U susret šestoj “Mirëditi”

Pre dve godine je na festivalu održana promocija knjige “Želim da me čuju” koja govori o ženama žrtvama torture i mučenja u ratu na Kosovu. Jedna od govornica na promociji je trebalo da bude bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga. Ipak, srpske vlasti su odlučile da Jahjagi zabrane ulazak u Srbiju i ne dozvole da govori o mučenjima i stradanjima Albanki tokom rata. Takođe je na festivalu te godine prikazan film “Albanke su naše sestre” o antiratnim aktiviskinjama koje su se suprotstavljale zlu zvanom rat i pozivale na mir. Oba događaja propraćena su protestima srpskih desničarskih organizacija ispred Doma omladine i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Prostije rečeno, pokušali su da prekinu festival i time ne dozvole da se čuje glas žrtava i istina o ratu. U tome su imali podršku srpskih vlasti koje ove desničarske grupe smatra legitimnim sagovornicima pa ih tako ministar kulture Vladan Vukosavljević poziva na sastanak i razgovor o zaštiti čiriličnog pisma. Sve se ovo dešava u godini kada su aktivisti Inicijative prebijeni jer su protestovali protiv promocije knjige ratnog zločinca Veselina Šljivančanina osuđenog za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na Ovčari 1991. godine. Promociju knjige je organizovala Srpska napredna stranka.

Moglo bi se reći da je u godini iza nas pitanje Kosova bilo aktuelnije nego ikada: unutrašnji dijalog i predlozi rešenja od razmene teoritorije i razgraničenja. Peta Mirëdita se pripremala i još od same najave festivala su funkcioneri Srpske radikalne stranke najavljivali da će prekinuti festival. U istoj godini je lider radikala Vojislav Šešelj pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja progona i proterivanja hrvatskog stanovništva iz Hrtkovaca. Dakle, osuđeni ratni zločinac dolazi da prekine festival koji govori o žrtvama ratnih zločina. Vlast na ovo divljanje ratnog zločinca reaguje tako što ne želi da stavi na dnevni red skupštine oduzimanje mandata Šešelju iako jasno krši Zakon o izboru narodnih poslanika. Pored njega tu su bile i druge desničarske organizacije poznate po glorifikovanju ratnih zločinaca i slavljena istih kao heroje. Umetnici sa Kosova koji su u sklopu festivala imali izložbu o modernoj istoriji Kosova su prvi dan festivala zadržani i maltretirani na granici od strane srpske policije. Umetnici Elizi Hodži su oduzete fotografije koje je ponela na izložbu. Iz MUP-a su rekli da je tu odluku doneo lično ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Taj prvi dan festivala su jake policijske snage obezbeđivale festival zbog velikog broja pretnji upućenih organizatorima. Naredna tri dana festivala su prošla mirno, ali sa gorkim ukusom od prvog dana pa tako predsednik Vučić koristi to da se pohvali kako se mi razlikujemo kao društvo od ostalih u regionu koji ovakvu manifestaciju ne bi podržali. Licemerje najvišeg stepena.

Ostalo je još manje od mesec dana do održavanja šeste “Mirëdite” koja će zvanično početi 29. maja. Valja pogledati koliko su se naša dva društva razvila i koliko su vlasti kako u Srbiji tako i na Kosovu uradili na procesu suočavanja sa prošlošću i izgradnji dobrosusedskih odnosa. U prilog tome, evo šta se na tom polju uradilo od prošle “Mirëdite”:

    • Funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica Vjerica Radeta najbrutalnije je izvređala preminulu predsednicu udruženja “Majke Srebrenice” nazvavši je “biznismenkom”. Na ovo brutalno vređanje žrtvama genocida u Srebrenici tek je po neko iz vlasti reagovao.
    • Osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, godinu dana od pravosnažne presude, uz prećutnu podršku vlasti najavljuje kako će ponoviti ratne zločine, gostuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, protivzakonito sedi u Skupštini i najbrutalnije vređa poslanike opozicionih stranaka koji su zatražili oduzimanje njegovog mandata.
    • Prekršajni sud u Rumi sa odeljenjem u Inđiji, osuđuje 8 aktivista i aktivistkinja Inicijative na novčanu kaznu od po 50.000 dinara jer su protestovali protiv ratnog zločinca Veselina Šljivančanina. Sud u tome vidi kršenje javnog reda i mira, a prethodno je vladajuća SNS aktiviste Inicijative nazvala fašistima.
    • Na Sajmu knjiga u oktobru je na štandu Ministarstva odbrane predstavljen ratni dnevnik general-pukovnika Nebojše Pavkovića, koji je pred MKSJ osuđen na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i drugih nehumanih dela, ubistava i progona usmerenih prema albanskom civilnom stanovništvu za vreme rata na Kosovu. Tu je bio i Vladimir Lazarević, takođe osuđen u istom postupku na 14 godina zatvora pred MKSJ. Ovim se vlast u Srbiji jasno i nedvosmisleno stavlja na stranu promocije ratnih zločinaca i veličanju njihovih “dela”.
    • Premijerka Srbije Ana Brnabić u intervjuu za Deutsche Welle u novembru prošle godine jasno negira genocid u Srebrenici rečima “Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid”.
    • U jutarnjem program na TV Happy se putem telefona javno u emisiji javio Ratko Mladić iz zatvora u Hagu.
    • Vlada Srbije smenjuje predstavnicu Srbije u Upravnom odboru Regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer je odlučila da učestvuje na sastanku UO koji se održava u Prištini u zgradi Vlade Kosova. Vlada Srbije je smatrala da je takvo učešće protivno interesima Srbije.

 

  • Vlada Kosova postavlja bivšeg komandanta OVK Sulejmana Seljimija za ambasadora Kosova u Tirani. Sulejman Seljimi je osuđen za zločine protiv civilnog stanovništva u ratu na Kosovu.

 

  • Povodom obeležavanja 20 godina od NATO bombardovanja Srbije, osuđeni ratni zločinci generali Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Vojislav Šešelj i drugi, česti su govornici na tribinama u organizaciji brojnih kulturnih i vojnih institucija, tribina političkih partija i desničarskih organizacija, gde se hvale svojim “podvizima” u ratu. Pored toga, Vlada Srbije ni posle 20 godina od bombardovanja nema tačan popis žrtava a brojkama se manipuliše čime se vređaju žrtve.
  • Nacionalističko divljanje u Borči i linč vlasnika pekare samo zato sto je Albanac. Reakcija vlasti na to je bila da tamo nije bilo nikakvog incidenta.

Nakon svega ovoga, ne treba mnogo truda da se shvati koliko smo se udaljili od humanosti. Ratni zločinci su heroji i uvaženi gosti, a nakon više od 20 godina posle ratnih sukoba, žrtve se ne poštuju i dele se na “Naše” i “Njihove”. Visokim državnicima su puna usta regionalne saradnje, mira i stabilnosti, a u praksi rade sve suprotno tome. Ostaje i dalje da se prava regionalna saradnja, povezivanje mladih u regionu i upoznavanje mladih drugih nacionalnosti odvija pod okriljem civilnog društva. Zbog toga je svaka “Mirëdita” važna jer se time stavlja do znanja da možemo da se borimo protiv etničkih stereotipa, družimo i povezujemo, iako nemamo podršku zvaničnih institucija. 

Festival “Mirëdita, dobar dan!” ove godine od 29. maja do 1. juna

Uz predstavljanje umetnika i izvođača, predstavnika moderne kosovske kulturne scene, cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Festival se ove godine održava u specifičnom trenutku, kada su odnosi Beograda i Prištine na najnižoj tački od početka briselskih pregovora. Kriza u političkom dijalogu se vrlo jasno i direktno odražava na svakodnevni život građana Srbije i Kosova, i dodatno obeshrabruje retke primere saradnje između dva društva, ne samo u kulturi, već i u privredi, sportu, obrazovanju i svim drugim oblastima. Festival jasno poručuje srpskoj i kosovskoj javnosti, ali i političkim elitama, da se barijere i prepreke moraju uklanjati, a ne stvarati nove.

Kao i tokom prethodnih izdanja festivala, posetioci će i ove godine imati priliku da saznaju više o modernoj kulturnoj sceni Kosova kroz predstave, performanse, filmove, koncerte i izložbe. Osim toga, deo festivala biće posvećen razgovoru i debati o budućnosti odnosa između Beograda i Prištine i značaju saradnje za dva društva.

Festival “Mirëdita, dobar dan!” zvanično će biti otvoren u sredu, 29. maja projekcijom filma “Hladni novembar” reditelja Ismeta Sijarina, filma koji je u više navrata nominovan i nagrađivan na međunarodnim filmskim festivalima, a na dan otvaranja biće izveden i umetnički performans Shkumbina Tafilaja “Hajde da vodimo ljubav”. Tokom četiri dana festivala, publika će imati priliku da pogleda i film “Ferdonija”, dokumentarnu priču reditelja Gazmenda Bajrija o životu žene čiji su svi članovi porodice poginuli tokom rata na Kosovu, kao i pozorišnu predstavu “Balkanski kreoli”. Uz umetnički deo programa, tokom “Mirëdita, dobar dan!” festivala biće organizovane i debate o umetnosti i kulturnim scenama Srbije i Kosova, ali i o odnosu dva društva, pitanju nestalih lica tokom rata na Kosovu i normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Uz debate, na festivalu će biti prezentovane i publikacije sa pričama porodica nestalih tokom rata na Kosovu kao i knjige “Antologije savremene kosovske drame” i “Istorija Kosova u istorijskim knjigama Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije” Škelzena Gašija.

Ovogodišnji “Mirëdita, dobar dan!” festival biće zatvoren muzičkim programom uz koncert sastava “Don’t listen to your neighbors” poznatog po izvođenju tradicionalne albanske muzike u modernom stilu sa džez elementima i nastup DJ Matale iz Prištine.

Inspiracija za festival “Mirëdita, dobar dan!” je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Festival će biti održan na nekoliko lokacija u Beogradu, dok će ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biti besplatan.

Festival realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava  i Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine, a uz podršku Fondacije za otvoreno društvo na Kosovu (KFOS), Fonda Rockfeller Brothers (RBF) i Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova.

Konkurs za volontere “Mirëdita, dobar dan!” festivala

Festival “Mirëdita, dobar dan!“ je jedinstveni kulturni događaj koji od 2014. godine beogradskoj publici predstavlja kosovsku kulturnu i društvenu scenu. Uz predstavljanje umetnika i izvođača, predstavnika moderne kosovske kulturne scene, cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Inicijativi mladih za ljudska prava, koja je organizator festivala, potrebna je pomoć u organizaciji i realizaciji aktivnosti na festivalu.

Tokom festivala volonteri i volonterke će, u skladu sa svojim interesovanjima, učestvovati u organizaciji i sprovođenju programa:

  • organizacija otvaranja festivala, prikazivanja filmova, predstave, održavanja tribina i drugih sadržaja
  • komunikacija sa učesnicima i učesnicama
  • učestvovanje u promotivnim aktivnostima
  • predstavljanje Beograda umetnicima i učesnicima festivala

Prijavi se popunjavanjem ovog formulara. Rok za prijavu je 17. maj.

Za sve druge informacije možete nas kontaktirati putem Fejsbuk stranice ili mejla uros@yihr.org.

Atifete Jahjaga obratiće se beogradskoj publici

Zabrana ulaska u Srbiju predsednici Jahjagi posledica je političkih odluka donetih na najvišem nivou. Festival “Mirëdita, dobar dan” nema mogućnosti, niti ambiciju da utiče na tu odluku. Cilj festivala je stvaranje platforme za izgradnju boljih odnosa između građana i građanki srpskog i kosovskog društva. Naša poruka nije izgubila na snazi usled birokratsko-političke bitke koja se vodi između dva rukovodstva. Naprotiv, dodatno je potvrđena važnost i aktuelnost potrebe za intenzivnijom i sadržajnijom saradnjom.

Političke igre, nacionalističke pretnje i senzacionalizam u vezi sa dolaskom bivše predsednice Kosova Jahjage, za festival su potpuno irelevante. Naš fokus ostaje na temi festivala – upoznavanju, izgradnji veza između dva društva i promociji dijaloga kao neophodnog uslova za saradnju i održivi mir. U skladu sa tim, smatramo da je tema o kojoj će se danas govoriti na promociji knjige od nemerljivog značaja. Narativ koji već 25 godina postoji u našem regionu, a koji mitove i mržnju stavlja u prvi, a sudbine žrtava u poslednji plan, za sobom je ostavio više od 100.000 žrtava. Naša misija je da to preokrenemo i posvetimo žrtvama dužnu pažnju.

2. jun, 2017, Beograd

Festival “Mirëdita, dobar dan!” 

Bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga gošća festivala “Mirëdita, dobar dan!”

Jahjaga će govoriti na promociji knjige “Želim da me čuju: knjiga sećanja sa pričama žena koje su preživele mučenje u poslednjem ratu na Kosovu”, koja će se održati trećeg dana festivala u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Tokom svog mandata, bivša predsednica Kosova Jahjaga, pokrenula je nacionalnu kampanju koja je imala za cilj da podigne svest društva o ženama žrtvama silovanja, zlostavljanja i mučenja tokom rata. U tom periodu ona je posetila preživele žrtve zločina širom Kosova postavljajući ovo pitanje u fokus javnosti. Njena angažovanost na podizanju svesti o ovoj važnoj temi podstakla je mnoge žrtve da potraže pomoć i da se ne osećaju odbačenim od strane društva. Uvažavajući žrtve, koje društvo izopštava, Jahjaga je uspela da se izbori za bolji položaj žena žrtava mučenja na Kosovu.

Festivala “Mirëdita, dobar dan!” biće zvanično otvoren u beogradskom Domu omladine 31. maja, gde će biti prikazan film “Drug” u režiji Džejmija Donahjua, koji je nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najboljeg kratkometražnog filma u 2015. godini. Pored toga posetioci će uživati i u performansu “Revolt protiv nasilja” Fitore Beriše.

Drugi dan festivala počeće debatom „Kulturna saradnja i razmena između Kosova i Srbije“ a zatim će biti prikazan igrani film“Gospođica” Genca Beriše. Trećeg dana festivala, posetioce nakon promocije knjige “Želim da me čuju” očekuje džez koncert „Visar Kuči“ trija.

Poslednji festivalski dan počeće promocijom knjige Petrita Imamija „Srbi i Albanci kroz vekove“ u izdanju Samizdata B92. Program će biti nastavljen prikazivanjem dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ koji je urađen u saradnji kosovskog BIRN-a, beogradskog forumaZFD i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine. Nakon toga sledi pozorišna predstava “Predstava četiri glumca, nekoliko svinja, nekoliko krava i nekoliko konja i premijera i Milka krave i nekoliko lokalnih i međunarodnih inspektora” koju je režirala Bljerta Neziraj, a festival zatvara muzički nastup Ode Haliti i Bljerte Kosove iz “Tandema”.

Festival će se održati od 31. maja do 3. juna na nekoliko lokacija u Beogradu a ulaz na sve događaje kao i prethodnih godina biće besplatan. Za više informacija o programu festivala i novostima pratite sajt www.mireditadobardan.com.

Festival zajednički organizuju: Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, organizacija Integra iz Prištine u partnerstvu sa Fondom za otvoreno društvo iz Prištine a podržanih od strane Fonda braće Rokfeler, Fondacije Čarls Stjuart Mot, Ambasade Švajcarske u Prištini, Ministarstva kulture Kosova i Doma omladine.