Diskusija mladih “Hajde da pričamo o… Kosovu!“

Na početku diskusije okupljenima se obratio programski asistent Inicijative Vladan Đukanović, koji je govorio o akciji „Speak!“, koja se tog dana održala u više od 70 zemalja širom sveta i okupila mlade na čak 158 događaja. Inicijativa je svoj doprinos ovoj akciji dala kroz organizovanje diskusije o možda najvažnijem pitanju za naše društvo u ovom trenutku – unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

Moderatorka ove diskusije, Jovana Prusina, podsetila je okupljene da se Inicijativa od svog osnivanja 2003. bavi regionalnim razmenama mladih, koje su upravo počele na relaciji Kosovo Srbija, zbog čega i smatramo da imamo puno toga što možemo reći o međusobnim odnosima i iskustvima mladih koja se tiču saradnje u regionu. Ona je naglasila da dijalog postoji već godinama, zahvaljujući organizacijama civilnog društva i da razgovor o Kosovu ne počinjemo iz početka.

Učesnica programa regionalne razmene, Marta Vasić, koja je posetila Kosovo početkom ove godine rekla je da se perspektiva koju možemo sagledati kroz medije i realno stanje na terenu veoma razlikuju. Ona je dodala da političari i na jednoj i na drugoj strani još uvek koriste nacionalizam jer to donosi političke poene i da o pomirenju govore jedino onda kada im to odgovara u procesu približavanja EU. Što se tiče mladih „mi imamo iste probleme i više nas stvari spaja nego što nas razdvaja“, zaključila je Marta.
IMG_4750

Još jedan učesnik viziting programa, Dušan Kovačević, je konstatovao da većina mladih nema priliku da poseti Kosovo sem možda srpskih manastira i severnog dela ali da u Prištinu retko ko odlazi. Njegovi utisci su bili pozitivni ali se nakon povratka u Srbiju suočio sa pitanjima svoje porodice i prijatelja zašto je išao tamo. Govoreći o njihovim reakcijama i Marta i Dušan su se složili da veliko interesovanje postoji, da svi postavljaju mnogo pitanja i daju bezbroj komenatara. Ono što je važno, smatra Dušan, je da u takvim razgovorima objasnimo sagovornicima kako izgleda svakodnevni život Albanaca i da su njihovi problemi isti kao i naši.

Marko Milosavljević, programski asistent Inicijative, predstavio je okupljenima 10 principa za vođenje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i istakao jedan od tih principa po kome zvaničnici države Srbije moraju da priznaju popis žrtava rata na Kosovu iz „Kosovske knjige pamćenja“ koju je prezentovao Fond za humanitarno pravo. Marko je naglasio da je “nemoguće razgovarati o dijalogu ako se ne spomenu žrtve” i dodao da je činjenica da se sukob desio i da je bilo žrtava što je dokumentovano i u publikaciji Fonda.

10 principa o Kosovu

Govoreći o poseti Fondu za humanitarno pravo na Kosovu, Marta Vasić je podvukla značaj njihovog rada i važnost popisa žrtva koji su sačinili: „Činjenica je da u školi ne učimo o zločinima a da je veoma važno kada jedna organizacija kao što je to Fond uradio, popiše sve žrtve rata na Kosovu bez obzira na naconalnu pripadnost.“ Govorećio ovoj temi ona je dodala i da „ne postoje loše nacije, već samo loši pojedinci i sa jedne i sa druge strane i loše politike.“

U nastavku diskusije govorilo se o još jednom od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga – dijalog u institucijama a ne u medijima. O tome je Petar Ranković, student Fakulteta političkih nauka, govoreći konstatovao da pravi institucionalni dijalog ne postoji i da ima samo „prepucavanja“ srpskih i albanskih političara u medijima. Petar je dodao i da bi dijalog mnogo brže tekao kada bi se razgovori vodili u Beogradu ili Prištini.

Pristupanje EU i poglavlje 35, važne su teme koje moraju naći mesto u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, konstatovali su učesnici diskusije. Jedan od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga posvećen je upravo ovoj temi. Programski asistent Inicijative Marko Milosavljević je naglasio, govoreći o ovom principu, da evropski put Srbije ne sme biti ugrožen rezultatima unutrašnjeg dijaloga. On je takođe podvukao da najavljeni dijalog ne sme krenuti „od nulte tačke“, već da u obzir moraju biti uzete sve dosadašnje međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela prema Kosovu. Još jedan princip o kome je Marko govorio je i transparentnost dijaloga koja podrazumeva dostupnost svih pravnih i političkih dokumenata koji nastaju kao proizvod ovih razgovora.

10 principa o Kosovu (1)

Jelena Kodić iz organizacije „Balkan let‘s get up“ istakla je da moramo prepoznati koliko su problemi kosovskog i srpskog društva slični jer ćemo na taj način možda uspeti da ih rešimo. Ona je takođe dodala da pored svih problema o kojima je bilo reči na ovoj diskusiji moramo dodati još jedan više koji Kosovo ima u odnosu na nas a to je problem mobilnosti. „Mladi sa Kosova ne mogu slobodno da putuju po regionu i upoznaju svoje susede“, to je veliki problem za regionalnu saradnju zaključila je ona.

Na kraju ove diskusije, Ivan Đurić, programski koordinator Inicijative je apelovao na učesnike programa razmene da razgovaraju sa svojim prijateljima i kolegama o iskustvima posete Kosovu i da na taj način podele informacije koje imaju sa njima kako bi otvorili nove horizonte i perspektive posmatranja regionalne saradnje.

Diskusija je završena donošenjem pet zajedničkih zaključaka:

1) Suočavanje sa ratnim zločinima je neophodno jer bez toga kao društvo ne možemo krenuti dalje.

2) Važan je način na koji se rešavaju tehnički aspekti odnosa Srbije i Kosova jer mnogo problema nas povezuje koji su isti a jedino na ovaj način oni mogu da se reše.

3) Širenje informacija o realnom životu je veoma važno jer one ne dopiru do građanja kroz medije.

4) Učesnici programa vizitinga i aktivisti treba da uvide važnost informacija do kojih su došli prilikom svojih poseta Kosovu i da te informacije podele sa što većim brojem ljudi posebno kada je u pitanju problem mobilnosti koji imaju mladi sa Kosova.

5) Potrebno je tražiti odgovornost na onoj instanci koja je najbliža nama, jer tek kada svaka strana traži odgovornost kod svojih vlasti možemo nešto postići.

Događaj je bilo moguće pratiti i putem naše FB stranice: http://bit.ly/2hwyo7Z

Mladi su top!

Nema sredine. Ovde smo nekako navikli da ili ste za ili ste protiv. I često vam je to “za” i “protiv” nametnuto. Većinom od strane odraslih. Sediš, slušaš i upijaš.

Mene su na fakultetu učili da kao profesorka stranog jezika treba da smanjim TTT (Teacher Talking Time), i veći deo časa treba da posvetim STT (Student Talking Time). Cilj je da oni sami dođu do zaključka, svog zaključka, da imaju prostora da budu kreativni i da se toga ne plaše. Same applies in life. Normalno je da ćeš kao dete usvajati stavove svojih roditelja, ali je je strava osećaj kada počneš da razmišljaš svojom glavom i vidiš da ne razmišljaš u svemu baš kao i drugi.

U nameri da proverimo da li i koliko srednjoškolci razmišljaju svojom glavom, moja koleginica Sofija i ja smo prošle subote organizovale trening o ljudskim pravima za njih. Fokus nam je bio na prostom pitanju: da li su ljudska prava must have svake sezone? I malo pre nego što su došli, Sofija je prolazila kroz prezentaciju mumlajući neki tamo Habeas Corpus Act, građanska i politička prava i načelo jednakosti, a ja sam spremala šarene stikere i razmišljala kako da se tih desetoro mladih ljudi ne izgubi u toj terminologiji i kako da pokažemo da to nije neki bauk.

Pored nas dve, sa srednjoškolcima su diskutovali i direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, Anita Mitić i aktivista Ivan Kutlarović koji su kroz praktične primere pokazali kako izgleda borba za ljudska prava. Oni su pričali o tome kako su ušli u svet aktivizma i šta je njih podstaklo da se time bave. I Anitu i Ivana, mučile su u srednjoj školi podjednako dileme koje se odnose na to da li smo svi jednaki i zašto nemaju svi jednak tretman kao što je predviđeno zakonima i Ustavom. Da je promena mišljenja moguća u svojoj priči o Prajdu, pokazao nam je Ivan, govoreći da je on jedne godine bio na strani koja se protivila održavanju ove parade a nakon nekoliko godina učestvovao kao volonter. Anita je u svet aktivizma ušla nakon što je videla kampanju Inicijative “Ja sam srce Srbije”, koja je na poseban način uticala na nju i doprinela njenoj želji da poseti Kosovo i sama se uveri da je strah prema našim komšijama neopravdan.

Zašto je u stvari važno pričati o ljudskim pravima? Zašto sa mladima želimo da govorimo o tome? Iz moje perspektive, najvažnije mi je bilo da im objasnim kako ljudska prava nisu neki apstraktni koncept, da ona čine svet svakog od nas, dok je moja koleginica Sofija govorila o istorijskim aspektima i aktima koji su rezultovali Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Ove dve perspektive su im dale dva pogleda na temu ljudskih prava ali je ipak najvažnije bilo da ih osvestimo i podstaknemo njihovo kritičko razmišljanje.

36

Došlo je njih desetoro, mislim da ni oni nisu znali šta će se desiti – ali su želeli da nauče. Dobar znak. Malo po malo krećemo priču, gledamo neke filmove, diskutujemo, oni već kreću da pričaju šta je to što njih pomera: prava nacionalnih manjina, prava žena, kako se u školama ne priča o našoj skorašnjoj istoriji, kako se diskriminiše LGBT+ zajednica. Vidim Sofijine oči rastu sve više, a ja sam iskreno malo začuđena što oni tako razmišljaju. I onda shvatim kako smo svi u tom kalupu da su mladi neki tamo što ne razmišljaju. A nije. Mladi su sjajni! I imaju šta da kažu!

Njih pogađa reč “nepravda” možda više nego bilo šta drugo. Nepravda u malim i u velikim stvarima. Nepravda koja počinje u nenajavljenim testovima i koja ide do neregularnosti u izbornom procesu. Kažu nam, glasaće po prvi put. I bitno im je. Ti isti srednjoškolci možda nemaju dovoljno godina da iskuse na svojoj koži nečiju politiku, ali je osećaju oko sebe. Možda nekada ne mogu da artikulišu šta je tačno to što je pogrešno, ali ne sede u mestu. Sa roditeljima često ne mogu da pričaju o određenim temama jer “ne može se tu ništa promeniti”. I posle par pokušaja, većina njih odustane od postavljanja pitanja. I kada profesor pita: “Je l’ sve jasno? Ima li pitanja?” odgovor je često isti : “Nema, jasno je”. Ukoliko ovako nastavimo to “jasno je” postaće “kasno je”. Stvorićemo još jednu generaciju onih koji misle da njihov glas i mišljenje nije bitno. Or not?

Ovih deset mladih ljudi mi je dalo energiju da nastavimo da radimo na kulturi postavljanja pitanja. Da nastavimo da razvijamo i podstičemo njihovu kretivnost i da pokušamo da im odgovorimo na svako pitanje. A ako mi ne znamo odgovor, naći ćemo nekoga ko zna. Javili su nam se posle da kažu kako im je bilo sjajno. Neki su rekli da im je bilo malo neprijatno jer mnoge stvari nisu znali, ali da bi želeli da nauče još više o tome. I ako je ovih desetoro ljudi izašlo sa makar jednom nedoumicom posle našeg treninga ili ukoliko smo uspele da ih nateramo  da razmisle o nečemu, uspele smo. Svako od njih sigurno ima pitanje, ne jedno već 20.

I neka niko ne pomisli da je ova cifra toliko mala da ne može ništa da promeni. Itekako će promeniti. Njih desetoro preraslo je u hiljade mladih koji su posle izbora izašli na ulicu. I niko to nije očekivao. Da li i sada mislite da smo mi niko i ništa?

Hajde da probamo još jednom:

“Ima li pitanja?”

Razgovor nakon posete Albaniji – tribina “Lead the change”!

Pozivamo vas da dođete i čujete mlade koji će podeliti svoja iskustva posete Tirani, Draču i Elbasanu kada su, između ostalog, imali priliku da prisustvuju fudbalskoj utakmici Albanija – Srbija.

Ova poseta 50 mladih iz Srbije početkom oktobra u organizaciji Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, inspirisana je potpisivanjem zajedničke deklaracije o osnivanju Regionalne kancelarije za mlade Zapadnog Balkana u Beču, 27. avgusta ove godine.

Potpisnici ove deklaracije, premijeri Republike Srbije, Republike Albanije, Republike Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Kosova, saglasili su se da će zajednički raditi na podršci regionalnoj razmeni ideja i jačanju saradnje mladih zasnovane na toleranciji i poštovanju ljudskih vrednosti, što je bio i cilj posete Albaniji.

Od svog nastanka Inicijativa zagovara regionalnu saradnju i regionalne programe razmene koje i sama sprovodi već 12 godina. Bilo da organizuje razgovore sa mladima, debate, konferencije, okuplja nevladine organizacije na regionalnom nivou oko ove teme, sastaje se ili dobija jasnu podršku od najviših instutucija u regionu, Inicijativa insistira na tome da regionalna saradnja mora biti najviši prioritet naših država. Da bi takva saradnja bila uspešna i trajna, ona mora biti zasnovana na vrednostima mira i poverenja.

Sve zaključke Inicijative mladih za ljudska prava o osnivanju regionalnog programa razmene pogledajte u Inicijativinom Memorandumu o inicijativi za regionalni program razmene mladih.

Molimo Vas da svoje učeće na #leadthechange tribini potvrdite prijavom putem ovog linka.

Grupi učesnika Samita mladih u Sarajevu sa Kosova nije dozvoljen izlazak iz Srbije od strane granične policije

Takođe, pozivamo Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine da reaguje, imajući u vidu da zabrana ‘izlaska iz Srbije’ za nekoliko aktivista koji su preko graničnih prelaza u Malom Zvorniku i Loznici pokušali da uđu u BiH, direktno šteti ugledu i interesu zemlje domaćina Samita.

Dodatno, pozivamo nadležne institucije Bosne i Hercegovine da se proces dobijanja viza za građane i građanke Kosova učini jednostavnijim. Nijedan govornik sa Kosova ni na dan početka Samita mladih u Sarajevu nije dobio pozivno pismo od strane Bosne i Hercegovine potrebno za vađenje vize, čime su učesnici Samita uskraćeni za mogućnost da o regionalnim problemima razgovaraju sa predstavnicima institucija i organizacija sa Kosova.

Smatramo apsurdnim da je pitanje izlaska građana i građanki Kosova iz Republike Srbije ograničeno na izlaze prema Evropskoj uniji, odnosno da u pojedinačnim slučajevima ulaska u Bosnu i Hercegovinu, vlasti Srbije odluku o dopuštenju izlaska prepuštaju slobodnoj oceni službenih lica na graničnim prelazima.

Samit mladih u Sarajevu, predstavlja nastavak regionalne saradnje mladih, započete na Samitu mladih u Beogradu 2009, nastavljenoj u Prišitini 2012. godine. U sklopu naših aktivnosti pokrenuli smo regionalne programe razmene mladih, izgradili mrežu za saradnju omladinskih ogranaka političkih stranka, okupili ključne mlade lidere zemalja zapadnog Balkana kako bi zajedničkim delovanjem pomogli naš put ka evropskim integracijama i demokratizaciji društva. Isključivanje dela učesnika/ica sa Kosova, zbog administrativnog propusta na graničnim prelazima, predstavlja lošu poruku, te samo ohrabruje one političke grupacije koje se protive dijalogu i saradnji. Imajući u vidu sve rečeno, tražimo hitnu reakciju vlasti Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i da se nadležnie službe izjasne po ovom pitanju, kako bi omogućili poštovanje slobode kretanja u čitavom regionu.

Ovim bi Zajednička deklaracija o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, potpisana od strane premijera Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Albanije na Samitu o Zapadnom Balkanu u Beču, dobila smisao u praksi i rešila osnovnu prepreku za mobilnost mladih u regionu.

Aktivisti i aktivistkinje Inicijative danas otputovali u Albaniju u organizaciji Vlada Srbije i Albanije

Grupu od 50 srednjoškolaca i studenata iz Srbije ugostiće njihovi vršnjaci iz Tirane, sa kojima će, između ostalog, prisustvovati i fudbalskoj utakmici Albanija – Srbija. Nakon nasilja koje je izbilo tokom i nakon prve utakmice, održane u Beogradu u oktobru prošle godine, važnost predstojeće utakmice u Tirani prevazilazi okvire sporta.

“Ovo putovanje predstavlja prvi konkretan korak dve države ka unapređenju saradnje mladih iz Srbije i Albanije” rekao je Ivan Đurić, koordinator grupe mladih okupljenih oko Inicijative. “Zato aktivisti i aktivistkinje Inicijative, koji su deo ove posete, svojim odlaskom u Tiranu žele da pošalju drugačiju poruku od onih koje su se čule i videle na stadionu u Beogradu – „ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“, zastave Velike Albanije i nasilja domaćih navijača prema gostujućim fudbalerima. Mladi iz Srbije i Albanije će ovoga puta pokazati da sportski događaji mogu biti povod i poligon za prijateljstvo i saradnju, a ne isključivo za nasilje i širenje mržnje na koje smo navikli u našem regionu” – dodao je Đurić.

Inicijativa je 2014. godine akcijom Navijaj za komšije! tokom Svetskog prvenstva u fudbalu uspešno probila led i omogućila da se počne sa promenom ustaljenih narativa, i da se navijanjem za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku u centru Beograda sportski duh i fer plej posluže kao inspiracija za promociju unapređenja odnosa u regionu.

Pored utakmice, koja je svakako centralni događaj ovog programa, veoma je važna i prilika koju će 100 mladih ljudi iz Srbije i Albanije imati da se upoznaju, diskutuju o problemima koji opterećuju dva društva, i postave temelje buduće saradnje.

Inicijativa podseća da je ova poseta organizovana nakon Samita zemalja zapadnog Balkana održanog u Beču u avgustu 2015. godine na kom su predstavnici država potpisali Deklaraciju o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, čime je uspostavljen institucionalni okvir za razmenu i saradnju mladih u regionu Zapadnog Balkana. Važno je napomenuti i da ovakve razmene moraju da se odvijaju, ne samo na bilateralnom nivou između Srbije i Albanije, već i između ostalih država Zapadnog Balkana.

Inicijativa od svog osnivanja – 2003. godine, radi na povezivanju mladih iz zemalja bivše Jugoslavije. Paralelno sa organizovanjem i sprovođenjem programa razmene, Inicijativa već deceniju poziva vlade u regionu da na sebe preuzmu zadatak uspostavljanja intenzivnije saradnje mladih u regionu zarad uspostavljanja boljeg odnosa posleratnih generacija.