Otkazati Šljivančaninovu tribinu u opštini Savski venac

Inicijativa smatra da je ustupanje javnog prostora za promociju knjige jednog osuđenog ratnog zločinca nedopustivo jer se time daje legitimitet idejama koje Šljivančanin promoviše. Takođe, na ovaj način otvara se javni prostor i za negiranje zločina.

Sa žaljenjem i ogorčenošću konstatujemo da su institucije postale deo sveopšteg trenda revizije istorije koji se odvija u srpskom društvu. Smatramo da je nedopustivo na takav način koristiti javni prostor koji pripada svim građanima ove države. Skrećemo pažnju da je predsednica opštine u isto vreme i visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, koja se deklariše kao proevropska i demokratska stranka, pa samim tim u njoj ne bi trebalo da ima mesta za ratne zločince.

Podsećamo čelnike gradske opštine Savski venac da je Veselin Šljivančanin, major JNA zadužen za bezbednost, optužen za istrebljenje, ubistvo, mučenje i nehumano postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu koje je, nakon pada Vukovara 1991. godine, potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici. Pravosnažnom presudom za zločine koji su se desili 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, 2010. godine osuđen je na kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja. To je jedina istina o kojoj danas možemo da govorimo kada je u pitanju delo Veselina Šljivančanina.

Inicijativa mladih za ljudska prava se bori za mir u regionu, ne samo kao odsustvo rata, već i kao trajni proces koji podrazumeva suočavanje sa prošlošću i permanentnu saradnju zemalja i ljudi u regionu. Ne pristajemo na ratnohuškačku politiku i ratne zločince u javnom prostoru. Insistiramo na poštovanju utvrđenih činjenica, kao i pravnoj, ali i moralnoj osudi odgovornih.

Shodno tome, umesto institucija koje dopuštaju ovakve tribine, Srbiji su potrebne one izgrađene na demokratskim načelima, koje su spremne da se jasno distanciraju od ratnopropagandnih manifestacija i koje preuzimaju odgovornost za doprinos miru i stabilnosti u zemlji i regionu. Inicijativa neće prestati da javno reaguje i apeluje na institucije Republike Srbije da ne dozvole promociju ratnih zločinaca u javnim ustanovama.

Održana tribina “Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja”

Na početku tribine o političkom kontekstu suočavanja s prošlošću, govorio je profesor Jovan Teokarević napomenuvši da Berlinski proces, u okvira koga bi trebalo da se aktualizuje pitanje REKOM-a, sve više postaje zamena za proces evropskih integracija što je ocenio kao veoma loše jer je proces pridruživanja za pojedine zemlje u dubokoj krizi. On je takođe naglasio da se Berlinski proces nema direktne veze sa pomirenjem i povezivanjem u regionu ali da se sada i ta pitanja uključuju u njega. Kao dobar primer funkcionisanja Berlinskog procesa, Teokarević je naveo osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO. Na tragu osivanja ove kancelarije, javljaju se inicijative za uključivanje REKOM-a u Berlinski proces, čime bi bila osnovana još jedna regionalna institucija ali ovaj put sa jasnim zadatkom da utvrdi činjenice o ratnim zločinima.

O limitima suđenja u međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, govorila je u nastavku, Jasmina Lazović naglasivši da suđenja nisu najbolji način da žrtve dobiju neku vrstu zadovoljenja jer se na njima utvrđuju činjenice ali nema mnogo mesta za njihove lične priče. “Brojne su kritike koje se upućuju na račun rada Haškog tribunala od toga da do 1999. godine nisu imali prevodioce i nisu komunicirali sa medijima na jezicima zemalja sa prostora bivše SFRJ, do kritika pravnika na račun legalnosti osnivanja ovog suda.” Takođe se postavlja i pitanje interesa javnosti da zna više o suđenjima i dešavanjima tokom sudskih procesa. “Na kraju kada zločinci budu osuđeni i odsluže kaznu zatvora, postavlja se pitanje kako društvo tretira zločince i kakvu poruku šalje država kada ih državni zvaničnici dočekuju na aerodromu”, rekla je Lazović.

Anita Mitić je govorila o praktičnoj primeni mehanizama tranzicione pravde i večnoj dilemi da li je važnija istina ili pravda. “Komisije za istinu su od izuzetnog značaja, jer predstavljaju meru sprečavanja ponavljanja konflikta i njihova uloga je jako važna zato što dovodi do moralne osude ratnih zločinaca”, rekla je Mitić dodavši da je važno za prostor Zapadnog Balkana da čujemo lične priče žrtava iz svih republika bivše SFRJ bez obzira na nacionalnost. Mitić je takođe naglasila da je zbog mladih generacija koje sve više teže ultradesničarskoj ideologiji, važno formirati komisije za istinu jer manipulacije brojkama donose podizanje tenzija što na kraju proizvodi nove konflikte.

IMG_3343

Na pitanje iz publike, koju su u većini činili studenti FPN-a i mladi političari, u čijem je interesu formiranje komisija za istinu, profesor Teokarević je odgovorio da je njihovo formiranje svakako “u interesu žrtava i njihovih najmilijih ali nažalost ne i u interesu vlada i društava” i da kada govorimo o REKOM-u, ova komisija ima podršku svih vlasti ali samo na rečima jer kroz svakodnevne konflikte poništavaju sve prethodno obećano.

Navodeći primere komisija za istinu u zemljama Latinske Amerike i Afrike, Jasmina Lazović je objasnila da su one upravo tu imale najveći uspeh i dale najbolje rezultate. Objašnjavajući specifičnosti komisija u Južnoafričkoj republici, naglasila je da je za to društvo istina bila dominantno važna i ključni element za suočavanje društva sa zločinima.

U drugom delu tribine, učesnici su se osvrnuli na ulogu Evropske Unije u nadgledanju odnosa u regionu i na političku odgovornost lidera Zapadnog Balkana. Profesor Teokarević je zaključio da EU očekuje od država u regionu dobre odnose i da je to važan preduslov za napredovanje ka integracijama u zajednicu evropskih naroda ali da ona ne može biti arbitar u odnosima između država.

Govoreći o odgovornosti političkih elita, Anita Mitić je rekla da generacije političara na ovim prostorima ne shvataju šta je politička odgovornost i ne znaju šta je odgovornost za izgovorenu reč. “Vrednosti se prodaju za političke poene i žrtvuju se evropske vrednosti zarad dobijanja političkih poena kod glasača”, zaključila je Mitić. U takvom sistemu vrednosti teško je da mladi pronađu motivaciju za aktivno učestvovanje u procesima važnim za naše društvo i baš zato treba naglasiti značaj učestvovanja 150 mladih volontera u kampanji #REKOM2017 koji iako nemaju neposredna sećanja na rat, smatraju ovu temu važnom i žele da daju doprinos regionalnoj saradnji. “Bez rešenja bazičnih pitanja, ne možemo govoriti o povezivanju mladih”, smatra Mitić.

Tribina je završena zaključkom da pitanje ratova na prostoru bivše Jugoslavije ne sme biti predmet vrednosnog suda i emotivne manipulacije, već da mora biti zasnovano na utvrđenim činjenicama.

Tribina – Komisije za istinu kao mehanizmi pomirenja

Tema ove tribine su komisije za istinu, kakav značaj one imaju, kakvi su dosadašnji primeri u svetu i kako se razlikuju u odnosu na to gde su formirane.

Na tribini će biti reči i o budućoj regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na prostoru bivše SFRJ, poznatijoj kao REKOM, i njenim karakteristikama i specifičnostima.

O ulozi mladih u procesu regionalnog pomirenja govoriće Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

Pored nje na tribini će govoriti i dr Jovan Teokarević, profesor na Fakultetu političkih nauka kao i Jasmina Lazović, studentkinja master studija istog fakulteta.

Tribinu moderira Jovana Prusina.

Događaj se održava u Amfiteatru Fakulteta političkih nauka.

Sezona lova na Inicijativu

Kampanjom koja se vodi protiv Inicijative od događaja u Beški do danas, nije ugrožena samo Inicijativa, već je ugrožena i evropska budućnost Srbije. Najretrogradniji elementi našeg društva tradicionalno su se probudili uoči predizborne kampanje, kako bi onemogućili iskorak društva prema evropskoj budućnosti.

Imajući u vidu da se u pomenutom tekstu u Informeru ponovo daje javni prostor ratnom zločincu Veselinu Šljivančaninu, koji dodatno opravdava nasilje usmereno protiv Inicijative, još jednom insistiramo da je takvo ponašanje u neskladu sa napretkom jednog postkonfliktnog društva. Podvlačimo da je činjenica da je na SNS-ovoj tribini u Beški govorio baš Šljivančanin, bila jedini motiv za Inicijativinu akciju od 17. januara. Poredeći Anitu Mitić sa “lažnim svedocima” pred Haškim tribunalom, Šljivančanin nastavlja sa crtanjem mete na čelu direktorke Inicijative i time opravdava verbalno i fizičko nasilje protiv onih koji se bore za istinu o događajima iz prošlosti.

Kampanju protiv Inicijative započela je SNS prebijanjem naših aktivista i aktivistkinja u Beški. Nastavljena je saopštenjem kojim se traži naše hapšenje i gde se nazivamo fašistima. Zatim su usledile izjave ministra Stefanovića i premijera Vučića u kojima nas etiketiraju kao strane plaćenike i krivce za događaj u Beški. Upozoravali smo da ta vrsta kampanje predstavlja crtanje mete na čelu, a nakon toga su nam, na vrata kancelarije, došli dobrovoljci sa ukrajinskog ratišta.

Od SNS-a, kao stranke koja kontroliše svaku poru ovog društva, zahtevamo da momentalno prestane sa ovim napadnima, kao i da se ogradi od politike koja legitimiše nasilje u javnom prostoru i u negativnom svetlu predstavlja civilno društvo. Dodatno, Inicijativa od nadležnih organa očekuje da nam garantuju bezbednost.

Uprkos atmosferi linča koja se kreira u posledenje dve nedelje, Inicijativa mladih će nastaviti da se bori za Srbiju koja će počivati na demokratskim principima, za državu u kojoj ratni zločinci neće imati prostor za širenje pogubnih politika u javnosti, i u kojoj će nasilje biti sankcionisano.

Sa ratnim zločincima nema razgovora

Ja danas ovde sedim sama jer se moje kolege i koleginice koji su napadnuti plaše za svoju bezbednost i ne žele da budu eksponirani. Na meni je da vam kažem da su godišta nas napadnutih 84, 88, 90, 91, 92, 94, 97.

Skoro svi mi smo deca devedesetih, koja su gledala svoje roditelje kako ih tuku na protestima ili prisilno šalju u vojsku. Nasilje je okruženje u kome smo mi odrasli, ali sa nadom i uverenjem da će se stvari promeniti i da batine koje su naši roditelji dobijali nisu uzaludne. Međutim pre dva dana mi smo dobili batine. I ukoliko se ovako nastavi i naša deca će dobijati batine. OPET NAS TUKU. TUKU VAŠU DECU. Isti oni koji su tukli vas. Ovo je kontinutet te iste politike iz prošlosti, koja se primenjuje na onima koji se suprostave.

Politika „batina“ i nasilja vlada već decenijama u Srbiji i trenutna vladajuća stranka iako samoproglašena evropskom i demokratskom, očigledno koristi batine da dođe do svojih političkih ciljeva.
Od Aleksandra Vučića, kao premijera zahtevamo da osudi napad na nas. I da svoj način vođenja države stavi u okvire vladavine prava i zakona. Ništa nam kao pojedincima i kao društvu ne znači to što on trenutno u Davosu razgovara sa svetskim liderima i sprovodi svoju navodnu proevropsku politiku, ako će u našoj zemlji koristiti metode koje opisuju samo diktatorska društva.

Od Aleksandra Vučića kao predsednika Srpske napredne stranke zahtevamo da  zaustavi batinaše iz svojih redova. Tražimo promenu politike Srpske napredne stranke, u kojoj se ne koristi svaka prilika i kampanja da se promovišu osuđeni za ratne zločine, jer oni odsluženjem kazne nisu prestali biti odgovorni za te zločine. Zahtevamo da se nasilju nad političkim protivnicima ne daje legitimitet. Zahtevamo evropske vrednosti u politici i u delovanju, ne samo u izjavama za medije u Briselu ili Davosu.

Srpska napredna stranka nas je tukla, ali svi ostali koji nisu stali u našu odbranu su saučesnici. Saučesnici u stvaranju atmosfere u kojoj je nasilje prihvatljivo u politici. Pa možda treba da se zapitamo da li će sledeći put kada se neko ne bude slagao sa njima, tog nekoga ubiti? Da li se vraćamo u vreme kada su politička ubistva takođe bila deo državne politike?

Ovo će vam možda zvučati kao preterana izjava. Ali uzmite u obzir to da mi nedeljama upozoravamo na radikalizaciju nacionalističke retorike u Srbiji, i upozoravamo da to neminovno dovodi do porasta nasilja. I onda se desila Beška.

Napad na aktiviste, nije samo napad na Inicijativu mladih za ljudska prava, već je napad na sve mlade ljude koji se ne slažu sa idejom da ratni zločinac bude ugošćen u državnoj istituciji i da mu se omogući prostor da širi svoju ideologiju i svoje vrednosti i da negira zločine.
Moje pitanje je da li potrebno da nas pretuku da bi se pažnja skrenula na to da se zločincu daje prostor u državnoj instituciji, u organizacije stranke koja je na vlasti.

Udaranjem nas, udara se na sve one vrednosti za koje se mi zalažemo, a kada kažem mi ne mislim na Inicijativu, već na sve ljude koje se ne slažu sa tim da su batine način na koji se obračunavamo sa neistomišljenicima. Svi one ljude koji su se borili za demokratiju i koji se dan danas bore, koji znaju da ratnom zločincu nije mesto u Domu kulture ili Domu omladine.

Ministar Stefanović je rekao da neće dozvoliti nasilje, misleći na pištaljke i transparent sa porukom da se mora govoriti o žrtvama zločina. Ministar Stefanović nam je nacrtao mete na čelo i dao legitimitet batinama, onog trenutka kada nije osudio napad na nas i nazvao nas fašistima.
Mi nismo fašisti, niti huligani. Mi smo mladi ljudi, koji smatraju da sa ratnim zločincima nema razgovora. Naša obaveza je da zaustavimo veličanje ratnih zločinaca i negiranje zločina u javnom prostoru, POSEBNO u organizaciji vladajuće stranke. To su vrednosti od kojih mi ne odustajemo i to je nešto o čemu nema razgovora, polemike, diskusije i pitanja.

Mi ćemo biti tu i svaki sledeći put, da se suprostavimo idejama koje su nas već jednom odvele u sunovrat.

A vi nas tucite, mi smo spremni da dobijemo batine za ideju Srbije u kojoj batine nisu deo političke kulture, gde nasilje nije prihvatljivo i gde ubice nisu heroji.

Pozivamo celokupnu javnost da se usprotivi nasilju i da nam se pridruži u ovoj borbi.