Kosovo jesu evropske integracije. Problem integrisanja Kosova u sistem Evropske unije pored sveopšte reforme koja treba da se sprovede obuhvata i širi politički problem, kao i njegovo nepriznavanje od strane svih država članica Evropske unije. Ideja trenutnog procesa integracije usmerena je na rešenje pitanja dijaloga sa Srbijom i viznom liberalizacijom, a o pitanju državnosti bi se kasnije raspravljalo tokom pristupnih pregovora. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2015. prvi put su uspostavljeni ugovorni odnosi sa Evropskom unijom. Nedostatak političke volje, slaba i neefikasna institucijalna saradnja i dalje potkopavaju sposobnost Kosova da rešava reformske oblasti proistekle iz ugovornih obaveza SSP-a. Duboke unutrašnje političke podele i polarizacija opstruirale su i viznu liberalizaciju Kosova koja bi rezultirala ulaskom u Šengen zonu. Nesposobnost institucija, opterećenost sistema strukturalnim problemima društva i nemogućnost da se u dogovoreno vreme ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom, oslikava loše stanje kosovskog društva.

Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 64/298 marta 2011. godine određen je dijalog koji se vodi između Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije, poznatiji kao Briselski dijalog (dalje dijalog). Složenost političkih i istorijskih okolnosti odredili su proces dijaloga kao etapni cilj. Dijalog iz današnje perspektive se po mnogo čemu vodi čestim zanemarivanjem socijalno-političkog i bezbednosnog okruženja, a odsustvo transparentnosti jedna je od najvećih mana istog. Dijalog Beograda i Prištine, do sada predstavlja uspešan okvir u kome se rešavaju praktična pitanja važna za građane kao što su: sloboda kretanja, validnost ličnih karti, pitanje granica, matičnih knjiga, univerzitetskih diploma, itd. Pitanja koja se politizuju stvaraju dva pola u kojima interes pojedinaca dobija marginalnu crtu u okviru samog konteksta dijaloga. Mrtva tačka pomera se onog trenutka kada „Veliki brat“ zapreti, a donosioci političkih odluka vešto svoja uverenja zamene sistemom međusobne koristi.

Dijalog je rešio mnoga pitanja, a neka i bez težeg ubeđivanja jedne odnosno druge javnosti. Sloboda kretanja, jedno od osnovnih pitanja koje je obuhvatilo korišćenje kosovskih ličnih karata, vozačkih dozvola, osiguranja, rešeno je na samom početku procesa dijaloga. Sa druge strane prilikom rešavanja pitanja kontrole granica, političari u Srbiji morali su da ubeđuju svoje javno mnjenje da sporazum ne znači priznavanje granica. Reč “Boundary” korišćena je za pitanje administrativnih granica u Srbiji, a reč “Border” za granicu na Kosovu. Cilj Srbije bio je da sklapanjem ovog sporazuma smanji švercovanje i neregistrovani promet robe, ali i još jedan ne manje značajan razlog – uvećanje sopstvenih prihoda od poreza i carina.

Kontroverzno pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na severu Kosova bilo je podstrek za razbijanje dijaloga. Politička elita zarad preusmeravanja pozornosti od konkretnih i opipljivih problema koja su vladala u kosovskom društvu raspisala je prevremene izbore. Sama kampanja koja je obeležena nacionalističkim temama još više je polarizovala sistem, koji sada nije spreman da rešava probleme niti razmišlja o svojoj evropskoj budućnosti.

Dijalog je samo ove godine u nekoliko navrata zbog sporadičnih incidenata doveden u pitanje. Voz iz Srbije obojen u srpskim nacionalnim bojama i obeležen rečenicom „Kosovo je Srbija“ na 20 jezika predstavljao je namerno skretanje kursa politike koja je do tada bila okrenuta ka mogućem rešenju problema. Još jedan događaj koji je poremetio odnose desio se onda kada je francuska policija uhapsila Ramuša Haradinaja po potrenici Srbije, a kosovska strana žučno je protestovala protiv takvog čina, kojim je nagoveštena mogućnost prekida dijaloga.

Politička klima u Srbiji koja je usmerena ka unutrašnjem dijalogu, predstavlja proklamovani cilj bez jasne vizije šta se očekuje od tog procesa. Sa druge strane nestabilna politička situacija koja je dodatno podgrejana najavama formiranja vojske na Kosovu nagoveštava da se konačno rešenje ne nazire. Moguće uključenje SAD-a u budući dijalog neće nužno poboljšati položaj jedne ili duge strane u procesu. Smatram da sve dok Evropska unija bude imala mogućnost kontrole procesa dijaloga pomoću „štapa i šargarepe“ dijalog će se kretati u dobrom smeru.

Foto: European Western Balkans europeanwesternbalkans.com

Vodič za unutrašnji dijalog o Kosovu

U delu Principi unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, pored tema i okvira koji smatramo osnovom za odgovoran dijalog o Kosovu, možete naći i analizu političkog konteksta poziva na dijalog. Ističući značaj unutrašnjeg dijaloga o Kosovu za pitanje odgovornosti države Srbije za ratne zločine na Kosovu, Kosovska hronologija predstavlja pregled predratnih, ratnih i posleratnih događaja. Takođe, hronologija sadrži analizu i prikaz svih pregovora između Srbije i Kosova, ali i svih drugih međunarodnih sporazuma i dokumenata relevatnih za pitanje Kosova.