Da počnemo da pregovaramo jedni sa drugima, a ne jedni protiv drugih
Neophodna je nova paradigma pregovora Kosova i Srbije: suštinska promena u pristupu koji je do sada imao načelnu podršku svih, a istinsku podršku nikoga.
Neophodna je nova paradigma pregovora Kosova i Srbije: suštinska promena u pristupu koji je do sada imao načelnu podršku svih, a istinsku podršku nikoga.
Posebno pamtim nekoliko spontanih okupljanja na kojima sam učestvovao: protest protiv donošenja Ustava 2006, kada su poslanici u pola noći glasali za Ustav koji nisu stigli da pročitaju; u aprilu 2010. kada se na Trgu slavio prolazak Partizana na final four u Parizu, ponoćni Prajd 2013, i naravno Sedam hiljada.
Krenuli Srbi, Albanci, Nemci i Francuzi u Nemačku i Holandiju. Jeste da zvuči kao, ali nije vic. Zapravo sve nas je tamo odvela zajednička želja da saznamo ima li „pravde bez pomirenja?“.
U novembru ove godine sam imala priliku da budem učesnica prvog dela programa pod nazivom “Pravda bez pomirenja?”. Da, tu je znak pitanja. Dobro ste primetili. Centralna tema programa jeste da kroz ovu, kao i buduće faze (koje podrazumevaju posete Francuskoj, Srbiji i Kosovu) dođemo do odgovora na pitanje ima li, u postkonfliktnim društvima, pravde bez pomirenja.
Prva stanica – Dahau. Uvek imam neku vrstu moralne dileme da li je u redu radovati se poseti gradova koji su simboli velikih kršenja ljudskih prava, ali je svakako u redu radovati se učenju i širenju znanja o događajima iz prošlosti koji će nam pomoći da bolje razumemo sadašnjost u kojoj živimo i da se ponašamo onako kako bi trebalo, ako se to tako može reći.
