Danas u 13 časova pripremno ročište po tužbi aktivista Inicijative protiv Srpske napredne stranke

Prošlo je više od godinu dana od tribine u Beški, na kojoj je govorio osuđeni ratni zločinac, Veselin Šljivančanin, a koja je organizovala Srpska napredna stranka. Tom prilikom su pretučeni aktivisti i aktivistkinje Inicijative koji su sa transparentom “Zločinci da zaćute, da bi se progovorilo o žrtvama” došli na tribinu da izraze protest protiv promocije ratnog zločinca od strane vladajuće stranke. Uprkos nasilju i kampanji govora mržnje prema aktivistkinjama i aktivistima Inicijative, orkestriranoj od strane samog vrha Srpske napredne stranke, za prebijanje i dalje niko nije odgovarao.

Inicijativa ovom prilikom poziva sve nadležne organe Republike Srbije da istraže do kraja sve okolnosti oko i nakon tribine u Beški, kao i da u razumnom roku procesuiraju odgovorne, čak i ako je to vladajuća stranka.

Pripremno ročište biće održano u sredu, 24. januara sa početkom od 13h pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, Bulevar Mihaila Pupina 16.

Ratni zločinci nisu i nikada neće biti heroji

unnamed

Inicijativa jasno poručuje da ratni zločinci nisu, i ne smeju da budu heroji, da im nije mesto na državnim svečanostima, političkim skupovima, vojnim akademijama, parlamentu, naslovnim stranama i televizijskim emisijama, prodavnicama suvenira – nigde u javnom prostoru.

Srbija, njene institucije i zvaničnici moraju prekinuti sa negiranjem genocida u Srebrenici, konačno usvojiti Deklaraciju o genocidu u Srebrenici i izraziti najviše moguće poštovanje prema žrtvama genocida.

Podsetimo, Republika Srbija je, pred Međunarodnim sudom pravde, proglašena odgovornom za povredu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, zbog toga što nije sprečila genocid, i zbog toga što nije izručila Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Vreme je da Srbija preuzme odgovornost i da pred domaćim sudovima efektivnije sudi optuženima za ratne zločine, da u obrazovni sistem uvede činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima i da se zauvek prestane sa falsifikovanjem istorije i negiranjem zločina.

26 godina od zločina na Ovčari

Odnos Srbije prema zločinu na Ovčari, jednom od najmonstruoznijih tokom rata u Hrvatskoj, predstavlja paradigmu odnosa prema žrtvama, kao i krivičnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti za ratne zločine. Negiranje utvrđenih činjenica i odgovornosti pred Tribunalom u Hagu u javnosti, izuzetno neefikasno suđenje pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, politička promocija odgovornog ratnog zločinca – elementi su sistema apsolutnog poricanja zločina.

Za zločin na Ovčari, pred Haškim tribunalom osuđeni su Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin. Po odsluženju dve trećine kazne, i povratku u Srbiju, Veselin Šljivančanin postao je glavno oruđe vladajuće Srpske napredne stranke za obračun sa Tribunalom i činjenicama koje su pred sudom utvrđene. Istovremeno, Šljivančanin je zauzeo mesto glavnog promotera falsifikovane istine,  odričući se odgovornosti koja je individualna još jednom nam ostavlja u nasleđe kolektivnu sramotu i stid. U subotu, na godišnjicu pada Vukovara, Šljivančanin se u javnosti pojavio dva puta: na sednici glavnog odbora SNS-a i na naslovnoj strani režimskog tabloida Srpski telegraf.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) upozorava da se spirala poricanja zločina i fabrikovanje narativa “mi žrtve, drugi zločinci” mora okončati odgovornim postupanjem svih grana vlasti Republike Srbije. U suprotnom, deklarativna politika pomirenja u regionu, Vlade i Predsednika Srbije, biće samo kratka pauza koja će se okončati novim sukobima generacija mladih čiji su uzori osuđeni ratni zločinici.

Shodno tome, Inicijativa će nastaviti da obrazuje i upoznaje mlade ljude iz regiona sa ratnim nasleđem, vodeći dijalog o perspektivama demokratskog razvoja društava u regionu, sa uverenjem da je saradnja i promocija mira jedina alternativa u odbrani od zločinačke politike devedesetih koja od 2000. godine u Srbiji dostiže najveću ekstazu.

WYMD podržava građanski pokret Nida u zahtevu da se oslobodi Ulvi Hasanli

6zOik1rt

Hasanli je prošao medicinski pregled septembra 2016. Rezultat pregleda pokazao je da on ima reumatizam i srčane problem. Zato mu je Vojna komisija u gradu Ganja dopustila odlaganje odlaska u vojsku do 2019. godine. Ipak, Ulvi je primio pismo od Vojne komisije i otišao na još jedan pregled. Ultrazvučnim pregledom otkriven je kamen u bubregu i upala. Određen mu je još jedan pregled. Tokom poslednjeg pregleda 25. oktobra, dijagnoze nisu sadržale gore pomenute zdravstvene probleme. Umesto toga, naznačeno je da je Ulvi Hasanli potpuno zdrav.

Njega je u Komesarijat odvela vojna policija, na kardiologiju gde ga je poslao Vojni Komesarijat na pregled 26. oktobra. Odatle, on je na silu poslat na prve linije fronta.

Kako ovo nije prvi slučaj represije nad članovima Nida, jasno je da ovaj akt vlasti Azerbejdžana politički motivisan kako bi nasilno onemogućio Hasanlijev rad i obeshrabrila ostale borce za ljudska prava u njihovoj stalnoj borbi za demokratsko društvo.

WYMD, kao mreža koja podržava razvoj održivih demokratskih pokreta na svetskom nivou, podržava I građanski pokret Nida u njihovom zahtevu da Hasanli bude otpušten iz vojne službe i da mu se pruži adekvatan medicinski pregled i lečenje.

Takođe podstičemo i druge borce za ljudska prava, kao i međunarodne organizacije, da izraze solidarnost i pridruže se glasovima slobode protiv svih represivnih režima.

Formiranjem Radne grupe propuštena šansa da se definiše dijalog o Kosovu

Propuštena je još jedna prilika da se utvrde teme dijaloga – o čemu će se zapravo u dijalogu razgovarati. Pored toga i dalje je nejasno ko će u dijalogu učestvovati, dok je jedino od strane predsednika Republike i to nezvanično postavljen vremenski okvir (mart 2018. godine), kao termin do kada bi trebalo da se postigne konsenzus u okviru dijaloga.

Nejasno je i na koji način će učestvovati ostale državne institucije: da li je uloga Vlade u ovom dijalogu samo da pruža logistično-tehničku podršku, ili će u dijalogu zaista učestvovati, koja će biti uloga Narodne skupštine, na koji način će predsednik Republike voditi dijalog, da li će biti uključene i druge relevantne institucije, poput Tužilaštva za ratne zločine ili Komisije za nestala lica? Veliki znak pitanja ostaje i posle imenovanja Marka Đurića koji je, istovremeno, direktor Kancelarije za KiM i predsednik Radne grupe, čime ostaje nejasno šta će biti zadatak te kancelarije u unutrašnjem dijalogu. Imenovanje Đurića na ovu poziciju dodatno je problematično uzimajući u obzir poslove koordinacije drugih državnih organa o Kosovu, što je već zadatak ove kancelarije.

Inicijativa ističe da se previše vremena izgubilo, od poziva na učešće u dijalogu do formiranja Radne grupe, a da pri tome javnosti Srbije nije jasan format, učesnici ni teme unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Podsećamo da je Inicijativa 6. oktobra Predsednici Vlade Brnabić poslala pismo u kome predlaže principe rada Radne grupe, na osnovu koji se bi trebalo da dijalog formatira.

Inicijativa posebno ističe da unutrašnji dijalog ne sme služiti kao alibi za nesprovođenje sporazuma koji su već postignuti u Briselu, a najnoviji primer za to predstavlja odlaganje, za danas dogovorene, implementacije Sporazuma o pravosuđu, kojom bi srpske sudije i tužioci bili integrisani u pravosudni sistem Kosova.

Pozdravljajući interes da unutrašnji dijalog zaista bude najvažnija javna rasprava u društvu, još jednom pozivamo Vladu RS da što pre odredi jasan format dijaloga kako srpsko društvo i dalje ne bi bilo talac neodgovorne politike prema Kosovu.