Četvrti “Mirëdita, dobar dan!” festival

Inicijativa mladih za ljudska prava, po prvi put od pokretanja festivala, sa ponosom uzima učešće u organizaciji “Mirdita, dobar dan!” sa željom da doprinese dijalogu kulturnih zajednica u Beogradu i Prištini i donese duh moderne kosovske kulturne i društvene scene u Srbiju.

Tradiciju održavanja festivala koji za temu imaju povezivanje kulturnih zajednica u susednim državama opterećenih ratnom prošlošću, Inicijativa je započela još sa organizacijom festivala “Dani Sarajeva”. Baš kao tada, kada je ovaj festival bio jedan od pionira uspostavljanja veza koje su prekinute zbog ratnih sukoba devedesetih, i sada je potrebno da se proširi krug ljudi među kojima je moguće uspostaviti saradnju. Posebno je važno da mladi umetnici međusobno sarađuju bez tereta prošlosti.

Posetioci će biti u prilici da upoznaju kulturnu scenu Kosova kroz pozorišne predstave, filmske projekcije, koncerte i izložbe. Pored toga, poseban deo festivala posvećen je održavanju debata o različitim temama koje su aktuelne za obe društvene zajednice. Na debatama će biti reči o perspektivama saradnje u različitim oblastima, među kojima se posebno izdvaja kulturna i umetnička razmena.

Zvanično otvaranje festivala “Mirdita, dobar dan!” biće održano u beogradskom Domu omladine 31. maja,  gde će biti prikazan film “Shok” (Drug) u režiji Džejmija Donahjua, koji je nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma u 2015. godini. Posetioci će imati priliku da pogledaju predstavu “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, igrani film “Zonjusha” (Gospođica) Genca Beriše i izložbu i plesni nastup “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriša. Takođe posetioci će moći da uživaju u džez koncertu “Visar Kuçi Trio” i muzičkom nastupu “Tandem” Ode Haliti i Bljerte Kosove. U delu programa koji se bavi kulturom, ljubitelji knjiga će imati priliku da prisustvuju promociji knjige pod nazivom “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu  na Kosovu” koju su objavili Integra i Forum ZFD sa Kosova.

Festival će se održati od 31. maja do 3. juna na nekoliko lokacija u Beogradu a ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biće besplatan. Za više informacija o programu festivala i novostima pratite sajt www.mireditadobardan.com  i FB stranicu.

Inspiracija za ovaj festival je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola u odnosima Kosova i Srbije ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival zajednički organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske Inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine a podržanih od strane Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, Ambasade Švajcarske u Prištini i Ministarstva kulture Kosova.

Građani i građanke ničije države

Kosovo, ili je možda bolje upotrebiti termin Republika Kosovo sebe smatra nezavisnom državom jer takođe poseduje sve elemente državnosti dok za Srbiju predstavlja njen sastavni deo sa statusom autonomne pokrajne. Za obe države Evropa je destinacija kojoj se stremi.

Deklarativno, kada govorimo o Srbiji, naše društvo i država opredelili su se za put evropskih integracija. Ovaj proces za zemlju kao što je Srbija podrazumeva da, pre nego što sebe integriše u nešto veće, ona ispuni niz različitih uslova kako bi bila spremna za potpunu integraciju.

Paralelno sa evropskim integrativnim procesima, traju i pregovori o “normalizaciji odnosa” Kosova i Srbije. Jedan od glavnih motiva za pregovore obe strana bilo je pitanje integracije srpskog stanovništva na Kosovu.  

Kada govorimo o Srbima sa Kosova, to najčešće označava osobe koje se izjašnjavaju kao Srbi a žive na određenoj teritoriji. Naglašavam, najčešće jer nije retka situacija da ova fraza sa sobom nosi i određene etikete koje se vrlo lako “nalepe” ovoj grupi. O ljudima koji žive na Kosovu a srpske su nacionalnosti u javnosti se govori kao o jednoj vrlo homogenoj celini, što je za početak sve, samo ne istina. Neistina je na nekoliko nivoa. Kao prvo, nisu homogeni jer ne žive na tačno određenom delu Kosova već nešto veći broj živi na jugu a manji na severu. Drugo, uslovi u kojima žive Srbi na severu i Srbi na jugu nisu isti. Treće, u većini politički predstavnici Srba sa Kosova su pod direktnim uticajem trenutnih vlasti iz Srbije, dok njihova javna istupanja ne oslikavaju želje i potrebe Srba koji na Kosovu žive.

Ukratko, Srbija ih ne da, a Kosovo ih želi. I tako u međuprostoru koji ostaje između ova dva stava oni žive, školuju se i rade.

Kvalitet integracije Srba koji žive na teritoriji Kosova nijedna strana (ni Kosovo ni Srbija) nije spremna da sagleda na pravi način niti se ovoj integraciji na pravi način ikada pristupalo. Nijedna integracija ne može se izvršiti samo na bazi prostog štikliranja ispunjenih formalnih zahteva.

Društvena integracija u demokratskoj državi, ili makar onoj koja pretenduje da bude takva, treba da bude obojena stvarnom željom da se stvori ambijent koji ne podstiče na novi konflikt, a to nikako ne podrazumeva kreiranje zajednice u kojoj svi isto razmišljaju, imaju iste zahteve i potrebe.

Integracija ne znači kulturnu i tradicionalnu homogenizaciju, već omogućava postojanje suživota uz uzajamno poštovanje drugog i drugačijeg. Posebno važan aspekt kada govorimo od postkonfliktnim područjima, na kojima žive pripadnici naroda dve prethodno zaraćene strane, je da zajednica čija se integracija vrši ne oseća bojazan za svoj život i telesni integritet. Ništa od navedenog nije lako ostvarivo jer je integracija naporan i spor proces.

Inkluzivni tretman kada su u pitanju Srbi koji žive na Kosovu provlači se kroz sve dogovore koje proističu iz Briselskog dijaloga a koje se odnose na rad, obrazovanje, slobodu kretanja itd. Integracija srpskog stanovništva bi trebalo da je jedan od glavnih ciljeva Beograda i Prištine, kako bi bio moguć dalji zajednički život Srba i Albanaca na Kosovu. Kao rešenje javila se ideja o formiranju Zajednice srpskih opština, koja je suštinski samo još jedan korak ka jasnijoj podeli između Srba i Albanaca. Ako je cilj da se Srbi sa Kosova osećaju kao deo kosovskog društva, potrebno je raditi na izgradnji takvog ambijenta uz posebnu posvećenost mladima, što se ne postiže samo putem pravnih rešenja.

Univerzitet u Severnoj Mitrovici je deo obrazovnog sistema Republike Srbije i među prvima je uskladio svoj rad sa Zakonom o visokom obrazovanju. Jasno je da diplome stečene na nekom od fakulteta koji pripada Univerzitetu u Severnoj Mitrovici imaju oznaku Srbije. Shodno tome, diplomama koju se izdavale do novembra 2016. godine, Srbija je obavezivala sve one sa diplomom da rade na “njenoj teritoriji” ili u isturenom srpskom odeljenju u Severnoj Mitrovici.

U novembru 2016. godine, menja se situacija tako što Kosovo počinje da priznaje diplome stečene na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici. Nezavisna multietnička komisija izdaje uverenje o validnosti stečene diplome u svrhu konkurisanja za posao, sticanja stručnih licenci i polaganja stručnih ispita pri javnim institucijama Kosova.

Uverenje o validnosti diplome koja je stečena na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici (poznatiji i kao Univerzitet u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici) je privremena afirmativna mera za zaštitu i unapređenje prava građana Kosova. Rok trajanja ove mere je do 5. maja 2017.godine.

Dakle, da rezimiramo, pravo na jednak tretman pri zapošljavanju građana i građanki Kosova za pojedine njene stanovnike ima rok trajanja. Za to vreme Srbija, imajući u vidu prethodna događanja poput pravoslavno oslikanog voza, ni na koji način ne doprinosi konstruktivnom rešavanju problema sa kojima se sureću Srbi koji žive na Kosovu. Umesto toga održava ih u konstantnom haosu preko svojih političkih poltrona koji sede i rade ispod zastave Republike Kosovo ili su deo grupacije Srpska lista.

Iskustvo mi govori da Srbi na Kosovu ne veruju nikome, osećaju se napušteno i zanemareno, žive dan za danom bez nada da će se uslovi života u kojima svakodnevno funkcionišu promeniti.

Priznavanje diploma je jedno o mnogih spornih pitanja koja dele istu sudbinu. Lično, ovo pitanje  doživljavam kao veoma osetljivo, jer su obrazovanje i zaposlenje nakon sticanja diplome osnovni preduslovi za kvalitetan život mladih ljudi.

Ako ti preduslovi nakon proteka određenog roka postaju neizvesni, to će biti direktan udarac na entuzijazam i viziju bućnosti mladih čija je jedina prepreka ka zaposlenju grb određene zemlje na njihovoj diplomi.

IMG_1046

Regionalna kancelarija za saradnju mladih – šansa koju moramo iskoristiti

O samom procesu osnivanja, funkcionisanju i ciljevima Regionalne kancelarije za saradnju mladih govorila je Jasmina Lazović iz Inicijative mladih za ljudska prava. ,,Postoji veliki broj organizacija koje godinama organizuju programe razmene mladih na prostorima bivše Jugoslavije, ali je novina da su Regionalnu kancelariju za saradnju mladih osnovale vlade država Zapadnog Balkana. Krajni ciljevi osnivanja Regionalne kancelarije jesu smanjenje etničke distance, pomirenje u regionu, mobilnost i osnaživanje mladih za uključivanje u društveno-politički život“, istakla je Lazović i pohvalila odluku da u Upravnom odboru Regionalne kancelarije, osim predstavnika ministarstava nadležnih za mlade, sedi i po jedan predstavnik mladih iz svih zemalja potpisnica.

Aleksandar Voštić, iz Ministarstva omladine i sporta, smatra da je saradnja sa nevladinim organizacijama bila neophodna prilikom osnivanja Regionalne kancelarije. „Regionalna kancelarija je pravi primer saradnje civilnog sektora i državnih organa u Srbiji. Nadamo se da će mladi Zapadnog Balkana umeti da prepoznaju priliku i značaj ove inicijative. Ideja je da projekti koje će Regionalna kancelarija sprovoditi naprave razliku i promene perspektivu ljudi koji u njima učestvuju“, naglasio je Voštić, dodavši da je sledeća godina ključna za vidljivost i uspeh Regionalne kancelarije.

RYCO foto 2

,,Još uvek živimo u senci sukoba devedesetih. Konkretno u Srbiji, 50% mladih je nezaposleno, 70% nikada nije izašlo iz zemlje, a samo 10% ukupne populacija je visoko obrazovano. Regionalna kancelarija bi upravo trebalo da doprinese povećanju mobilnosti  mladih što vodi ka povećanju šansi za zaposlenje. Pored toga, predrasude i socijalna distanca među narodima bivše Jugoslavije se smanjuju samo ako komuniciramo i upoznajemo jedni druge“, rekao je Naim Leo Baširi iz Instituta za evropske poslove.

Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava je istakla kako Regionalna kancelarija nije uspeh još uvek, već ogromna šansa i prilika za poboljšanje regionalne saradnje. ,,Ovo je šansa koju smo u obavezi da iskoristimo. Entuzijazam koji je bio prisutan prilikom zagovaranja osnivanja Regionalne kancelarije ne sme da splasne“, kazala je Prusina. Ona smatra da u svom radu RKSM ne bi trebalo da bude obojena notama proporcionalnosti i da funkcioniše u duhu skupljanja poena kod političkih elita. Pohvalivši konstruktivnost Republike Srbije u procesu osnivanja Regionalne kancelarije i njenu saradnju sa civilnom sektorom, Prusina je ipak istakla da ta saradnja može da bude i bolja.

Jedan od glavnih zaključaka konferencije bio je da će u inicijalnoj fazi funkcionisanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih morati mnogo da se radi na njenoj vidljivosti. Izvan organizacija civilnog društva koje su prirodno zainteresovane za proces osnivanja ove kancelarije, malo je onih koji su upoznati sa činjenicom da je 4. jula u Parizu potpisan sporazum kojim su se premijeri Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije obavezali da na godišnjem nivou izdvajaju ukupnu sumu od milion evra za programe razmene mladih. Kako bi ova kancelarija u budućnosti imala što više različitih korisnika koji će dolaziti iz različitih sfera (na primer srednjih škola i fakulteta), dodatni napori će morati da se ulože u promociju kancelarije. Kao primer toga da je proces osnivanja RKSM nedovoljno vidljiv naveden je podatak da je samo šest osoba u Srbiji konkurisalo za omladinskog predstavnika u Upravnom odboru kancelarije.

Grupi učesnika Samita mladih u Sarajevu sa Kosova nije dozvoljen izlazak iz Srbije od strane granične policije

Takođe, pozivamo Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine da reaguje, imajući u vidu da zabrana ‘izlaska iz Srbije’ za nekoliko aktivista koji su preko graničnih prelaza u Malom Zvorniku i Loznici pokušali da uđu u BiH, direktno šteti ugledu i interesu zemlje domaćina Samita.

Dodatno, pozivamo nadležne institucije Bosne i Hercegovine da se proces dobijanja viza za građane i građanke Kosova učini jednostavnijim. Nijedan govornik sa Kosova ni na dan početka Samita mladih u Sarajevu nije dobio pozivno pismo od strane Bosne i Hercegovine potrebno za vađenje vize, čime su učesnici Samita uskraćeni za mogućnost da o regionalnim problemima razgovaraju sa predstavnicima institucija i organizacija sa Kosova.

Smatramo apsurdnim da je pitanje izlaska građana i građanki Kosova iz Republike Srbije ograničeno na izlaze prema Evropskoj uniji, odnosno da u pojedinačnim slučajevima ulaska u Bosnu i Hercegovinu, vlasti Srbije odluku o dopuštenju izlaska prepuštaju slobodnoj oceni službenih lica na graničnim prelazima.

Samit mladih u Sarajevu, predstavlja nastavak regionalne saradnje mladih, započete na Samitu mladih u Beogradu 2009, nastavljenoj u Prišitini 2012. godine. U sklopu naših aktivnosti pokrenuli smo regionalne programe razmene mladih, izgradili mrežu za saradnju omladinskih ogranaka političkih stranka, okupili ključne mlade lidere zemalja zapadnog Balkana kako bi zajedničkim delovanjem pomogli naš put ka evropskim integracijama i demokratizaciji društva. Isključivanje dela učesnika/ica sa Kosova, zbog administrativnog propusta na graničnim prelazima, predstavlja lošu poruku, te samo ohrabruje one političke grupacije koje se protive dijalogu i saradnji. Imajući u vidu sve rečeno, tražimo hitnu reakciju vlasti Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i da se nadležnie službe izjasne po ovom pitanju, kako bi omogućili poštovanje slobode kretanja u čitavom regionu.

Ovim bi Zajednička deklaracija o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, potpisana od strane premijera Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Albanije na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču, dobila smisao u praksi i rešila osnovnu prepreku za mobilnost mladih u regionu.

Regionalni program razmene mladih u zemljama Zapadnog Balkana

Regionalni program razmene mladih bi trebalo da se sprovodi kroz posebno telo čiji zadatak bi bio približavanje mladih rođenih u post-konfliktnim zemljama Zapadnog Balkana koje su i dalje opterećene događajima iz nedavne nasilne prošlosti. Nasuprot brojnim inicijativama civilnog društva koje decenijama spajaju mlade kroz programe prekogranične saradnje, ovo regionalno telo bi trebalo da osnuju i njegov rad finansijski podrže vlade država u regionu. Inspiracija za osnivanje ovakvog tela dolazi iz iskustva Francusko-nemačke kancelarije za mlade koja je osnovana nakon Drugog svetskog rata kako bi se smanjile predrasude i barijere koje su postojale među mladima iz ove dve države, a koja uspešno radi preko 50 godina.

U prvoj polovini ove godine Inicijativa je organizovala seriju sastanaka sa predstavnicima institucija u Srbiji i na Kosovu, a o ideji za osnivanje regionalnog tela za razmenu mladih prošle godine razgovarala je i sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem. U međuvremenu je premijer Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji o Zapadnom Balkanu održanoj 28. avgusta u Berlinu najavio osnivanje unije mladih po ugledu na iskustva Francusko-nemačke kancelarije za mlade.

Iako je vest o planu premijera Vučića da osnuje regionalno telo, čiji bi zadatak bio uspostavljanje saradnje među mladima iz bivših jugoslovenskih republika i iz Albanije, bila tema medijskog pisanja u Srbiji, izostalo je pisanje medija u regionu o tome na koji način je ova ideja prihvaćena u okruženju. Inicijativa smatra da je neophodno da se u proces osnivanja ovakvog regionalnog tela od samog početka uključe vlade svih država jer bez njihovog učešća gubi se stvarni regionalni karakter ovog tela. Stoga će se predstavnici Inicijative do kraja oktobra sresti sa institucijama i političkim strankama u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu, Srbiji i Bosni i Hercegovini i sa njima razgovarati o spremnosti za učešće u osnivanju ovakvog tela za razmenu mladih.

Kroz programe razmene prošlo je preko 15.000 mladih

Dodatno, iako u zemljama bivše Jugoslavije ne postoji tradicija saradnje nevladinog sektora i državnih institucija, Inicijativa smatra da je u proces osnivanja regionalnog tela koje će raditi sa mladima iz različitih post-konfliktnih zemalja važno uključiti i organizacije civilnog društva koje su u poslednje tri decenije stekle ogromno iskustvo radeći na programima zbližavanja mladih u regionu.

Inicijativa od svog osnivanja 2003. godine intenzivno radi na uspostavljanju veza među posleratnim generacijama u zemljama bivše Jugoslavije. Više od 15 hiljada mladih učestvovalo je u različitim programima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i Srbiji koji su za cilj imali upoznavanje sa vršnjacima iz drugih bivših jugoslovenskih republika. Radeći na sprovođenju ovih projekata, Inicijativa je razvila široku mrežu kontakata sa ostalim organizacijama u regionu, a dodatno iskustvo je stekla sarađujući sa Inicijativom za jugoistočnu Evropu Francusko-nemačke kancelarije za mlade.

Na konferenciji 24. oktobra od 12 časova u beogradskom Medija centru će govoriti direktori i direktorke Inicijative mladih za ljudska prava:

  • Anita Mitić, Srbija
  • Alma Mašić, Bosna i Hercegovina
  • Edin Koljenović, Crna Gora
  • Mario Mažić, Hrvatska
  • Edona Tola, Kosovo