U susret šestoj “Mirëditi”

Ne znam za vas, ali je za mene indikator odnosa Srbije i Kosova festival “Mirëdita, dobar dan” koji Inicijativa mladih za ljudska prava i partneri ove godine organizuju šesti put za redom u Beogradu. Neko će se zapitati kako može jedan festival kulture i umetnosti da bude pokazatelj zrelosti dva društva. Evo kako.


Pre dve godine je na festivalu održana promocija knjige “Želim da me čuju” koja govori o ženama žrtvama torture i mučenja u ratu na Kosovu. Jedna od govornica na promociji je trebalo da bude bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga. Ipak, srpske vlasti su odlučile da Jahjagi zabrane ulazak u Srbiju i ne dozvole da govori o mučenjima i stradanjima Albanki tokom rata. Takođe je na festivalu te godine prikazan film “Albanke su naše sestre” o antiratnim aktiviskinjama koje su se suprotstavljale zlu zvanom rat i pozivale na mir. Oba događaja propraćena su protestima srpskih desničarskih organizacija ispred Doma omladine i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Prostije rečeno, pokušali su da prekinu festival i time ne dozvole da se čuje glas žrtava i istina o ratu. U tome su imali podršku srpskih vlasti koje ove desničarske grupe smatra legitimnim sagovornicima pa ih tako ministar kulture Vladan Vukosavljević poziva na sastanak i razgovor o zaštiti čiriličnog pisma. Sve se ovo dešava u godini kada su aktivisti Inicijative prebijeni jer su protestovali protiv promocije knjige ratnog zločinca Veselina Šljivančanina osuđenog za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na Ovčari 1991. godine. Promociju knjige je organizovala Srpska napredna stranka.

Moglo bi se reći da je u godini iza nas pitanje Kosova bilo aktuelnije nego ikada: unutrašnji dijalog i predlozi rešenja od razmene teoritorije i razgraničenja. Peta Mirëdita se pripremala i još od same najave festivala su funkcioneri Srpske radikalne stranke najavljivali da će prekinuti festival. U istoj godini je lider radikala Vojislav Šešelj pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora zbog podsticanja progona i proterivanja hrvatskog stanovništva iz Hrtkovaca. Dakle, osuđeni ratni zločinac dolazi da prekine festival koji govori o žrtvama ratnih zločina. Vlast na ovo divljanje ratnog zločinca reaguje tako što ne želi da stavi na dnevni red skupštine oduzimanje mandata Šešelju iako jasno krši Zakon o izboru narodnih poslanika. Pored njega tu su bile i druge desničarske organizacije poznate po glorifikovanju ratnih zločinaca i slavljena istih kao heroje. Umetnici sa Kosova koji su u sklopu festivala imali izložbu o modernoj istoriji Kosova su prvi dan festivala zadržani i maltretirani na granici od strane srpske policije. Umetnici Elizi Hodži su oduzete fotografije koje je ponela na izložbu. Iz MUP-a su rekli da je tu odluku doneo lično ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Taj prvi dan festivala su jake policijske snage obezbeđivale festival zbog velikog broja pretnji upućenih organizatorima. Naredna tri dana festivala su prošla mirno, ali sa gorkim ukusom od prvog dana pa tako predsednik Vučić koristi to da se pohvali kako se mi razlikujemo kao društvo od ostalih u regionu koji ovakvu manifestaciju ne bi podržali. Licemerje najvišeg stepena.

Ostalo je još manje od mesec dana do održavanja šeste “Mirëdite” koja će zvanično početi 29. maja. Valja pogledati koliko su se naša dva društva razvila i koliko su vlasti kako u Srbiji tako i na Kosovu uradili na procesu suočavanja sa prošlošću i izgradnji dobrosusedskih odnosa. U prilog tome, evo šta se na tom polju uradilo od prošle “Mirëdite”:

    • Funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica Vjerica Radeta najbrutalnije je izvređala preminulu predsednicu udruženja “Majke Srebrenice” nazvavši je “biznismenkom”. Na ovo brutalno vređanje žrtvama genocida u Srebrenici tek je po neko iz vlasti reagovao.
    • Osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, godinu dana od pravosnažne presude, uz prećutnu podršku vlasti najavljuje kako će ponoviti ratne zločine, gostuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, protivzakonito sedi u Skupštini i najbrutalnije vređa poslanike opozicionih stranaka koji su zatražili oduzimanje njegovog mandata.
    • Prekršajni sud u Rumi sa odeljenjem u Inđiji, osuđuje 8 aktivista i aktivistkinja Inicijative na novčanu kaznu od po 50.000 dinara jer su protestovali protiv ratnog zločinca Veselina Šljivančanina. Sud u tome vidi kršenje javnog reda i mira, a prethodno je vladajuća SNS aktiviste Inicijative nazvala fašistima.
    • Na Sajmu knjiga u oktobru je na štandu Ministarstva odbrane predstavljen ratni dnevnik general-pukovnika Nebojše Pavkovića, koji je pred MKSJ osuđen na 22 godine zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i drugih nehumanih dela, ubistava i progona usmerenih prema albanskom civilnom stanovništvu za vreme rata na Kosovu. Tu je bio i Vladimir Lazarević, takođe osuđen u istom postupku na 14 godina zatvora pred MKSJ. Ovim se vlast u Srbiji jasno i nedvosmisleno stavlja na stranu promocije ratnih zločinaca i veličanju njihovih “dela”.
    • Premijerka Srbije Ana Brnabić u intervjuu za Deutsche Welle u novembru prošle godine jasno negira genocid u Srebrenici rečima “Ne, ne mislim da je strašni masakr u Srebrenici bio genocid”.
    • U jutarnjem program na TV Happy se putem telefona javno u emisiji javio Ratko Mladić iz zatvora u Hagu.
    • Vlada Srbije smenjuje predstavnicu Srbije u Upravnom odboru Regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer je odlučila da učestvuje na sastanku UO koji se održava u Prištini u zgradi Vlade Kosova. Vlada Srbije je smatrala da je takvo učešće protivno interesima Srbije.

 

  • Vlada Kosova postavlja bivšeg komandanta OVK Sulejmana Seljimija za ambasadora Kosova u Tirani. Sulejman Seljimi je osuđen za zločine protiv civilnog stanovništva u ratu na Kosovu.

 

  • Povodom obeležavanja 20 godina od NATO bombardovanja Srbije, osuđeni ratni zločinci generali Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Vojislav Šešelj i drugi, česti su govornici na tribinama u organizaciji brojnih kulturnih i vojnih institucija, tribina političkih partija i desničarskih organizacija, gde se hvale svojim “podvizima” u ratu. Pored toga, Vlada Srbije ni posle 20 godina od bombardovanja nema tačan popis žrtava a brojkama se manipuliše čime se vređaju žrtve.
  • Nacionalističko divljanje u Borči i linč vlasnika pekare samo zato sto je Albanac. Reakcija vlasti na to je bila da tamo nije bilo nikakvog incidenta.

Nakon svega ovoga, ne treba mnogo truda da se shvati koliko smo se udaljili od humanosti. Ratni zločinci su heroji i uvaženi gosti, a nakon više od 20 godina posle ratnih sukoba, žrtve se ne poštuju i dele se na “Naše” i “Njihove”. Visokim državnicima su puna usta regionalne saradnje, mira i stabilnosti, a u praksi rade sve suprotno tome. Ostaje i dalje da se prava regionalna saradnja, povezivanje mladih u regionu i upoznavanje mladih drugih nacionalnosti odvija pod okriljem civilnog društva. Zbog toga je svaka “Mirëdita” važna jer se time stavlja do znanja da možemo da se borimo protiv etničkih stereotipa, družimo i povezujemo, iako nemamo podršku zvaničnih institucija. 

PodeliShare on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+