Služba otadžbini meri se osudom ratnih zločinaca

U danima ekspanzije slavljenja ratnih zločinaca (Lazarevića i Šainovića) od strane državnog vrha, kao i likovanja zbog oslobađajuće presude Nasera Orića u Sarajevu, a sve kako bi se i dalje dobijali politički poeni na politici naši heroji – njihovi zločinci, institucije države Srbije odnosno Grada Beograda još jednom u nizu ustupaju prostor osuđenom ratnom zločincu. Nudeći Šljivančanina kao kulturni i moralni uzor, bez i malo stida gazeći po ko zna koji put po žrtvama zločina na Ovčari, institucije države Srbije ponovo staju u odbranu zločinačke politike devedesetih. Zbog dužnosti koju imamo prema budućim generacijama, i odgovornog odnosa prema formalno proklamovanoj politici pomirenja u regionu, sve institucije Republike Srbije, pa tako i gradske opštine, u obavezi su da naprave otklon od ratnih zločinaca.      

Podsećamo čelnike gradske opštine Čukarica da je Veselin Šljivančanin, major JNA zadužen za bezbednost optužen za istrebljenje, ubistvo, mučenje i nehumano postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu koje je, nakon pada Vukovara 1991. godine, potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici. Pravnosnažnom presudom za zločine koji su se desili 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, Šljivančanin je 2010. godine osuđen na kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja. To je jedina istina o kojoj danas možemo da govorimo kada je u pitanju delo Veselina Šljivančanina.

Umesto institucija koje dopuštaju ovakve tribine, Srbiji su potrebne one koje poštuju sudski utvrđene činjenice, spremne da se jasno distanciraju od ratnopropagandnih manifestacija, preuzimajući odgovornost za doprinos miru i stabilnosti u zemlji i regionu.

Talas slavljenja ratnih zločinaca mora biti alarm za sve progresivne snage ovog društva da odlučno i jasno pokažu da najveći patriotizam prema ovoj zemlji predstavlja poštovanje žrtava i osuda zločinaca, a ne njihovo veličanje.

Diskusija mladih “Hajde da pričamo o… Kosovu!“

Na početku diskusije okupljenima se obratio programski asistent Inicijative Vladan Đukanović, koji je govorio o akciji „Speak!“, koja se tog dana održala u više od 70 zemalja širom sveta i okupila mlade na čak 158 događaja. Inicijativa je svoj doprinos ovoj akciji dala kroz organizovanje diskusije o možda najvažnijem pitanju za naše društvo u ovom trenutku – unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

Moderatorka ove diskusije, Jovana Prusina, podsetila je okupljene da se Inicijativa od svog osnivanja 2003. bavi regionalnim razmenama mladih, koje su upravo počele na relaciji Kosovo Srbija, zbog čega i smatramo da imamo puno toga što možemo reći o međusobnim odnosima i iskustvima mladih koja se tiču saradnje u regionu. Ona je naglasila da dijalog postoji već godinama, zahvaljujući organizacijama civilnog društva i da razgovor o Kosovu ne počinjemo iz početka.

Učesnica programa regionalne razmene, Marta Vasić, koja je posetila Kosovo početkom ove godine rekla je da se perspektiva koju možemo sagledati kroz medije i realno stanje na terenu veoma razlikuju. Ona je dodala da političari i na jednoj i na drugoj strani još uvek koriste nacionalizam jer to donosi političke poene i da o pomirenju govore jedino onda kada im to odgovara u procesu približavanja EU. Što se tiče mladih „mi imamo iste probleme i više nas stvari spaja nego što nas razdvaja“, zaključila je Marta.
IMG_4750

Još jedan učesnik viziting programa, Dušan Kovačević, je konstatovao da većina mladih nema priliku da poseti Kosovo sem možda srpskih manastira i severnog dela ali da u Prištinu retko ko odlazi. Njegovi utisci su bili pozitivni ali se nakon povratka u Srbiju suočio sa pitanjima svoje porodice i prijatelja zašto je išao tamo. Govoreći o njihovim reakcijama i Marta i Dušan su se složili da veliko interesovanje postoji, da svi postavljaju mnogo pitanja i daju bezbroj komenatara. Ono što je važno, smatra Dušan, je da u takvim razgovorima objasnimo sagovornicima kako izgleda svakodnevni život Albanaca i da su njihovi problemi isti kao i naši.

Marko Milosavljević, programski asistent Inicijative, predstavio je okupljenima 10 principa za vođenje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i istakao jedan od tih principa po kome zvaničnici države Srbije moraju da priznaju popis žrtava rata na Kosovu iz „Kosovske knjige pamćenja“ koju je prezentovao Fond za humanitarno pravo. Marko je naglasio da je “nemoguće razgovarati o dijalogu ako se ne spomenu žrtve” i dodao da je činjenica da se sukob desio i da je bilo žrtava što je dokumentovano i u publikaciji Fonda.

10 principa o Kosovu

Govoreći o poseti Fondu za humanitarno pravo na Kosovu, Marta Vasić je podvukla značaj njihovog rada i važnost popisa žrtva koji su sačinili: „Činjenica je da u školi ne učimo o zločinima a da je veoma važno kada jedna organizacija kao što je to Fond uradio, popiše sve žrtve rata na Kosovu bez obzira na naconalnu pripadnost.“ Govorećio ovoj temi ona je dodala i da „ne postoje loše nacije, već samo loši pojedinci i sa jedne i sa druge strane i loše politike.“

U nastavku diskusije govorilo se o još jednom od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga – dijalog u institucijama a ne u medijima. O tome je Petar Ranković, student Fakulteta političkih nauka, govoreći konstatovao da pravi institucionalni dijalog ne postoji i da ima samo „prepucavanja“ srpskih i albanskih političara u medijima. Petar je dodao i da bi dijalog mnogo brže tekao kada bi se razgovori vodili u Beogradu ili Prištini.

Pristupanje EU i poglavlje 35, važne su teme koje moraju naći mesto u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, konstatovali su učesnici diskusije. Jedan od principa o vođenju unutrašnjeg dijaloga posvećen je upravo ovoj temi. Programski asistent Inicijative Marko Milosavljević je naglasio, govoreći o ovom principu, da evropski put Srbije ne sme biti ugrožen rezultatima unutrašnjeg dijaloga. On je takođe podvukao da najavljeni dijalog ne sme krenuti „od nulte tačke“, već da u obzir moraju biti uzete sve dosadašnje međunarodne obaveze koje je Srbija preuzela prema Kosovu. Još jedan princip o kome je Marko govorio je i transparentnost dijaloga koja podrazumeva dostupnost svih pravnih i političkih dokumenata koji nastaju kao proizvod ovih razgovora.

10 principa o Kosovu (1)

Jelena Kodić iz organizacije „Balkan let‘s get up“ istakla je da moramo prepoznati koliko su problemi kosovskog i srpskog društva slični jer ćemo na taj način možda uspeti da ih rešimo. Ona je takođe dodala da pored svih problema o kojima je bilo reči na ovoj diskusiji moramo dodati još jedan više koji Kosovo ima u odnosu na nas a to je problem mobilnosti. „Mladi sa Kosova ne mogu slobodno da putuju po regionu i upoznaju svoje susede“, to je veliki problem za regionalnu saradnju zaključila je ona.

Na kraju ove diskusije, Ivan Đurić, programski koordinator Inicijative je apelovao na učesnike programa razmene da razgovaraju sa svojim prijateljima i kolegama o iskustvima posete Kosovu i da na taj način podele informacije koje imaju sa njima kako bi otvorili nove horizonte i perspektive posmatranja regionalne saradnje.

Diskusija je završena donošenjem pet zajedničkih zaključaka:

1) Suočavanje sa ratnim zločinima je neophodno jer bez toga kao društvo ne možemo krenuti dalje.

2) Važan je način na koji se rešavaju tehnički aspekti odnosa Srbije i Kosova jer mnogo problema nas povezuje koji su isti a jedino na ovaj način oni mogu da se reše.

3) Širenje informacija o realnom životu je veoma važno jer one ne dopiru do građanja kroz medije.

4) Učesnici programa vizitinga i aktivisti treba da uvide važnost informacija do kojih su došli prilikom svojih poseta Kosovu i da te informacije podele sa što većim brojem ljudi posebno kada je u pitanju problem mobilnosti koji imaju mladi sa Kosova.

5) Potrebno je tražiti odgovornost na onoj instanci koja je najbliža nama, jer tek kada svaka strana traži odgovornost kod svojih vlasti možemo nešto postići.

Događaj je bilo moguće pratiti i putem naše FB stranice: http://bit.ly/2hwyo7Z

Otkazati Šljivančaninovu tribinu u opštini Savski venac

Inicijativa smatra da je ustupanje javnog prostora za promociju knjige jednog osuđenog ratnog zločinca nedopustivo jer se time daje legitimitet idejama koje Šljivančanin promoviše. Takođe, na ovaj način otvara se javni prostor i za negiranje zločina.

Sa žaljenjem i ogorčenošću konstatujemo da su institucije postale deo sveopšteg trenda revizije istorije koji se odvija u srpskom društvu. Smatramo da je nedopustivo na takav način koristiti javni prostor koji pripada svim građanima ove države. Skrećemo pažnju da je predsednica opštine u isto vreme i visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, koja se deklariše kao proevropska i demokratska stranka, pa samim tim u njoj ne bi trebalo da ima mesta za ratne zločince.

Podsećamo čelnike gradske opštine Savski venac da je Veselin Šljivančanin, major JNA zadužen za bezbednost, optužen za istrebljenje, ubistvo, mučenje i nehumano postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu koje je, nakon pada Vukovara 1991. godine, potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici. Pravosnažnom presudom za zločine koji su se desili 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, 2010. godine osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja. To je jedina istina o kojoj danas možemo da govorimo kada je u pitanju delo Veselina Šljivančanina.

Inicijativa mladih za ljudska prava se bori za mir u regionu, ne samo kao odsustvo rata, već i kao trajni proces koji podrazumeva suočavanje sa prošlošću i permanentnu saradnju zemalja i ljudi u regionu. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i ratne zločince u javnom prostoru. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj, ali i moralnoj osudi odgovornih.

Shodno tome, umesto institucija koje dopuštaju ovakve tribine, Srbiji su potrebne one izgrađene na demokratskim načelima, koje su spremne da se jasno distanciraju od ratnopropagandnih manifestacija i koje preuzimaju odgovornost za doprinos miru i stabilnosti u zemlji i regionu. Inicijativa neće prestati da javno reaguje i apeluje na institucije Republike Srbije da ne dozvole promociju ratnih zločinaca u javnim ustanovama.

Održana tribina “Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja”

Na početku tribine o političkom kontekstu suočavanja s prošlošću, govorio je profesor Jovan Teokarević napomenuvši da Berlinski proces, u okvira koga bi trebalo da se aktualizuje pitanje REKOM-a, sve više postaje zamena za proces evropskih integracija što je ocenio kao veoma loše jer je proces pridruživanja za pojedine zemlje u dubokoj krizi. On je takođe naglasio da se Berlinski proces nema direktne veze sa pomirenjem i povezivanjem u regionu ali da se sada i ta pitanja uključuju u njega. Kao dobar primer funkcionisanja Berlinskog procesa, Teokarević je naveo osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO. Na tragu osivanja ove kancelarije, javljaju se inicijative za uključivanje REKOM-a u Berlinski proces, čime bi bila osnovana još jedna regionalna institucija ali ovaj put sa jasnim zadatkom da utvrdi činjenice o ratnim zločinima.

O limitima suđenja u međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, govorila je u nastavku, Jasmina Lazović naglasivši da suđenja nisu najbolji način da žrtve dobiju neku vrstu zadovoljenja jer se na njima utvrđuju činjenice ali nema mnogo mesta za njihove lične priče. “Brojne su kritike koje se upućuju na račun rada Haškog tribunala od toga da do 1999. godine nisu imali prevodioce i nisu komunicirali sa medijima na jezicima zemalja sa prostora bivše SFRJ, do kritika pravnika na račun legalnosti osnivanja ovog suda.” Takođe se postavlja i pitanje interesa javnosti da zna više o suđenjima i dešavanjima tokom sudskih procesa. “Na kraju kada zločinci budu osuđeni i odsluže kaznu zatvora, postavlja se pitanje kako društvo tretira zločince i kakvu poruku šalje država kada ih državni zvaničnici dočekuju na aerodromu”, rekla je Lazović.

Anita Mitić je govorila o praktičnoj primeni mehanizama tranzicione pravde i večnoj dilemi da li je važnija istina ili pravda. “Komisije za istinu su od izuzetnog značaja, jer predstavljaju meru sprečavanja ponavljanja konflikta i njihova uloga je jako važna zato što dovodi do moralne osude ratnih zločinaca”, rekla je Mitić dodavši da je važno za prostor Zapadnog Balkana da čujemo lične priče žrtava iz svih republika bivše SFRJ bez obzira na nacionalnost. Mitić je takođe naglasila da je zbog mladih generacija koje sve više teže ultradesničarskoj ideologiji, važno formirati komisije za istinu jer manipulacije brojkama donose podizanje tenzija što na kraju proizvodi nove konflikte.

IMG_3343

Na pitanje iz publike, koju su u većini činili studenti FPN-a i mladi političari, u čijem je interesu formiranje komisija za istinu, profesor Teokarević je odgovorio da je njihovo formiranje svakako “u interesu žrtava i njihovih najmilijih ali nažalost ne i u interesu vlada i društava” i da kada govorimo o REKOM-u, ova komisija ima podršku svih vlasti ali samo na rečima jer kroz svakodnevne konflikte poništavaju sve prethodno obećano.

Navodeći primere komisija za istinu u zemljama Latinske Amerike i Afrike, Jasmina Lazović je objasnila da su one upravo tu imale najveći uspeh i dale najbolje rezultate. Objašnjavajući specifičnosti komisija u Južnoafričkoj republici, naglasila je da je za to društvo istina bila dominantno važna i ključni element za suočavanje društva sa zločinima.

U drugom delu tribine, učesnici su se osvrnuli na ulogu Evropske Unije u nadgledanju odnosa u regionu i na političku odgovornost lidera Zapadnog Balkana. Profesor Teokarević je zaključio da EU očekuje od država u regionu dobre odnose i da je to važan preduslov za napredovanje ka integracijama u zajednicu evropskih naroda ali da ona ne može biti arbitar u odnosima između država.

Govoreći o odgovornosti političkih elita, Anita Mitić je rekla da generacije političara na ovim prostorima ne shvataju šta je politička odgovornost i ne znaju šta je odgovornost za izgovorenu reč. “Vrednosti se prodaju za političke poene i žrtvuju se evropske vrednosti zarad dobijanja političkih poena kod glasača”, zaključila je Mitić. U takvom sistemu vrednosti teško je da mladi pronađu motivaciju za aktivno učestvovanje u procesima važnim za naše društvo i baš zato treba naglasiti značaj učestvovanja 150 mladih volontera u kampanji #REKOM2017 koji iako nemaju neposredna sećanja na rat, smatraju ovu temu važnom i žele da daju doprinos regionalnoj saradnji. “Bez rešenja bazičnih pitanja, ne možemo govoriti o povezivanju mladih”, smatra Mitić.

Tribina je završena zaključkom da pitanje ratova na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti predmet vrednosnog suda i emotivne manipulacije, već da mora biti zasnovano na utvrđenim činjenicama.

Tribina – Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja

Tema ove tribine su komisije za istinu, kakav značaj one imaju, kakvi su dosadašnji primeri u svetu i kako se razlikuju u odnosu na to gde su formirane.

Na tribini će biti reči i o budućoj regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ, poznatijoj kao REKOM, i njenim karakteristikama i specifičnostima.

O ulozi mladih u procesu regionalnog pomirenja govoriće Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

Pored nje na tribini će govoriti i dr Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka kao i Jasmina Lazović, studentkinja master studija istog fakulteta.

Tribinu moderira Jovana Prusina.

Događaj se održava u Amfiteatru Fakulteta političkih nauka.