Podrška aktivistima osuđenim za protest protiv osuđenog ratnog zločinca

Aktivisti Inicijative su u januaru 2017. godine na tribini Srpske napredne stranke u vojvođanskom mestu Beški pokušali da ukažu na podršku koja se od strane vladajuće stranke pruža Šljivančaninu, osuđenom na 10 godina zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Oni su pred početak govora Šljivančanina razvili transparent sa natpisom “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama”.

Godinu i devet meseci kasnije, pred Prekršajnim sudom zbog protesta protiv ratnog zločinca, osuđeni su za kršenje javnog reda i mira.

Protestom protiv Veselina Šljivančanina javnosti smo ukazali na probleme promocije osuđenih ratnih zločinaca i političke legitimizacije njihovih zločina koja im se omogućava. Zločin ne sme biti normalnost, a počinioci zločina, koji svoje zločine negiraju, ne smeju biti slavljeni kao heroji.

Prošlog petka, Ratko Mladić se uživo uključio u televizijski program nacionalne televizije. Nekoliko dana ranije, premijerka Srbije Ana Brnabić negirala je genocid u Srebrenici u intervjuu za Deutsche Welle izjavom “ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid”.

Nedelju dana pre toga, Ministarstvo odbrane je na Sajmu knjiga promovisalo knjigu osuđenih ratnih zločinca Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića.

U aprilu ove godine, Vojislav Šešelj je pravosnažno osuđen zbog progona Hrvata iz Vojvodine. Suprotno Zakonu o izboru narodnih poslanika, Šešelj je i dalje poslanik u Skupštini Srbije.

Ovi događaji predstavljaju samo delić šire slike promocije i slavljenja ratnih zločinaca u srpskoj javnosti.

Negiranje genocida i negiranje ratnih zločina za nas je neprihvatljivo. Svaku promociju osoba osuđenih za ratne zločine razumemo kao poziv na ponavljanje istih.

Potrebna nam je Vaša podrška u daljoj borbi protiv promocije ratnih zločinaca i rehabilitacije zločinačke politike. Molimo vas da podržite našu kampanju. Vaša pomoć je od suštinske važnosti u borbi za društvo koje će vrednovati mir i poštovati žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Protest: Uvek pištaljka, nikad više puška!

Povod za protest jeste kontinuirana kampanja promocije ratnih zločinaca i najave novih ratova, koja je oživela publikovanjem knjiga Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića od strane Ministarstva odbrane.

Takođe, ratni zločinac Veselin Šljivančanin nas poziva sa naslovnih strana i sa TV ekrana u rat dok u istom danu mirovni aktivisti bivaju osuđeni zato što su izrazili protest zviždajući protiv osuđenog ratnog zločinca.

Nakon protestnog zviždanja, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava i drugih organizacija obratiće se medijima. Vaša pištaljka vas čeka u četvrtak, zato dođite da zviždimo zajedno i da glasno kažemo “Uvek pištaljka, nikad više puška!”.

Detaljnije na Fejsbuk događaju.

Potvrđena presuda: Osmoro aktivista i aktivistkinja osuđeno zbog protesta protiv ratnog zločinca

Dok sa naslovne strane provladinog tabloida Šljivančanin poziva na rat, Inicijativa će nastaviti da glasno govori o potrebi da izgradimo iskreni, trajni mir sa našim susedima.

Protiv državne podrške ratnim zločincima, ratnog huškanja, politizovanog sudstva i represije nad aktivistima za ljudska prava ćemo stati u četvrtak u 18 časova na mestu odakle se na mir poziva poslednjih 27 godina – na platou između zgrade Predsedništva i Starog dvora.

Neposredni povod je odluka Prekršajnog apelacionog suda kojim je potvrđena presuda kojom je 8 aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava osuđeno za kršenje javnog reda i mira zbog toga što su razvili transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i duvali u pištaljke za vreme govora Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke u Beški, januara 2017. godine.

Prekršajni apelacioni sud je posebno potvrdio deo presude koji navodi da je činjenica da su aktivistkinje i aktivisti Inicijative nakon toga dobili batine potpuno irelevantna za ovaj sud i ovu presudu.

Ova presuda samo je potvrdila izjave zvaničnika Srpske napredne stranke, pre svega predsednika Vučića, ali i Nebojše Stefanovića, koji su neposredno nakon događaja utvrdili da se radi o kršenju Zakona o javnom redu i miru. Predsednik države, ministar policije, predsednik opštine otvoreno su stali u odbranu Šljivančanina i osudili Inicijativine aktiviste u svojim izjavama. Tužilaštvo i prekršajni sud nastavili su zadatim putem. Osuđeni aktivisti i aktivistkinje će podneti ustavnu žalbu zbog kršenja prava na pravično suđenje i slobode izražavanja, i u krajnjem slučaju se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava.

Ponovo jasno kažemo da smo premladi da se sećamo zločina koji su počinjeni u naše ime, ali odlučni da nikada ne zaboravimo. Ne sećamo se ni ratnohuškačke atmosfere koja se gradila mesecima i godinama pred početak ratova i krvavi raspad Jugoslavije, ali smo obavezni i odgovorni da danas čuvamo mir.

Fotografija: N1 info

26 godina od zločina na Ovčari

Odnos Srbije prema zločinu na Ovčari, jednom od najmonstruoznijih tokom rata u Hrvatskoj, predstavlja paradigmu odnosa prema žrtvama, kao i krivičnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti za ratne zločine. Negiranje utvrđenih činjenica i odgovornosti pred Tribunalom u Hagu u javnosti, izuzetno neefikasno suđenje pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, politička promocija odgovornog ratnog zločinca – elementi su sistema apsolutnog poricanja zločina.

Za zločin na Ovčari, pred Haškim tribunalom osuđeni su Mile Mrkšić i Veselin Šljivančanin. Po odsluženju dve trećine kazne, i povratku u Srbiju, Veselin Šljivančanin postao je glavno oruđe vladajuće Srpske napredne stranke za obračun sa Tribunalom i činjenicama koje su pred sudom utvrđene. Istovremeno, Šljivančanin je zauzeo mesto glavnog promotera falsifikovane istine,  odričući se odgovornosti koja je individualna još jednom nam ostavlja u nasleđe kolektivnu sramotu i stid. U subotu, na godišnjicu pada Vukovara, Šljivančanin se u javnosti pojavio dva puta: na sednici glavnog odbora SNS-a i na naslovnoj strani režimskog tabloida Srpski telegraf.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) upozorava da se spirala poricanja zločina i fabrikovanje narativa “mi žrtve, drugi zločinci” mora okončati odgovornim postupanjem svih grana vlasti Republike Srbije. U suprotnom, deklarativna politika pomirenja u regionu, Vlade i Predsednika Srbije, biće samo kratka pauza koja će se okončati novim sukobima generacija mladih čiji su uzori osuđeni ratni zločinici.

Shodno tome, Inicijativa će nastaviti da obrazuje i upoznaje mlade ljude iz regiona sa ratnim nasleđem, vodeći dijalog o perspektivama demokratskog razvoja društava u regionu, sa uverenjem da je saradnja i promocija mira jedina alternativa u odbrani od zločinačke politike devedesetih koja od 2000. godine u Srbiji dostiže najveću ekstazu.

Služba otadžbini meri se osudom ratnih zločinaca

U danima ekspanzije slavljenja ratnih zločinaca (Lazarevića i Šainovića) od strane državnog vrha, kao i likovanja zbog oslobađajuće presude Nasera Orića u Sarajevu, a sve kako bi se i dalje dobijali politički poeni na politici naši heroji – njihovi zločinci, institucije države Srbije odnosno Grada Beograda još jednom u nizu ustupaju prostor osuđenom ratnom zločincu. Nudeći Šljivančanina kao kulturni i moralni uzor, bez i malo stida gazeći po ko zna koji put po žrtvama zločina na Ovčari, institucije države Srbije ponovo staju u odbranu zločinačke politike devedesetih. Zbog dužnosti koju imamo prema budućim generacijama, i odgovornog odnosa prema formalno proklamovanoj politici pomirenja u regionu, sve institucije Republike Srbije, pa tako i gradske opštine, u obavezi su da naprave otklon od ratnih zločinaca.      

Podsećamo čelnike gradske opštine Čukarica da je Veselin Šljivančanin, major JNA zadužen za bezbednost optužen za istrebljenje, ubistvo, mučenje i nehumano postupanje prema hrvatskom i drugom nesrpskom stanovništvu koje je, nakon pada Vukovara 1991. godine, potražilo sklonište u vukovarskoj bolnici. Pravnosnažnom presudom za zločine koji su se desili 20. novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovčara, Šljivančanin je 2010. godine osuđen na kaznu od 10 godina zatvora za pomaganje i podržavanje mučenja. To je jedina istina o kojoj danas možemo da govorimo kada je u pitanju delo Veselina Šljivančanina.

Umesto institucija koje dopuštaju ovakve tribine, Srbiji su potrebne one koje poštuju sudski utvrđene činjenice, spremne da se jasno distanciraju od ratnopropagandnih manifestacija, preuzimajući odgovornost za doprinos miru i stabilnosti u zemlji i regionu.

Talas slavljenja ratnih zločinaca mora biti alarm za sve progresivne snage ovog društva da odlučno i jasno pokažu da najveći patriotizam prema ovoj zemlji predstavlja poštovanje žrtava i osuda zločinaca, a ne njihovo veličanje.