Prajd – borba koja i dalje traje

Isto je sa Prajdom. Odlazimo (ili ne odlazimo) na Prajd i kukamo o tome kako nije to-to. Kako nema dovoljno ljudi, kako eto – i dalje ima policije… Zaboravljamo krvoproliće iz 2001. godine, prvu zabranu 2009, haos na ulicama Beograda 2010. i sve ostale zabrane od kojih smo strahovali do Ponoćnog prajda 2013. godine.

I dalje, kada vidim fotke od te noći, mogu da osetim mučninu koja je prethodila zabrani, bes, tugu i očaj kada smo saznali da je Prajd zabranjen u live prenosu RTS-a i euforiju i radost kad smo izašli i osvojili ulice Beograda.

Kada smo rekli da nema straha i nema predaje. Kada smo rekli da nam je dosta igranja po pravilima kada oni naša prava krše svakodnevno. Kada smo se plašili a ipak izašli. Kada smo vikali da smo mi Srbija. Da smo i mi Srbija. Da postojimo. Da postoje različiti ljudi i da zbog svoje različitosti nisu manje vredni. Ali da su manje slobodni u zemlji u kojoj živimo. U zemlji u kojoj su rođeni.

Te večeri, osvojili smo ulice Beograda i tada smo znali i mi, ali i oni, da više nema nazad.

Znam da Prajd ove godine nije ispunio očekivanja mnogih, žao mi je što bilo manje ljudi nego ranije. Što su mnogi moji prijatelji ostali kod kuće. Moji strejt prijatelji. Jer ne žele da idu na punktove, trče u druga 4 zida koje prave momci u uniformama.

Ali, mi smo ove godine napravili još jedan (is)korak. Pre 3 godine, nas i građane delila su 3 ulaza, 3 pretresa. Danas samo jedan. Pre 3 godine, stajali smo iza tenkova, opkoljeni policijom, žandarmerijom, a ove godine sam ja stajala ispred policije, ispred ulaza. Sa zastavicama duginih boja. Bez obezbeđenja. Pričala sa ljudima koji su prolazili. Uzimali zastavice iako nisu krenuli na Prajd. Mahali nam i govorili “da to tako treba”.

Znam da ponekad deluje da su promene male ili da ih gotovo ni nema. Da se stvari menjaju na gore. Neretko i sama to pomislim. Onda se osvrnem na 2001, 2009, 2010… I vidim promenu koja se desila. Zahvaljujući svima nama.

I kao što je danas čekanje u redu za vize većini građana u Srbiji davna prošlost, tako će uskoro punktovi – ulazi na Prajd biti zaboravljeni. Kao i strah i borba koja je prethodila osvajanju te slobode. Ljudi se na bolje brzo navikavaju.

Država da privede i procesuira odgovorne za napad na LBGT aktivistkinju Dragoslavu i njene prijateljice

Po informacijama koje su saopštile žrtve, Dragoslava i njene prijateljice su napadnute od strane dvojice huligana, u dva odvojena napada na istoj lokaciji. Postoje snažne indicije da su napadači članovi ekstremno-desničarske navijačke grupe, te da je napad bio unapred planiran. Obzirom da je prvi napadač u trenutku napada uzvikivao “lezbijke, lezbijke” nema sumnje da je u pitanju zločin iz mržnje. Kao posledica napada, jedna devojka je zadobila povrede glave, zatvoreno oko i izbijen zub.

Srbija, kao članica Saveta Evrope je obavezna da svim svojima građankama i građankama garantuje slobodu od torture, shodno članu 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju, rodni identitet i druga lična svojstva. Civil Rights Defenders, Inicijativa i Parada Ponosa Beograd od institucija zahtevaju da se napadači privedu i procesuiraju shodno članu 54a Krivičnog zakonika Srbije, kao zločin iz mržnje.

Povodom otvaranja Nedelje ponosa: Podška Paradi ponosa i Trans* prajdu

Kao i prethodnih godina Inicijativa pruža apsolutnu podršku Paradi ponosa, i očekuje da će šetnja proteći bez incidenata i time ostaviti više prostora za teme poput unapređenja prava pripadnika/ca LGBT zajednice.

Inicijativa se takođe nada da će u fokus medijskog izveštavanja konačno doći i problemi sa kojima se LGBT zajednica u Srbiji suočava, a ne samo bezbednost šetnje – što je bio slučaj proteklih godina.

Inicijativa snažno podržava i održavanje prve Trans* parade, i nada se da će održavanje ovog skupa povećati vidljivost trans* osoba i dodatno ih osnažiti u borbi za njihova prava. Iako se vidljivost trans* osoba u javnosti povećala tokom prethodne godine, nedostatak zakona koji regulišu pravne posledice promene pola – uskraćuje šansu za normalan život.

Osim što je dolazak na Prajd čin podrške koji mnogo znači LGBT zajednici, to je i prva linija odbrane ljudskih prava u Srbiji. Zato Inicijativa poziva sve mlade ljude, bez obzira na seksualnu orijentaciju, da u nedelju svojim dolaskom podrže obe Parade.

YIHR zahteva da se spreči diskriminacija i zlostavljanje LGBT osoba u Srbiji

Na osnovu istraživanja koje je sprovedeno širom Srbije u periodu maj-juli 2005. godine, u saradnji sa mnogobrojnim organizacijama za zaštitu ljudskih i LGBT prava, Inicijativa mladih za ljudska prava upozorava na postojanje široko rasprostranjene diskriminacije i nepoštovanje osnovnih prava seksualnih i rodnih manjina u Srbiji.

U istraživanju su ispitivani slučajevi fizičkog nasilja, govora mržnje, verbalnih napada, diskriminacije na radnom mestu, uskraćivanje usluga u ugostiteljskim objektima i javnim institucijama, kao i odnos porodice, prijatelja i policije prema LGBT populaciji. Više od trećine ispitanika izjavilo je da su uplašeni jer pripadaju LGBT populaciji u Srbiji. Najalarmantniji statistički podaci odnose se na činjenicu da je dve tećine ispitanika bilo izloženo različitim incidentima motivisanim seksualnom i rodnom orijentacijom žrtava.   

Pozivamo sve nadležne institucije da najhitnije preduzmu sve mere koje im stoje na raspolaganju kako bi se zaštitila osnovna prava LGBT osoba u Srbiji. Vlada Republike Srbije je dužna da spreči diskriminaciju i nejednako postupanje, kao i da usvoji mere afirmativne akcije u cilju promovisanja jednakosti svih građana. Kako bi se prevladala atmosfera straha i klima nekažnjivosti koje vladaju Srbijom, neophodno je sudski goniti i procesuirati sve počinioce diskriminirajućih akata protiv LGBT osoba.

Inicijativa mladih za ljudska prava podseća da su ljudska prava univerzalna i da su Vlada Republike Srbije i ostale nadležne institucije, uključujući policiju i pravosuđe, u obavezi da svim građanima pruže  zaštitu bez pravljenja razlike u odnosu na njihov seksualni i polni identitet, opredeljenje ili orijentaciju.