Presuda Karadžiću dodatno obavezuje Srbiju na priznanje genocida u Srebrenici

Srbija, njene institucije i zvaničnici moraju prekinuti sa negiranjem genocida u Srebrenici kao i relativizacijom ostalih ratnih zločina u BiH, konačno usvojiti Deklaraciju o genocidu u Srebrenici i izraziti najviše moguće poštovanje prema žrtvama genocida i ratnih zločina u BiH.

Vlast u Srbiji, svi politički akteri kao i srpsko društvo moraju se odlučno usporotiviti promociji ratnih zločinaca i relativizaciji ratnih zločina koje je danas demonstrirao dnevni list “Večernje Novosti” objavljujući aforizme Radovana Karadžića i pismo osuđenog ratnog zločinca Nebojše Pavkovića povodom 20 godina od NATO bombardovanja. Shodno tome, presude poput Karadžiću moraju predstavljati dodatan podstrek za sve države u regionu da se kroz institucije čuje glas žrtava kao i da one budu priznate, a da svaki nacionalistički program mora biti osuđen.

Inicijativa ističe da je sudskom presudom utvrđena individualna krivična odgovornost Radovana Karadžića, povodom nacionalističkih neistina i manipulacija da se presudama političkim, vojnim i policijskim liderima na neki način osuđuje ceo srpski narod, Republika Srbija ili Republika Srpska kao entitet BiH.

Ratni zločinci nisu naši heroji. Ukoliko slavimo ratne zločince, to znači da slavimo zločine koje su počinili.

Odgovorom na politiku zločina čiji su nosioci Radeta i Šešelj – Vučić i Brnabić da objasne kakvu Srbiju žele

Takav izraz zla ove nedelje sumiran je u tvitu Vjerice Radete od ponedeljka, koja je likujući nad smrću Hatidže Mehmedović, predsednice Udruženja Majki Srebrenice, ponovila stare radikalske mantre da je pomenuto udruženje “biznis udruženje”, a sinovi i muž preminule Hatidže zapravo živi ljudi bez obzira što su njihovi posmrtni ostaci pronađeni u nekoliko masovnih grobnica.

Shodno tome, Inicijativa ostaje pri svojim ranijm zahtevima. Od Narodne skupštine i narodnih poslanika zahtevamo:

  • Prestanak poslaničkog mandata Vojislavu Šešelju u Skupštini kao osuđenom ratnom zločincu;
  • Prestanak svih funkcija Vjerici Radeti i prestanak mandata u Narodnoj skupštini;
  • Izmenu Deklaracije o Srebrenici tako da se zločini u Srebrenici nazovu pravom pravnom kvalifikacijom – genocid;
  • Izmenu stava 5, člana 387. Krivičnog zakonika Srbije tako da se ne mogu negirati ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid na osnovu presuda svih međunarodnih sudova uključujući i aktuelne ali i rad Niberškog suda, a ne samo na osnovu pravnosnažnih presuda suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda.

Od Republičkog javnog tužilaštva zahtevamo pokretanje krivičnog postupka protiv Vjerice Radete i Vojislava Šešelja na osnovu izjava i medijskih istupa od početka 2018. godine posebno imajući u vidu tvit Vjerice Radete od 23. jula, kao i učešće Vojislava Šešelja u emisji Ćirilica na Happy televiziji pod nazivom “Istina i mit u Srebrenici – 23 godine kasnije” od 9. jula 2018. godine.

Od predsednika Srbije Vučića i predsednice Vlade Brnabić zahtevamo da jasno kažu da li podržavaju zlo poput izrečenog u tvitu Vjerice Radete ili da izraze poštovanje prema borbi porodica žrtava za istinu i pravdu o genocidu u Srebrenici, koju je do poslednjeg dana vodila Hatidža Mehmedović. Trećeg puta ovde nema. Ćutanje ili ignorisanje ove pojave nisu ilustracija nikakve neutralnosti već prećutna podrška koja se glasno čuje i dodatno otvara put za glorifikaciju zločina i nekažnjivost zločinaca.

Iako su ovaj čin osudili ministar u Vladi Rasim Ljajić, čija stranka je predložila i ulicu u Novom Pazaru u znak sećanja na Hatidžu Mehmedović, zatim ministarka Zorana Mihajlović i predsednica Narodne Skupštine Maja Gojković, smatramo da osudu nipodaštavanja žrtava mora pratiti nedvosmislena osuda od strane predsednice Vlade Ane Brnabić, kao i od predsednika Srbije Vučića, koga je  u Srebrenici 11. jula 2015. godine dočekala upravo Hatidža Mehemedović i simbolično mu okačila Srebrenički cvet kao simobl sećanja na žrtve. Izostanak hitne reakcije Tužilaštva, ministarke pravde, kao i predsednice Vlade i predsednika Republike iskoristio je u petak Vojislav Šešelj da izrelativizuje tvit Radete, a zatim nazove pogrdno Majke Srebrenice “krmačama” i  najavi da će se “žustro boriti protiv opoziva Radete”.  

Inicijativa pozdravlja predlog poslanika Demokratske stranke koji zahtevaju razrešenje Vjerice Radete sa mesta potpredsednice NSRS zbog iskazanog govora mržnje, kao i zahtev poslanika LDP-a za neodržavanje sednica Parlamenta dok Radeta ne podnese ostavku ili bude razrešena  svih funkcija u Parlamentu. Takođe, Inicijativa podržava zahteve Beogradskog centra za ljudska prava i Žena u crnom da se Radeta krivično goni zbog izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kao i rasne i druge diskriminacije. Podsetimo da Vjericu Radetu i Petra Jojića nakon tri godine bežanja od pravde uprkos raspisivanju međunarodne poternice, čeka suđenje zbog optužbi zato što su pretili, zastrašivali, nudili mito i na druge načine uticali na dva svedoka pri suđenju Vojislavu Šešelju. Odlukom Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) slučaj je predat na procesuranje pravosudnim organima Srbije ali se čeka konačna odluka MMKS-a na žalbu tužilaštva koje se usprotivilo suđenju u Srbiji.

Međutim, ovaj tvit kao i niz istupa Vojislava Šešelja nije pokazao samo govor mržnje već govor mržnje kao sredstvo za negiranje genocida u Srebrenici, što je i dalje normalnost u javnom diskursu Srbije jer je član Krivičnog zakonika koji bi trebalo da sankcioniše negiranje i odobravanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida u ovom slučaju neprimenjiv s obzirom da se ne poziva na presude Haškog tribunala (ICTY/ MKSJ) koji je u 14 slučajeva utvrdio genocid u Srebrenici.

Inicijativa podseća da pomenuti tvit Vjerice Radete nije izolovani incident već vrhunac kampanje koju Srpska radikalna stranka predvođena Vojislavom Šešeljem vodi od nastanka stranke ali posebno od 11. aprila ove godine, od kada je Šešelj pravosnažno osuđeni ratni zločinac, te on i njegova stranka koriste svaku priliku (od Hrtkovaca, Festivala “Miredita-dobar dan”, revizije postupka ubicama premijera Đinđića, komemeracije Srebrenice, presude za pobunu JSO) da ponovo afirmišu politiku zločina u srpskom društvu koristeći se govorom mržnje kako bi negirali počinjene ratne zločine. Ono što još više zastrašuje od ovakvih postupaka radikala jeste prećutna podrška vladajuće koalicije koja ili ćuti u tonu Vulinovog “tihog ponosa” ili mlako i sporadično reaguje.

Nasprot tome, zahtevamo jasnu osudu aktuelne izvršne vlasti za ratne zločince i negatore ratnih zločina, a pravi test potvrde da su se predstavnici vlasti  odmakli od “Bulevara Ratka Mladića” mora biti osuda politike osuđenog zločinca Vojislava Šešelja povodom tvita eksponenta takve politike, Vjerice Radete.

Poštovanje žrtava genocida u Srebrenici mora biti deo državne politike Srbije

Ovim putem, javno pozivamo predsednicu Vlade Anu Brnabić, predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao i sve poslanike Narodne Skupštine da svojim prisustvom i paljenjem sveća izraze pijetet prema žrtvama srebreničkog genocida.

Inicijativa izražava negodovanje zbog kontinuteta ćutanja političke elite o odgovornosti države Srbije za ratne zločine, pogotovu o genocidu u Srebrenici, za šta je presudom Međunarodnog suda pravde 2007. proglašena odgovornom zbog propusta da spreči genocid, kao i da kazni ili izruči Tribunalu počinioce tog zločina, a u prvom redu generala VRS Ratka Mladića.

Ove godine nema ni reči o poseti državnih zvaničnika Srbije Memorijalnom centru u Potočarima, dok u poslednje dve godine svedočimo podršci političkih elita osuđenim ratnim zločincima u Srbiji o čemu je Inicijativa ranije reagovala i informisala javnost – od tribina Momčila Krajišnika, Nikole Šainovića i Veselina Šljivančanina, predavanja Vladimira Lazarevića na Vojnoj akademiji,  preko učešća Vinka Pandurevića na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu do nezakonitog ostanka osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja u Narodnoj skupštini Srbije.

Takođe, na suđenju osmorici pripadnika MUP-a Republike Srpske za ubistvo 1300 civila u Kravici jula 1995. godine pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i posle godinu dana nije održan glavni pretres, a ceo slučaj pokazuje lošu praksu rada Tužilaštva, koje kao i u drugim slučajevima (slučaj Skočić) iznosi nedovoljno potkrepljene optužnice, koje najčešće rezultiraju oslobađajućim presudama pred Sudom.

U novembru prošle godine Ratko Mladić je prvostepenom presudom MKSJ osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja koje su počinile srpske snage tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Nakon presude, predsednica Vlade Ana Brnabić je navela da “prošlost treba ostaviti iza sebe i gledati u budućnost”, dok je u sličnom tonu predsednik Republike Aleksandar Vučić izjavio “da se ne gušimo u suzama prošlosti”. Ministarka pravde, Nela Kuburović, je otišla korak dalje, otvoreno difamirajući Tribunal izjavom da je “presuda Mladiću bila očekivana, imajući u vidu dosadašnje presude Haškog tribunala protiv Srba”.

Inicijativa smatra da, bez rasvetljene ratne prošlosti, nema svetle budućnosti za građane Srbije. Poštovanje žrtava genocida u Srebrenici od strane predstavnika vlasti mora biti osnov – ne samo deklarativne – već proaktivne politike mira i stabilnosti države Srbije. Priliku da pokažu istinsku opredeljenost za politiku mira,  predstavnici vlasti Srbije imaće u sredu, 11. jula od 20 časova pridruživanjem građanima Srbije na komemorativnom skupu žrtvama genocida u Srebrenici. Kao i prethodnih godina, od nosilaca izvršne, sudske i zakonodavne vlasti Srbije zahtevamo sledeće:

  • Usvajanje deklaracije Narodne skupštine, koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida;
  • Obeležavanje 11. jula kao Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici;
  • Efikasno procesuiranje ratnih zločina pri Odeljenju Višeg suda za ratne zločine;
  • Poštovanje i uvažavanje presuda domaćih i međunarodnih sudova kojima se utvrđuju činjenice i odgovornost u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Zaustavljanje promocija i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca na političkim skupovima, državnim svečanostima i Vojnoj akademiji;
  • Puno sprovođenje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje nastavnih programa – odnosno da u školama počne da se o zločinima govori na osnovu sudski utvrđenih činjenica;
  • Nedvosmislenu javnu i političku podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ – REKOM.

Nema svetle budućnosti bez rasvetljene prošlosti

Sudeći po trenutnoj političkoj klimi, recentnim izjavama predstavnika institucija i naslovnim stranama medija, država Srbija i dalje nije spremna da počne da se suočava sa sopstvenom prošlošću. Naprotiv,  ona aktivno opstruira sve pokušaje rasvetljavanja prošlosti i suočavanja sa odgovornošću za ratove devedesetih godina. U prilog tome idu i mnogobrojne izjave zvaničnika kojima se omalovažava rad Tribunala, iako je Tribunal tokom svog mandata rasvetlio činjenice u vezi sa stradanjem i nestankom preko 18000 lica tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Svedočimo sve češćoj legitimizaciji osuđenih ratnih zločinaca kroz njihovo neometano prisustvo u javnom prostoru. Podsetimo samo na primere poput sastanka Momčila Krajišnika sa tadašnjim predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem, zatim niz gostovanja Veselina Šljivančanina na tribinama organizovanih od strane Srpske napredne stranke, kao i na predavanje Vladimira Lazarevića kadetima Vojne akademije. Isti taj Vladimir Lazarević je, kao i Nikola Šainović (danas član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije), nakon odsluženja kazne i povratka u Srbiju, svečano dočekan od strane samog državnog vrha.

    NEGIRANJE

Na veliku nespremnost za započinjanje procesa suočavanja sa prošlošću, kao i na flagrantno ignorisanje realnosti i utvrđenih činjenica, najglasnije ukazuje izjava premijerke Ane Brnabić povodom presude. Naime, ona je ceo događaj prokomentarisala jednom ispraznom izjavom rekavši da je “potrebno da prošlost ostavimo iza nas” i da “treba da gledamo ka budućnosti tako da konačno imamo stabilnu zemlju”. I to je to. Ni reči o odgovornosti, niti o žrtvama. Ministarka pravde, Nela Kuburović, je otišla korak dalje, otvoreno difamirajući Tribunal izjavom da je “presuda Mladiću bila očekivana, imajući u vidu dosadašnje presude Haškog tribunala protiv Srba”.

Ovakve izjave i ukupna politička klima nisu nešto novo. Naprotiv, time se samo dokazuje kontinuitet negiranja zločina, istog onog negiranja koje je dovelo do donošenja sramne Deklaracije o Srebrenici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Podsetimo, Deklaracija o Srebrenici je doneta 2010. godine, a ostaće zapamćena po tome što se u njenom tekstu nije našla reč genocid, iako se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde koji je zločin u Srebrenici kvalifikovao kao genocid.

    OPSTRUKCIJA

Pored otvorenog negiranja činjenica, svedočimo i jakim pritiscima i opstrukciji pokušaja otkrivanja istine, suočavanja sa prošlošću i sprovođenja mehanizama tranzicione pravde. Jedan od njih je svakako odbijanje Srbije da izruči dvoje poslanika Srpske radikalne stranke, koji se terete da su uticali na svedoke u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja. Tribunal je izdao nalog za hapšenje i privođenje ove dve osobe pre više od godinu dana.

Od velike važnosti je slučaj “Mladićevih jataka”, odnosno sudski proces protiv 11 lica optuženih za sakrivanje Ratka Mladića, tada haškog begunca, u periodu od 2002. do 2006. godine. Epilog ovog postupka je devet oslobađajućih presuda zbog nedostatka dokaza i jedna osuđujuća presuda na 6 meseci uslovno. Jedan od optuženih je preminuo u ranim fazama postupka. Ono što je privuklo pažnju javnosti poslednih dana jeste odgovor Republičkog javnog tužioca na zahtev Balkanske istraživačke mreže da im se dostavi optužnica protiv 11 Mladićevih jataka. Optužnica im nije dostavljena, s obzirom da je proglašena državnom tajnom. Obrazloženje Republičkog javnog tužioca je da bi objavljivanje te optužnice nanelo štetu međunarodnom ugledu Srbije.  Indikativno je i što se ta optužnica, kao i sam proces potiv 11 jataka, bavio i boravkom Ratka Mladića na Topčideru, koje nikada do kraja nije ispitano.

Podsećamo i na ubistvo gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni na Topčideru, 5. oktobra 2004. godine koje, uprkos radu različitih tužilaštava, komisija i drugih državnih organa, nema svoj sudski epilog. ​

Do danas, 13 godina kasnije, nema pomaka u ovom slučaju iako je Vlada Srbije  u decembru 2016. godine formirala novu komisiju od koje nema ni traga ni glasa. Kao i u slučaju optužnice za Mladićeve jatake, tako se i procesuiranje odgovornih u slučaju Topčider odugovlači iz istih razloga- kako se ne bi otkrila istina o podršci države Srbije Ratku Mladiću.

Govoreći o sudskim postupcima, trenutna procena je da u Srbiji živi oko 3000 lica osumnjičenih za ratne zločine, dok ih, prema proceni bivšeg tužioca za ratne zločine, Vladimira Vukčevića, u Beogradu živi čak 80. Važno je napomenuti da Srbija nije imala tužioca za ratne zločine gotovo godinu i po dana. Sama ta činjenica pokazuje ignorantski odnos prema ratnim zločinima i neophodnosti njihovog procesuiranja. Kao posledica nemanja Tužioca za ratne zločine je odbačena i optužnica u slučaju “Srebrenica”, koji se vodio pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Optužnica je teretila osmoricu bivših pripadnika Specijalnog odeljenja MUP-a Republike Srpske za učešće u ubistvima više stotina Bošnjaka u selu Kravica jula 1995. godine. Bitno je naglasiti da je domaće pravosuđe ponovo izbeglo da delo u optužnici pravno kvalifikuje kao genocid, iako mnogobrojne presude međunarodnih sudova potvrđuju da je zločin počinjen u i oko Srebrenice jula 1995. godine upravo genocid.

Iako proglašena krivom pred Međunarodnim sudom pravde zbog nesprečavanja i nekažnjavanja genocida (ovde se misli na dugogodišnje skrivanje Ratka Mladića), Srbija i dalje uporno izbegava sa se suoči sa ovom temom. Reč genocid je prognana iz javnog diskursa i državnih akata, a 2015. je čak i zabranjen komemorativni skup povodom 20 godina od genocida u Srebrenici.

    ZAHTEVI

Nakon svega navedenog, zahtevamo od Republike Srbije da se jasno odredi prema sopstvenoj prošlosti i da preuzme odgovornost za zločine počinjene u ratovima u bivšoj Jugoslaviji sledećim konkretnim potezima:

  • Donošenjem deklaracije Narodne skupštine koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida;
  • Obeležavanjem 11. jula kao dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici;
  • Poštovanjem i uvažavanjem presuda domaćih i međunarodnih sudova kojima se utvrđuju činjenice i odgovornost u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Zaustavljanjem promocije i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca na političkim skupovima, državnim svečanostima i vojnim akademijama;
  • Punim sprovođenjem Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje nastavnih programa – odnosno da u školama počne da se o zločinima govori na osnovu sudski utvrđenih činjenica;
  • Nedvosmislenom javnom i političkom podrškom osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ – REKOM.

Ratni zločinci nisu i nikada neće biti heroji

unnamed

Inicijativa jasno poručuje da ratni zločinci nisu, i ne smeju da budu heroji, da im nije mesto na državnim svečanostima, političkim skupovima, vojnim akademijama, parlamentu, naslovnim stranama i televizijskim emisijama, prodavnicama suvenira – nigde u javnom prostoru.

Srbija, njene institucije i zvaničnici moraju prekinuti sa negiranjem genocida u Srebrenici, konačno usvojiti Deklaraciju o genocidu u Srebrenici i izraziti najviše moguće poštovanje prema žrtvama genocida.

Podsetimo, Republika Srbija je, pred Međunarodnim sudom pravde, proglašena odgovornom za povredu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, zbog toga što nije sprečila genocid, i zbog toga što nije izručila Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Vreme je da Srbija preuzme odgovornost i da pred domaćim sudovima efektivnije sudi optuženima za ratne zločine, da u obrazovni sistem uvede činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima i da se zauvek prestane sa falsifikovanjem istorije i negiranjem zločina.