Nema svetle budućnosti bez rasvetljene prošlosti

Sudeći po trenutnoj političkoj klimi, recentnim izjavama predstavnika institucija i naslovnim stranama medija, država Srbija i dalje nije spremna da počne da se suočava sa sopstvenom prošlošću. Naprotiv,  ona aktivno opstruira sve pokušaje rasvetljavanja prošlosti i suočavanja sa odgovornošću za ratove devedesetih godina. U prilog tome idu i mnogobrojne izjave zvaničnika kojima se omalovažava rad Tribunala, iako je Tribunal tokom svog mandata rasvetlio činjenice u vezi sa stradanjem i nestankom preko 18000 lica tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Svedočimo sve češćoj legitimizaciji osuđenih ratnih zločinaca kroz njihovo neometano prisustvo u javnom prostoru. Podsetimo samo na primere poput sastanka Momčila Krajišnika sa tadašnjim predsednikom Srbije, Tomislavom Nikolićem, zatim niz gostovanja Veselina Šljivančanina na tribinama organizovanih od strane Srpske napredne stranke, kao i na predavanje Vladimira Lazarevića kadetima Vojne akademije. Isti taj Vladimir Lazarević je, kao i Nikola Šainović (danas član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije), nakon odsluženja kazne i povratka u Srbiju, svečano dočekan od strane samog državnog vrha.

    NEGIRANJE

Na veliku nespremnost za započinjanje procesa suočavanja sa prošlošću, kao i na flagrantno ignorisanje realnosti i utvrđenih činjenica, najglasnije ukazuje izjava premijerke Ane Brnabić povodom presude. Naime, ona je ceo događaj prokomentarisala jednom ispraznom izjavom rekavši da je “potrebno da prošlost ostavimo iza nas” i da “treba da gledamo ka budućnosti tako da konačno imamo stabilnu zemlju”. I to je to. Ni reči o odgovornosti, niti o žrtvama. Ministarka pravde, Nela Kuburović, je otišla korak dalje, otvoreno difamirajući Tribunal izjavom da je “presuda Mladiću bila očekivana, imajući u vidu dosadašnje presude Haškog tribunala protiv Srba”.

Ovakve izjave i ukupna politička klima nisu nešto novo. Naprotiv, time se samo dokazuje kontinuitet negiranja zločina, istog onog negiranja koje je dovelo do donošenja sramne Deklaracije o Srebrenici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Podsetimo, Deklaracija o Srebrenici je doneta 2010. godine, a ostaće zapamćena po tome što se u njenom tekstu nije našla reč genocid, iako se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde koji je zločin u Srebrenici kvalifikovao kao genocid.

    OPSTRUKCIJA

Pored otvorenog negiranja činjenica, svedočimo i jakim pritiscima i opstrukciji pokušaja otkrivanja istine, suočavanja sa prošlošću i sprovođenja mehanizama tranzicione pravde. Jedan od njih je svakako odbijanje Srbije da izruči dvoje poslanika Srpske radikalne stranke, koji se terete da su uticali na svedoke u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja. Tribunal je izdao nalog za hapšenje i privođenje ove dve osobe pre više od godinu dana.

Od velike važnosti je slučaj “Mladićevih jataka”, odnosno sudski proces protiv 11 lica optuženih za sakrivanje Ratka Mladića, tada haškog begunca, u periodu od 2002. do 2006. godine. Epilog ovog postupka je devet oslobađajućih presuda zbog nedostatka dokaza i jedna osuđujuća presuda na 6 meseci uslovno. Jedan od optuženih je preminuo u ranim fazama postupka. Ono što je privuklo pažnju javnosti poslednih dana jeste odgovor Republičkog javnog tužioca na zahtev Balkanske istraživačke mreže da im se dostavi optužnica protiv 11 Mladićevih jataka. Optužnica im nije dostavljena, s obzirom da je proglašena državnom tajnom. Obrazloženje Republičkog javnog tužioca je da bi objavljivanje te optužnice nanelo štetu međunarodnom ugledu Srbije.  Indikativno je i što se ta optužnica, kao i sam proces potiv 11 jataka, bavio i boravkom Ratka Mladića na Topčideru, koje nikada do kraja nije ispitano.

Podsećamo i na ubistvo gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni na Topčideru, 5. oktobra 2004. godine koje, uprkos radu različitih tužilaštava, komisija i drugih državnih organa, nema svoj sudski epilog. ​

Do danas, 13 godina kasnije, nema pomaka u ovom slučaju iako je Vlada Srbije  u decembru 2016. godine formirala novu komisiju od koje nema ni traga ni glasa. Kao i u slučaju optužnice za Mladićeve jatake, tako se i procesuiranje odgovornih u slučaju Topčider odugovlači iz istih razloga- kako se ne bi otkrila istina o podršci države Srbije Ratku Mladiću.

Govoreći o sudskim postupcima, trenutna procena je da u Srbiji živi oko 3000 lica osumnjičenih za ratne zločine, dok ih, prema proceni bivšeg tužioca za ratne zločine, Vladimira Vukčevića, u Beogradu živi čak 80. Važno je napomenuti da Srbija nije imala tužioca za ratne zločine gotovo godinu i po dana. Sama ta činjenica pokazuje ignorantski odnos prema ratnim zločinima i neophodnosti njihovog procesuiranja. Kao posledica nemanja Tužioca za ratne zločine je odbačena i optužnica u slučaju “Srebrenica”, koji se vodio pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Optužnica je teretila osmoricu bivših pripadnika Specijalnog odeljenja MUP-a Republike Srpske za učešće u ubistvima više stotina Bošnjaka u selu Kravica jula 1995. godine. Bitno je naglasiti da je domaće pravosuđe ponovo izbeglo da delo u optužnici pravno kvalifikuje kao genocid, iako mnogobrojne presude međunarodnih sudova potvrđuju da je zločin počinjen u i oko Srebrenice jula 1995. godine upravo genocid.

Iako proglašena krivom pred Međunarodnim sudom pravde zbog nesprečavanja i nekažnjavanja genocida (ovde se misli na dugogodišnje skrivanje Ratka Mladića), Srbija i dalje uporno izbegava sa se suoči sa ovom temom. Reč genocid je prognana iz javnog diskursa i državnih akata, a 2015. je čak i zabranjen komemorativni skup povodom 20 godina od genocida u Srebrenici.

    ZAHTEVI

Nakon svega navedenog, zahtevamo od Republike Srbije da se jasno odredi prema sopstvenoj prošlosti i da preuzme odgovornost za zločine počinjene u ratovima u bivšoj Jugoslaviji sledećim konkretnim potezima:

  • Donošenjem deklaracije Narodne skupštine koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida;
  • Obeležavanjem 11. jula kao dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici;
  • Poštovanjem i uvažavanjem presuda domaćih i međunarodnih sudova kojima se utvrđuju činjenice i odgovornost u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
  • Zaustavljanjem promocije i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca na političkim skupovima, državnim svečanostima i vojnim akademijama;
  • Punim sprovođenjem Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje nastavnih programa – odnosno da u školama počne da se o zločinima govori na osnovu sudski utvrđenih činjenica;
  • Nedvosmislenom javnom i političkom podrškom osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ – REKOM.

Ratni zločinci nisu i nikada neće biti heroji

unnamed

Inicijativa jasno poručuje da ratni zločinci nisu, i ne smeju da budu heroji, da im nije mesto na državnim svečanostima, političkim skupovima, vojnim akademijama, parlamentu, naslovnim stranama i televizijskim emisijama, prodavnicama suvenira – nigde u javnom prostoru.

Srbija, njene institucije i zvaničnici moraju prekinuti sa negiranjem genocida u Srebrenici, konačno usvojiti Deklaraciju o genocidu u Srebrenici i izraziti najviše moguće poštovanje prema žrtvama genocida.

Podsetimo, Republika Srbija je, pred Međunarodnim sudom pravde, proglašena odgovornom za povredu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida, zbog toga što nije sprečila genocid, i zbog toga što nije izručila Ratka Mladića Tribunalu u Hagu. Vreme je da Srbija preuzme odgovornost i da pred domaćim sudovima efektivnije sudi optuženima za ratne zločine, da u obrazovni sistem uvede činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima i da se zauvek prestane sa falsifikovanjem istorije i negiranjem zločina.

Beograd pamti genocid u Srebrenici!

Građani i građanke će poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici iskazati paljenjem sveća kod fontane u parku između Skupštine grada i zgrade Predsedništva (Andrićev venac).

Ovim skupom želimo da odamo poštu žrtvama genocida u Srebrenici i da pokažemo da postoje građani i građanke Srbije koji se oštro protive njegovom negiranju. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i politiku zaborava koja traje već 22 godine. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj ali i moralnoj osudi odgovornih.

U julu 1995. godine za devet dana od strane oružanih snaga Vojske Republike Srpske na čelu sa generalom Ratkom Mladićem, pogubljeno je preko 8000 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti. Oni su odvajani od žena i dece, a potom ubijani na nekoliko lokacija u opštinama Zvornik i Bratunac. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde u svojim presudama događaje iz Srebrenice kvalifikovali su kao krivično delo genocida.

Odnos Srbije prema ratnim zločinima iz jugoslovenskih ratova, a posebno prema najtežem zločinu- zločinu genocida, uvek će predstavljati mračni odraz u ogledalu srpskog društva. Da se ne bi i za 22 godine probudili u zemlji koja umesto žrtava poštuje zločince, ovom prilikom kao i prethodnih godina pozivamo institucije Republike Srbije da priznaju genocid u Srebrenici i proglase 11. jul Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Adobe Spark

Održana komemoracija žrtvama srebreničkog genocida ispred Narodne skupštine Republike Srbije

Ovogodišnjoj komemoraciji srebreničkog genocida prethodio je poziv koji je Inicijativa mladih za ljudska prava uputila poslanicima i poslanicama sa zahtevom da u Skupštini Srbije usvoje deklaraciju kojom će osuditi genocid u Srebrenici na način na koji je to urađeno rezolucijom Evropskog parlamenta, organizuju svečanu sednicu koja će početi minutom ćutanja u znak sećanja na više od 8.000 nevino stradalih i da učestvuju na komemorativnom skupu koji je ispred zgrade Narodne Skupštine organizovan 11. jula.

Ne samo da u Narodnoj Skupštini nije usvojen nijedan zahtev koji je Inicijativa uputila narodnim predstavnicima, već je u periodu pred komemoraciju postao još jači glas onih koji vređaju one koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Politika negiranja genocida nastavljena je sa ciljem izbegavanja prihvatanja sudski utvrđenih činjenica i institucionalne odgovornosti Republike Srbije za događaje iz jula 1995. godine.

Zbog toga je Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji su svesni značaja odgovornog suočavanja prošlosti, očuvala obraz dela srpskog društva koji se stidi počinjenih zločina i aktivno se bori protiv zaborava i negiranja zločina.

Genocid u Srebrenici – poštovanje žrtava, a ne politizacija

U Srbiji je nastavljena politika uvreda, diskvalifikacija i pretnji svima onima koji srebrenički genocid nazivaju pravim imenom. Tako je poslanik SNS Vladimir Đukanović izrazio “najdublje moguće gađenje” prema Inicijativi mladih za ljudska prava povodom pisma koje je Inicijativa uputila svim narodnim poslanicima, i izrazio žaljenje što članovi Inicijative “nisu pohapšeni”. Gotovo identičan rečnik i argumentaciju koristili su i predstavnici opozicionih stranaka – Srpska radikalna stranka, Dveri, Zavetnici, što opisuje jedinstvo nacionalističke politike koje prevazilazi aktuelne dnevnopolitičke i stranačke podele.

Proglašavanje premijera Vučića personom non grata od strane organizacionog odbora za obeležavanje 11. jula izazvalo je najviše reakcija od strane visokih funkcionera vladajućih stranaka i najnoviji nalet negiranja genocida i širenja mržnje prema bošnjačkom narodu i njihovim političkim liderima. Najbliži saradnici premijera Vučića: Selaković, Đurić, Vulin, Gašić, Rističević – u prethodnom periodu davali su veoma oštre izjave koje rezultiraju dodatnom antagonizacijom odnosa i još dubljim podelama u bosanskom društvu.

Neumorno ponavljanje izmišljenih fraza od strane političkih lidera, poput izraza “genocidni narod”, za cilj ima trajno izbegavanje prihvatanja sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, i prihvatanja odgovornosti Srbije koja je utvrđena presudom Međunarodnog suda pravde.

Inicijativa je pozvala narodne poslanike da usvoje rezoluciju o Srebenici po ugledu na rezoluciju Evropskog parlamenta i na taj način pokažu da njihovo evropsko opredeljenje nije lažno i licemerno. Jedanaest poslanika LDP, LSV i SDA su i ove godine predložili parlamentu rezoluciju koja predstavlja jasan izraz vrednosti pomirenja, poštovanja žrtava i prihvatanja odgovornosti. Međutim, ne postoji čak ni politička volja da takva rezolucija dođe na dnevni red Skupštine i da se započne razgovor na tu temu. Posledično je ignorisan i zahtev Inicijative da se 11. jula održi komemorativna sednica parlamenta na kojoj bi se minutom ćutanja odala počast žrtvama genocida u Srebrenici.

Zdravo, perspektivno i pristojno društvo koje živi u trajnom miru sa svojim susedima ne može biti izgrađeno na lažima, manipulacijama i neodgovornosti, i zbog toga će Inicijativa i ove godine, zajedno sa organizacijama i pojedincima koji dele univerzalne vrednosti mira, saradnje i odgovornog odnosa prema prošlosti, očuvati obraz onog najboljeg dela srpskog društva koje se stidi zločina počinjenih u njihovo ime i odlučno se borbi protiv zaborava i negiranja zločina.

Još jednom pozivamo narodne poslanike da prisustvuju komemorativnom skupu 11. jula u 20 časova, zapale sveće ispred Doma narodne skupštine i na taj način iskažu pijetet prema žrtvama.