Mladi su top!

Nema sredine. Ovde smo nekako navikli da ili ste za ili ste protiv. I često vam je to “za” i “protiv” nametnuto. Većinom od strane odraslih. Sediš, slušaš i upijaš.

Mene su na fakultetu učili da kao profesorka stranog jezika treba da smanjim TTT (Teacher Talking Time), i veći deo časa treba da posvetim STT (Student Talking Time). Cilj je da oni sami dođu do zaključka, svog zaključka, da imaju prostora da budu kreativni i da se toga ne plaše. Same applies in life. Normalno je da ćeš kao dete usvajati stavove svojih roditelja, ali je je strava osećaj kada počneš da razmišljaš svojom glavom i vidiš da ne razmišljaš u svemu baš kao i drugi.

U nameri da proverimo da li i koliko srednjoškolci razmišljaju svojom glavom, moja koleginica Sofija i ja smo prošle subote organizovale trening o ljudskim pravima za njih. Fokus nam je bio na prostom pitanju: da li su ljudska prava must have svake sezone? I malo pre nego što su došli, Sofija je prolazila kroz prezentaciju mumlajući neki tamo Habeas Corpus Act, građanska i politička prava i načelo jednakosti, a ja sam spremala šarene stikere i razmišljala kako da se tih desetoro mladih ljudi ne izgubi u toj terminologiji i kako da pokažemo da to nije neki bauk.

Pored nas dve, sa srednjoškolcima su diskutovali i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Anita Mitić i aktivista Ivan Kutlarović koji su kroz praktične primere pokazali kako izgleda borba za ljudska prava. Oni su pričali o tome kako su ušli u svet aktivizma i šta je njih podstaklo da se time bave. I Anitu i Ivana, mučile su u srednjoj školi podjednako dileme koje se odnose na to da li smo svi jednaki i zašto nemaju svi jednak tretman kao što je predviđeno zakonima i Ustavom. Da je promena mišljenja moguća u svojoj priči o Prajdu, pokazao nam je Ivan, govoreći da je on jedne godine bio na strani koja se protivila održavanju ove parade a nakon nekoliko godina učestvovao kao volonter. Anita je u svet aktivizma ušla nakon što je videla kampanju Inicijative “Ja sam srce Srbije”, koja je na poseban način uticala na nju i doprinela njenoj želji da poseti Kosovo i sama se uveri da je strah prema našim komšijama neopravdan.

Zašto je u stvari važno pričati o ljudskim pravima? Zašto sa mladima želimo da govorimo o tome? Iz moje perspektive, najvažnije mi je bilo da im objasnim kako ljudska prava nisu neki apstraktni koncept, da ona čine svet svakog od nas, dok je moja koleginica Sofija govorila o istorijskim aspektima i aktima koji su rezultovali Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Ove dve perspektive su im dale dva pogleda na temu ljudskih prava ali je ipak najvažnije bilo da ih osvestimo i podstaknemo njihovo kritičko razmišljanje.

36

Došlo je njih desetoro, mislim da ni oni nisu znali šta će se desiti – ali su želeli da nauče. Dobar znak. Malo po malo krećemo priču, gledamo neke filmove, diskutujemo, oni već kreću da pričaju šta je to što njih pomera: prava nacionalnih manjina, prava žena, kako se u školama ne priča o našoj skorašnjoj istoriji, kako se diskriminiše LGBT+ zajednica. Vidim Sofijine oči rastu sve više, a ja sam iskreno malo začuđena što oni tako razmišljaju. I onda shvatim kako smo svi u tom kalupu da su mladi neki tamo što ne razmišljaju. A nije. Mladi su sjajni! I imaju šta da kažu!

Njih pogađa reč “nepravda” možda više nego bilo šta drugo. Nepravda u malim i u velikim stvarima. Nepravda koja počinje u nenajavljenim testovima i koja ide do neregularnosti u izbornom procesu. Kažu nam, glasaće po prvi put. I bitno im je. Ti isti srednjoškolci možda nemaju dovoljno godina da iskuse na svojoj koži nečiju politiku, ali je osećaju oko sebe. Možda nekada ne mogu da artikulišu šta je tačno to što je pogrešno, ali ne sede u mestu. Sa roditeljima često ne mogu da pričaju o određenim temama jer “ne može se tu ništa promeniti”. I posle par pokušaja, većina njih odustane od postavljanja pitanja. I kada profesor pita: “Je l’ sve jasno? Ima li pitanja?” odgovor je često isti : “Nema, jasno je”. Ukoliko ovako nastavimo to “jasno je” postaće “kasno je”. Stvorićemo još jednu generaciju onih koji misle da njihov glas i mišljenje nije bitno. Or not?

Ovih deset mladih ljudi mi je dalo energiju da nastavimo da radimo na kulturi postavljanja pitanja. Da nastavimo da razvijamo i podstičemo njihovu kretivnost i da pokušamo da im odgovorimo na svako pitanje. A ako mi ne znamo odgovor, naći ćemo nekoga ko zna. Javili su nam se posle da kažu kako im je bilo sjajno. Neki su rekli da im je bilo malo neprijatno jer mnoge stvari nisu znali, ali da bi želeli da nauče još više o tome. I ako je ovih desetoro ljudi izašlo sa makar jednom nedoumicom posle našeg treninga ili ukoliko smo uspele da ih nateramo  da razmisle o nečemu, uspele smo. Svako od njih sigurno ima pitanje, ne jedno već 20.

I neka niko ne pomisli da je ova cifra toliko mala da ne može ništa da promeni. Itekako će promeniti. Njih desetoro preraslo je u hiljade mladih koji su posle izbora izašli na ulicu. I niko to nije očekivao. Da li i sada mislite da smo mi niko i ništa?

Hajde da probamo još jednom:

“Ima li pitanja?”

Razgovor nakon posete Albaniji – tribina “Lead the change”!

Pozivamo vas da dođete i čujete mlade koji će podeliti svoja iskustva posete Tirani, Draču i Elbasanu kada su, između ostalog, imali priliku da prisustvuju fudbalskoj utakmici Albanija – Srbija.

Ova poseta 50 mladih iz Srbije početkom oktobra u organizaciji Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, inspirisana je potpisivanjem zajedničke deklaracije o osnivanju Regionalne kancelarije za mlade Zapadnog Balkana u Beču, 27. avgusta ove godine.

Potpisnici ove deklaracije, premijeri Republike Srbije, Republike Albanije, Republike Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova, saglasili su se da će zajednički raditi na podršci regionalnoj razmeni ideja i jačanju saradnje mladih zasnovane na toleranciji i poštovanju ljudskih vrednosti, što je bio i cilj posete Albaniji.

Od svog nastanka Inicijativa zagovara regionalnu saradnju i regionalne programe razmene koje i sama sprovodi već 12 godina. Bilo da organizuje razgovore sa mladima, debate, konferencije, okuplja nevladine organizacije na regionalnom nivou oko ove teme, sastaje se ili dobija jasnu podršku od najviših instutucija u regionu, Inicijativa insistira na tome da regionalna saradnja mora biti najviši prioritet naših država. Da bi takva saradnja bila uspešna i trajna, ona mora biti zasnovana na vrednostima mira i poverenja.

Sve zaključke Inicijative mladih za ljudska prava o osnivanju regionalnog programa razmene pogledajte u Inicijativinom Memorandumu o inicijativi za regionalni program razmene mladih.

Molimo Vas da svoje učeće na #leadthechange tribini potvrdite prijavom putem ovog linka.

Grupi učesnika Samita mladih u Sarajevu sa Kosova nije dozvoljen izlazak iz Srbije od strane granične policije

Takođe, pozivamo Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine da reaguje, imajući u vidu da zabrana ‘izlaska iz Srbije’ za nekoliko aktivista koji su preko graničnih prelaza u Malom Zvorniku i Loznici pokušali da uđu u BiH, direktno šteti ugledu i interesu zemlje domaćina Samita.

Dodatno, pozivamo nadležne institucije Bosne i Hercegovine da se proces dobijanja viza za građane i građanke Kosova učini jednostavnijim. Nijedan govornik sa Kosova ni na dan početka Samita mladih u Sarajevu nije dobio pozivno pismo od strane Bosne i Hercegovine potrebno za vađenje vize, čime su učesnici Samita uskraćeni za mogućnost da o regionalnim problemima razgovaraju sa predstavnicima institucija i organizacija sa Kosova.

Smatramo apsurdnim da je pitanje izlaska građana i građanki Kosova iz Republike Srbije ograničeno na izlaze prema Evropskoj uniji, odnosno da u pojedinačnim slučajevima ulaska u Bosnu i Hercegovinu, vlasti Srbije odluku o dopuštenju izlaska prepuštaju slobodnoj oceni službenih lica na graničnim prelazima.

Samit mladih u Sarajevu, predstavlja nastavak regionalne saradnje mladih, započete na Samitu mladih u Beogradu 2009, nastavljenoj u Prišitini 2012. godine. U sklopu naših aktivnosti pokrenuli smo regionalne programe razmene mladih, izgradili mrežu za saradnju omladinskih ogranaka političkih stranka, okupili ključne mlade lidere zemalja zapadnog Balkana kako bi zajedničkim delovanjem pomogli naš put ka evropskim integracijama i demokratizaciji društva. Isključivanje dela učesnika/ica sa Kosova, zbog administrativnog propusta na graničnim prelazima, predstavlja lošu poruku, te samo ohrabruje one političke grupacije koje se protive dijalogu i saradnji. Imajući u vidu sve rečeno, tražimo hitnu reakciju vlasti Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i da se nadležnie službe izjasne po ovom pitanju, kako bi omogućili poštovanje slobode kretanja u čitavom regionu.

Ovim bi Zajednička deklaracija o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, potpisana od strane premijera Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Albanije na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču, dobila smisao u praksi i rešila osnovnu prepreku za mobilnost mladih u regionu.

Aktivisti i aktivistkinje Inicijative danas otputovali u Albaniju u organizaciji Vlada Srbije i Albanije

Grupu od 50 srednjoškolaca i studenata iz Srbije ugostiće njihovi vršnjaci iz Tirane, sa kojima će, između ostalog, prisustvovati i fudbalskoj utakmici Albanija – Srbija. Nakon nasilja koje je izbilo tokom i nakon prve utakmice, održane u Beogradu u oktobru prošle godine, važnost predstojeće utakmice u Tirani prevazilazi okvire sporta.

“Ovo putovanje predstavlja prvi konkretan korak dve države ka unapređenju saradnje mladih iz Srbije i Albanije” rekao je Ivan Đurić, koordinator grupe mladih okupljenih oko Inicijative. “Zato aktivisti i aktivistkinje Inicijative, koji su deo ove posete, svojim odlaskom u Tiranu žele da pošalju drugačiju poruku od onih koje su se čule i videle na stadionu u Beogradu – „ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“, zastave Velike Albanije i nasilja domaćih navijača prema gostujućim fudbalerima. Mladi iz Srbije i Albanije će ovoga puta pokazati da sportski događaji mogu biti povod i poligon za prijateljstvo i saradnju, a ne isključivo za nasilje i širenje mržnje na koje smo navikli u našem regionu” – dodao je Đurić.

Inicijativa je 2014. godine akcijom Navijaj za komšije! tokom Svetskog prvenstva u fudbalu uspešno probila led i omogućila da se počne sa promenom ustaljenih narativa, i da se navijanjem za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku u centru Beograda sportski duh i fer plej posluže kao inspiracija za promociju unapređenja odnosa u regionu.

Pored utakmice, koja je svakako centralni događaj ovog programa, veoma je važna i prilika koju će 100 mladih ljudi iz Srbije i Albanije imati da se upoznaju, diskutuju o problemima koji opterećuju dva društva, i postave temelje buduće saradnje.

Inicijativa podseća da je ova poseta organizovana nakon Samita zemalja zapadnog Balkana održanog u Beču u avgustu 2015. godine na kom su predstavnici država potpisali Deklaraciju o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, čime je uspostavljen institucionalni okvir za razmenu i saradnju mladih u regionu Zapadnog Balkana. Važno je napomenuti i da ovakve razmene moraju da se odvijaju, ne samo na bilateralnom nivou između Srbije i Albanije, već i između ostalih država Zapadnog Balkana.

Inicijativa od svog osnivanja – 2003. godine, radi na povezivanju mladih iz zemalja bivše Jugoslavije. Paralelno sa organizovanjem i sprovođenjem programa razmene, Inicijativa već deceniju poziva vlade u regionu da na sebe preuzmu zadatak uspostavljanja intenzivnije saradnje mladih u regionu zarad uspostavljanja boljeg odnosa posleratnih generacija.

Poruka premijerima Srbije i Hrvatske: NE IGRAJTE SE DEVEDESETIH!

Poštovani premijeru Vučiću,

Poštovani premijeru Milanoviću,

Veoma smo razočarani vašim neodgovornim, neadekvatnim i štetnim izjavama i delima o zajedničkom izazovu talasa izbeglica koji trenutno prolazi kroz naše države. Upravo naša društva vrlo dobro znaju kako su konfliktni diskursi na međunarodnom nivou opasni zbog teškog i nasilnog iskustva devedesetih godina.

Umesto da današnju politiku vodite na osnovu razumevanja ove opasnosti, vi odlučujete da nastupate i delujete na način da od zajedničkog izazova gradite bilateralni konflikt koji može imati nesagledivu štetu po naša društva. Iz situacije u kojoj ste imali priliku da unapredite odnose na dobrobit ljudi u nevolji, vi nas kao društva uvlačite u konflikt koji ste izazvali svojom nezrelošću, neodgovornošću i ishitrenim delovanjem.

Strahovito je razočaravajuće videti kako su vam diplomatske i trgovinske ucene bliže nego razgovor i saradnja.

Poštovani g. Vučiću i g. Milanoviću, pogledajte u svoja društva. Pogledajte kako su se naši sugrađani, oni kojima za svoja dela odgovarate, poneli prema ovom izazovu. Iz Hrvatske su volonteri u Srbiju slali pomoć za izbeglice, dok su volonteri iz Srbije podelili svoja iskustva pomoći izbeglicama s volonterima iz Hrvatske.

U svojim nasilnim i štetnim delovanjima ste usamljeni. I s jedne i s druge strane granice smo osramoćeni vašim izjavama i delovanjem. Sva šteta koja je već dosad izazvana i sva šteta koje još nismo ni svesni, vaša je odgovornost.

Cro

Još uvek nije prekasno da umesto konflikta izaberete saradnju. Stoga vas pozivamo da prestanete da se igrate devedesetih. Vrlo se dobro sećamo koliko smo skupo – u životima, imovini i nesigurnosti – platili konflikte devedesetih i znamo, očito mnogo bolje od vas, kako to nije igra.

Pozivamo vas i zahtevamo da saslušate svoje građane koji traže saradnju. Decenijama ulažemo ogromne napore u suočavanje s prošlošću, izgradnju mira i sanaciju štete koju je neodgovorna politika konflikta iz devedesetih uzrokovala. Vi ovim procesima nanosite štetu umesto da se za njih u svakoj situaciji zalažete.

Pozivamo vas i zahtevamo da otvorite granice i odaberete prijateljska i saradnička diplomatska sredstva, umesto da se međusobno ucenjujete i sprovodite štetna i opasna politička rešenja.

Postoji ispravan način odgovora na zajednički izazov, a on je dijametralno suprotan od ovoga koji sada sprovodite. Prestanite da se igrate devedesetih, razgovarajte, sarađujte i dozvolite nam život u miru i saradnji. To nije pitanje vašeg izbora. To je pitanje vaše obaveze.

Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska

Inicijativa mladih za ljudska prava – Srbija