Poštovanje prava manjina preduslov za zajednički život Srba i Albanaca

Šta su najveći benefiti za srpsku i albansku zajednicu na Kosovu od Briselskog dijaloga po Vašem mišljenju?

Najveći benefit po srpsku i albansku zajednicu na Kosovu je pre svega smanjenje tenzija. Nažalost, zbog odugovlačenja i problema u sprovođenju mnogih dogovora koji se, na primer, tiču slobode kretanja i priznavanja diploma, problemi stanovništva kako srpskog, tako i albanskog nisu u dovoljnoj meri rešeni.

Šta su danas najveći problemi srpske zajednice na Kosovu? Da li se ti problemi uopšte razlikuju od problema drugih zajednica na Kosovu i u čemu?

Iako se srpska zajednica na Kosovu svakodnevno suočava sa posledicama nedostatka implementacije Briselskih sporazuma, možemo videti da su neki sporazumi relativno uspešno sprovedeni, poput integracije policije i carine. Međutim, sudstvo još uvek nije integrisano i na taj način dolazi do onesposobljavanja drugih institucija. Sa druge strane, stanovnici severa Kosova i dalje nailaze na prepreke pri dobijanju ličnih dokumenata, konkretno, ličnih karata, vozačkih dozvola i registarskih tablica. Nemogućnost dobijanja ovih dokumenata direktno utiče na slobodu kretanja građana sa severa. Sa druge strane, srpska dokumenta izdata za stanovnike na teritoriji Kosova nisu priznata u kosovskom sistemu i na taj način postaju nevalidna, što umnogome otežava život srpskoj zajednici.
Kao posledica Briselskog sporazuma, trenutno je u toku kampanja za predstojeće, druge po redu lokalne izbore za kosovske institucije. Četiri severne opštine, nove u ovom sistemu, su još uvek nedovoljno integrisane i suočavaju se sa posledicama nedostatka kapaciteta u ljudstvu i infrastrukturi. 

Imajući u vidu već navedene probleme srpske zajednice na Kosovu, šta su odgovori Srbije po pitanju njihovog rešavanja?

Prisustvo države Srbije je i dalje vidljivo na teritoriji četiri severne opštine. Obrazovni i zdravstveni sistemi još uvek funkcionišu po srpskom sistemu. Ovo u velikoj meri pomaže opstanak srpske zajednice na Kosovu, jer osim obrazovnih i zdravstvenih usluga, ova dva sistema zapošljavaju i najveći broj ljudi. S obzirom na to da postoji bojazan da će Briselski sporazumi i integracija uticati na gubitak nekih od ovih poslova, neophodno je da se to predupredi i da Beograd i u budućnosti može da nastavi da pomaže većinski srpske opštine na Kosovu.

Kako vidite ideju o unutrašnjem dijalogu? Da li vidite način na koji unutrašnji dijalog može da poboljša trenutno stanje?

Ideja o unutrašnjem dijalogu je dobra. Problem je što se čini da ona ne okuplja sve društvene grupe koje bi trebalo da okupi, kao i da nije dovoljno “atraktivna” u javnosti. Takođe, za uspešno rešavanje ili stvaranje kompromisa na ovu temu, potrebno je da se dijalog suštinski organizuje na nivou institucija, akademije i civilnog društva. Kao prestavnik civilnog sektora sa severa Kosova, a samim tim i nevećinskih zajednica na Kosovu, nejasna mi je uloga civilnog društva u unutrašnjem dijalogu za sada. Neophodno je da se predstavnici civilnog društva sa severa Kosova ukljuce direktno u unutrašnji dijalog, pored svojih kolega iz Beograda. Civilno društvo sa severa Kosova je sačinjeno od aktivista koji poseduju znanje o lokalnom kontekstu i potrebama stanovništva i mogu da doprinesu u procesu unapređenja životnih okolnosti ljudi  kojih se normalizacija odnosa najviše tiče. Na taj način srpsko civilno društvo sa Kosova može znatno da doprinese kvalitetu dijaloga, kao i mogućim rešenjima.

Kako vam izgleda kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane 22. oktobra ove godine i kako kampanja trenutno utiče na život građana?

Atmosfera oko lokalnih izbora, za koje je kampanja u toku, i prvih lokalnih izbora održanih 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma, je neuporediva. U svim većinskim srpskim opštinama dominantna je Srpska lista, koja ima najjaču kampanju i podršku zvaničnog Beograda. Vidljiv je nedostatak javnih pojavljivanja kandidata, javnih debata ili suočavanja kandidata. U poređenju sa revoltom prisutnim u toku izborne kampanje 2013. godine, situacija je manje napeta, mada sa primetnim pritiscima na kandidate i birače drugih lista u odnosu na Srpsku listu.

Na kraju, šta je osnov za funkcionalan zajednički život srpskog i albanskog naroda na Kosovu?


Pre svega neophodno je da političke elite prestanu da koriste među-etničke odnose za unutrašnje politčke potrebe i kao ulog kojim žele da povećaju svoju korist u pregovorima. Na taj način, odnosno kroz diskurs koji je sada vladajući sa obe strane, proizvode ozbiljne posledice za budućnost. Uprkos tome što se elite savršeno razumeju, problem je što ovaj proces nije još uvek dotakao dubinske probleme koji se tiču izgradnje poverenja između stanovništva.
Takođe, neophodno je da se poštuju prava nevećinskih zajednica predviđena zakonom na Kosovu. Svedoci smo čestog kršenja, neispunjavanja i nepoštovanja prava nevećinskih zajednica, od prava na jezik, prava na pristup pravdi, ličnim dokumentima, itd. Funkcionisanje javnih institucija je ključno za poboljšanje uslova života koji su, uz ostale podsticaje poput ekonomskog razvitka, neophodni. Zato je nužno uložiti dodatne napore u cilju osposobljavanja javnih insituticija da rade punim kapacitetom.

Formiranjem Radne grupe propuštena šansa da se definiše dijalog o Kosovu

Propuštena je još jedna prilika da se utvrde teme dijaloga – o čemu će se zapravo u dijalogu razgovarati. Pored toga i dalje je nejasno ko će u dijalogu učestvovati, dok je jedino od strane predsednika Republike i to nezvanično postavljen vremenski okvir (mart 2018. godine), kao termin do kada bi trebalo da se postigne konsenzus u okviru dijaloga.

Nejasno je i na koji način će učestvovati ostale državne institucije: da li je uloga Vlade u ovom dijalogu samo da pruža logistično-tehničku podršku, ili će u dijalogu zaista učestvovati, koja će biti uloga Narodne skupštine, na koji način će predsednik Republike voditi dijalog, da li će biti uključene i druge relevantne institucije, poput Tužilaštva za ratne zločine ili Komisije za nestala lica? Veliki znak pitanja ostaje i posle imenovanja Marka Đurića koji je, istovremeno, direktor Kancelarije za KiM i predsednik Radne grupe, čime ostaje nejasno šta će biti zadatak te kancelarije u unutrašnjem dijalogu. Imenovanje Đurića na ovu poziciju dodatno je problematično uzimajući u obzir poslove koordinacije drugih državnih organa o Kosovu, što je već zadatak ove kancelarije.

Inicijativa ističe da se previše vremena izgubilo, od poziva na učešće u dijalogu do formiranja Radne grupe, a da pri tome javnosti Srbije nije jasan format, učesnici ni teme unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Podsećamo da je Inicijativa 6. oktobra Predsednici Vlade Brnabić poslala pismo u kome predlaže principe rada Radne grupe, na osnovu koji se bi trebalo da dijalog formatira.

Inicijativa posebno ističe da unutrašnji dijalog ne sme služiti kao alibi za nesprovođenje sporazuma koji su već postignuti u Briselu, a najnoviji primer za to predstavlja odlaganje, za danas dogovorene, implementacije Sporazuma o pravosuđu, kojom bi srpske sudije i tužioci bili integrisani u pravosudni sistem Kosova.

Pozdravljajući interes da unutrašnji dijalog zaista bude najvažnija javna rasprava u društvu, još jednom pozivamo Vladu RS da što pre odredi jasan format dijaloga kako srpsko društvo i dalje ne bi bilo talac neodgovorne politike prema Kosovu.

Ratni zločinci nisu naši heroji

Hitno zahtevamo od predsednice Vlade i predsednika Republike da se ograde od izjava svojih članova kabineta Vulina i Selakovića, kao i da se jednom za svagda odreknu osuđenih ratnih zločinaca. U protivnom, njihovo ćutanje će biti potvrda da je politika negiranja ratnih zločina i glorifikacije ratnih zločinaca, zvanična politika države Srbije. Kakva god bila reakcija izvršne vlasti, Inicijativa- smatrajući da se, između ostalog, minimum samopoštovanja jednog društva ogleda u izražavanju pijeteta prema žrtvama, kao i osudi (ali ne i ugrožavanju građanskih prava) prema onima koji su počinili najteža krivična dela- poziva sve institucije Republike Srbije, političke aktere, organizacije civilnog društva i medije da nam se pridruže u odbrani dostojanstva srpskog društva.

Obraćajući se bivšim starešinama Treće Armije VJ, na prvom mestu bivšem generalu Lazareviću, ministar Vulin je naglasio je da se “nikada više niko neće stideti ovih ljudi, jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili”. Zatim je Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Republike Srbije, dodao da je “obaveza Republike Srbije da ceni profesionalnost pripadnika tadašnje VJ, naročito Treće armije, one koja je bila najviše na udaru tokom oružane pobune na Kosovu i Metohiju 1998. i tokom NATO agresije 1999. godine.” Ministar odbrane i generalni sekretar Predsednika Srbije bi morali da znaju da su rezultati “profesionalnog odnosa” određenih oficira kojima se ponose, više od 13 hiljada žrtava i 800 hiljada raseljenih lica. Stoga, ovo ne sme biti vreme “tihog ponosa” već vreme suočavanja sa činjenicama koje bi morala da prati moralna i politička osuda zločina.

Podsećamo ovom prilikom ministra Vulina i Genseka Predsednika Republike Selakovića da je Vladimir Lazarević pravosnažno osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (ICTY/ MKSJ) 23. januara 2014. godine na 14 godina zatvora za deportacije i prisilna premeštanja civilnog albanskog stanovništva na Kosovu koje su izvršili pripadnici Treće Armije VJ tako što im je Lazarević obezbedio praktičnu pomoć kako bi izvršili ova krivična dela. Takođe, u prvom redu ovog skupa jasno se vidi i Nikola Šainović, bivši potpredsednik Vlade SRJ, koga je Haški tribunal teretio za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu od 1. januara do 20. juna 1999. godine. Među navodima optužnice bili su deportacija i druga nehumana dela, ubistvo i progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi s namerom da prisilno raseli deo kosovskih Albanaca i promeni etnička ravnoteža Kosova, gde bi ponovo bila uspostavljena kontrola Srbije. Istog dana kada i Lazarević, Šainović je osuđen na 18 godina zatvora. Posle odslužene dve trećine kazne, on se vratio 2015. godine u Beograd gde je ekspresno imenovan za člana Glavnog odbora SPS-a.

Ovakve izjave zvaničnika Srbije samo su još jedan u nizu bezobzirnih šamara žrtvama rata na Kosovu koje predstavljaju trend u ekspanziji, započet odbranom Ljubiše Dikovića, a zatim cementiran svečanim dočecima Šainovića i Lazarevića. Kako bi se prekinula spirala najbezobraznijeg laganja srpskog društva o Kosovu, maskiranjem zločina odbranom države i davanjem za uzore mladima osoba koje su krvlju ukaljale obraz ove zemlje, pozivamo predsednicu Vlade Anu Brnabić i predsednika Republike Aleksandra Vučića da se ograde od opasnih izjava svojih saradnika u Vladi odnosno Predsedništvu Srbije. Imajući u vidu najave kako predsednice Vlade, tako i predsednika Republike, da će otvoriti dijalog o Kosovu, naše je pravo da od njih tražimo odgovorno političko delovanje, a čiji početak – kako smo naveli u našem Vodiču – mora biti priznanje ratnih zločina počinjenih od strane države Srbije i samim tim osuda pojedinaca koji su za te zločine odgovorni i osuđeni.

*Na fotografiji su aktivisti Inicijative ispred poligona Specijalnih antiterorističkih jedinica u Batajnici gde je 2001. godine pronađena masovna grobnica sa posmrtnim ostacima više od 700 kosovskih Albanaca. 

Unutrašnji dijalog jedinstvena prilika za promenu odnosa srpskog društva prema Kosovu

U pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, koja je najavila formiranje radne grupe Vlade za unutrašnji dijalog, predlaže se da radna grupa u svom radu obrati posebnu pažnju na četiri principa: 1)  Inkluzivnost: Radna grupa mora biti otvorena za sve aktere – od institucija države Srbije, čija je to obaveza, do zainteresovanih aktera civilnog društva; 2)  Odgovornost: Na prvom mestu, predstavnici državnih institucija moraju preuzeti odgovornost za određeni predlog politike ka Kosovu; 3)  Ravnopravnost među neinstitucionalnim akterima: Stav Srpske pravoslavne crkve ili Srpske akademije nauka ne sme važiti više od stavova drugih aktera civilnog društva, i obrnuto. 4)    Transparentnost: Zbog osetljivosti teme, kao i njenog značaja za budućnost zemlje, sednice Radne grupe moraju imati TV prenos kako bi javnost bila upućena u njen rad. Takođe, institucija koja bude zadužena za facilitaciju dijaloga, nakon svake sednice mora objavljivati stenogramske beleške kao i zaključke sednica.

Od predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, Inicijativa je zatražila zakazivanje posebne sednice parlamenta o Kosovu, uz prisustvo predsednika Republike, predsednice i članova Vlade, ali i zainteresovanih predstavnika civilnog društva, kako bi svoju ulogu i odgovornost u unutrašnjem dijalogu preuzela i Narodna skupština.

Inicijativa je uputila pismo i svim narodnim poslanicima i poslanicama, u kome je predstavila principe na kojima bi dijalog trebalo da bude zasnovan, a koji su sastavni deo Inicijativinog Vodiča za unutrašnji dijalog.

Inicijativa će nastaviti da insistira na uverenju da se posledice ratne prošlosti mogu istinski prevazići jedino kroz proces suočavanja sa prošlošću, odnosno priznavanjem odgovornosti za pogrešnu politiku i počinjene zločine. Očekujemo od političkih lidera, bez obzira na to da li su trenutno u vlasti ili opoziciji, da učestvuju u dijalogu sa ambicijom da više nijedna generacija mladih u našim društvima ne bude izgubljena kao posledica pogrešne, nerazumne, jalove ili kukavičke politike.