Tribina o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji

— 05.03.2015.

Osobe sa invaliditetom u Srbiji su svakodnevno diskriminisane i nemaju mogućnost da ostvare sva svoja prava koja im po zakonu pripadaju. Državne i obrazovne institucije, gradski prevoz, ustanove kulture, kao i najveći deo ostalih objekata su u velikoj meri nepristupačni osobama sa fizičkim invalditetom, što bitno smanjuje proces inkluzije osoba sa invaliditetom u društvo. Ovim problemom se nedovoljno bavi ne samo država, nego i celokupno društvo Srbije.


Ovo su samo neki od zaključaka tribine o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji koju je Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) organizovala 25. februara u Beogradskom Domu omladine, predstavljajući i svoju platformu “Involved not Invalid”, koja ima za cilj da osobama sa fizičkim invaliditetom olakša prolaženje pristupačnih edukacija.

Marija Zarić, samostalna savetnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti je kroz primere pritužbi koje su podnete Poverenici prikazala koliko je raširena diskriminacija prema osobama sa invaliditetom. Osnovni zadatak Kancelarije je borba protiv diskriminacije po svim osnovama, pa tako i na osnovu invaliditeta, a godišnji izveštaj za 2014. godinu pokazuje da broj pritužbi na diskriminaciju na osnovu invaliditeta predstavlja 10% svih pritužbi (slično kao i 2013. godine). “Ovo nije realna situacija, postoji mnogo više ljudi koji su diskriminisani na osnovu invaliditeta, a na osnovu sprovedenog istraživanja je utvrđeno da je ova grupa od strane građana prepoznata kao jedna od najdiskriminisanijih”, rekla je Zarić i dodala da su osobe sa invaliditetom diskriminisane u skoro svim oblastima, a da se najveći broj pritužbi koje Poverenica dobija odnosi na oblast rada i zapošljavanja, kao i pristupačnost objekata.

Osobe sa invaliditetom su od strane građana prepoznate kao jedna od najdiskriminisanijih grupa.

 

Veliki deo objekata je formalno pristupačan, rampe postoje, određeni koraci su preduzeti kako bi se osobama sa fizičkim invaliditetom omogućio pristup objektima, pa ipak u mnogim slučajevima ovi radovi nisu sprovedeni sa dovoljno stručnosti i do kraja.

Jasna Marjanović, studentkinja psihologije, navela je kao primer Filozofski fakultet koji ima rampu koju niko ne koristi jer je veoma strma i popločana. “Iz ovog razloga na fakultet ulazim na profesorski ulaz koji je pristupačan, međutim ni to nije idealno rešenje jer imam problem prilikom otvaranja vrata, budući da koristim šetalicu,” rekla je Jasna. Ona trenutno živi u domu Mika Mitrović koji je nedavno renoviran da bi se prilagodio osobama sa invaliditetom. Prilikom renoviranja stanovnici doma nisu bili pitani o tome kako treba izvršiti radove, pa su i tamo napravljeni veliki propusti. Jasna je podelila i svoju bojazan da joj radno mesto neće biti pristupačno, jer joj u toku prakse u Gradskom saobraćajnom preduzeću radno okruženje nije bilo prilagođeno, što je dovelo u pitanje njenu kompetentnost za tu poziciju.

Osobama sa invaliditetom se najčešće pruža prilika da rade administrativne poslove, što im u velikoj meri sužava izbor da se bave poslovima za koje su zainteresovani. Lana Nikolić, studentkinja Filološkog fakulteta rekla je da je imala sreću da studira ono što voli, ali da nažalost većina osoba sa invaliditetom nema tu priliku. “Ljudi neretko za opis osoba sa hendikepom  koriste izraz “osobe sa ograničenim sposobnostima” i često povezuju fizički hendikep sa mentalnim hendikepom, što je potpuno pogrešno”, rekla je Lana. Ona smatra da nam svima nedostaje “prirodnosti” u ponašanju prema osobama sa hendikepom i da je potrebno shvatiti da su osobe sa hendikepom iste kao i svi ostali ljudi.

Osobe sa hendikepom takođe žele da idu na koncerte, posećuju pozorišta, izlaze u grad i posećuju kulturne događaje. Osim pristupačnosti objekata, još jednu od prepreka predstavlja i beogradski gradski prevoz, koji nije prilagođen osobama sa invaliditetom. Grad Beograd je potrošio dosta novca za kupovinu vozila koja će prevoziti osobe sa invaliditetom, međutim ta vozila rade samo tokom radnog vremena, a usluga je nedostupna stanovnicima druge i treće tarifne zone ukoliko nema dovoljno osoba koje bi koristile te usluge. Ovakvo funkcionisanje gradskog prevoza bitno smanjuje mogućnosti osobama sa fizičkim invaliditetom da se kreću, socijalizuju i učestvuju u društvenim dešavanjima. Na tribini je diskutovano o tome na kome leži odgovornost da promeni ovo stanje.

Vidan Danković iz Udruženja za reviziju pristupačnosti rekao je da u Srbiji “nedostaje aktivizam osoba sa invaliditetom”, ali da se takođe ne može sav teret preneti na njih, već je neophodno “da se ovim problemom bave i svi ostali, savesni građani Srbije”.

Dajana Berisavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da nepristupačnost sama po sebi jeste problem, ali je problem koji je uz dovoljno interesovanja moguće rešiti. “Ono što smo uočili kao mnogo veću prepreku dok smo prikupljali informacije o pristupačnosti jeste upravo nezainteresovanost ustanova da se ovim pitanjem bave ili da bilo šta promene.”


U cilju podizanja svesti o položaju osoba sa invaliditetom u Srbiji, Inicijativa je u više od deset gradova u Srbiji pokrenula akciju obeležavanja nepristupačnih objekata nalepnicama na kojima piše Objekat trenutno nije dostupan, molimo pokušajte kasnije. Prisutni na tribini su takođe dobili nalepnice i bili pozvani da se priključe ovoj akciji.

“Iako unapređenje položaja osoba sa invaliditetom nije primarni fokus rada Inicijative, borba za društvo u kome je diskriminacija na osnovu bilo kog ličnog svojstva iskorenjena, jeste misija Inicijative. Zato će Inicijativini aktivisti i aktivistkinje uvek biti raspoloženi da daju svoj doprinos u borbi protiv diskriminacije, i na njih će osobe sa invaliditetom uvek moći da računaju – bilo da im je potrebna pomoć, podrška ili partnerstvo u borbi protiv diskriminacije” zaključila je Dajana Berisavljević.

Platofrma InvolvedNotInvalid.com kreirana je u okviru YouthLINC projekta a uz podršku Internews.

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+