Na početku debate Marko Milosavljević je okupljenima ukratko predstavio dosadašnji tok unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, koji je svojom inicijativom započeo predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić 31. maja. Kroz uvod, on je podsetio na prvu fazu kao i na drugi, institucionalni deo dijaloga koji se vodi od oktobra kroz niz okruglih stolova. Podsetivši na Vodič za unutrašnji dijalog o Kosovu, koji je Inicijativa predstavila javnosti u septembru, Marko je još jednom naglasio principe na kojima naša organizacija smatra da dijalog treba da počiva.
Govoreći u svom uvodnom izlaganju o izostanku pominjanja ratnih zločina u unutrašnjem dijalogu, Nemanja Stjepanović je naglasio da ovaj proces mora sadržati dve osnovne komponente: da se pre svega mora iskreno govoriti o prošlosti jer bez toga ne možemo razgovarati o budućnosti naša dva društva i da se mora uzeti u obzir to da na Kosovu žive ljudi koje moramo da prestanemo gledati sa visine i nipodaštavamo.
„Sve članice EU slažu se u jednom, da je potrebna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova i baš zbog toga imamo poglavlje 35 u okviru pristupnih pregovora Uniji“, rekao je Naim Leo Beširi, na početku svog izlaganja o potrebi započinjanja unutrašnjeg dijaloga. On je dodao i da kada govorimo o konkretnim pitanjima, koja su važna za svakodnevni život ljudi na Kosovu, moramo ukazati na problem telekomunikacija i slobode kretanja. „Moja očekivanja su da će se pregovori okonačati potpisivanjem neke vrste međunarodnog ugovora koji je pravno obavezujuće prirode za obe države i da će se to najverovatnije desiti do kraja 2018. godine“, naglasio je Beširi.
Jovana Radosavljević se na početku svog izlaganja zahvalila na pozivu da učestvuje na tribini i posebno naglasila da nije čest slučaj da se pozivaju prestavnici Srba sa Kosova na ovakve debate. „Moramo biti svesni činjenice da se i van zvaničnog unutrašnjeg dijaloga, dešavaju razgovori“, rekla je Jovana i dodala da se najviše govori o četiri opcije kao mogućim pravcima u kojima će rešenje pitanja Kosova ići: da Srbija ne prizna Kosovo, zamrznuti konflikt, zatim mesto Kosova u UN bez priznanja Srbije i na kraju različiti modaliteti priznanja Kosova. „Smatram da su prve dve opcije nerealne, a da će neka od druge dve će biti na stolu“, zaključila je Radosavljević.
„Ne slažem se da treba početi od prošlosti, već smo mnogo vremena potrošili na neuspešno suočavanje sa prošlošću“, rekao je Stefan Surlić i dodao da dva osnovna principa na kojima unutrašnji dijalog treba da počiva su: prvi da svi stavovi moraju biti legitimni i nema nazivanja izdajnicima i patriotama. A drugi da svako ima pravo da bude uključen, gde je važna odgovornost civilnog društva da izvrši pritisak na Vladu da se otvori prostor za sve. „Moje lično mišljenje je da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova i to iz nekoliko razloga – zato što nisu procesuirani zločini nad Srbima, zatim još uvek postoje na desetine hiljada raseljenih lica, kao i to da Kosovo nije spremno da Srbima pruži život dostojan 21. veka“, zaključio je Surlić.
Odgovarajući na izlaganje Stefana Surlića, Nemanja Stjepanović je naglasio da loši rezultati suočavanja sa prošlošću proizilaze iz toga što društvo konstantno izbegava razgovor o ovoj temi. On je dodao i da je pogubno za odnose sa Kosovom da Vladimir Lazarević, osuđeni ratni zločinac predaje na Vojnoj akademiji a ministar policije drži govor na proslavi SAJ, na mestu masovne grobnice u Batajnici. „Imamo haške presude koje negiramo, i one nemaju nikakav uticaj na proces suočavanju sa prošlošću. Mi odbacujemo činjenice, promovišemo osuđene u heroje, ne sudimo za zločine pred domaćim sudovima i vidimo sebe kao jedine žrtve, druge praktično ne priznajemo“, naglasio je Stjepanović.
Jovana Radosavljević je u nastavku debate naglasila da Srbi sa Kosova moraju biti za stolom u Briselu, jer se o njima govori. „Ne treba da budemo na meniju, nego sagovornici za stolom. Vreme je da počnete da nas zovete građanima, a ne življem, naše domove kućama, a ne ognjištima.“, dodala je ona.
Na kraju debate Stefan Surlić je zaključio „Vreme je da prihvati činjenica da Albanci nisu nikakvo pleme koje je okupiralo našu svetu teritoriju, već su to građani koji imaju jednako pravo da žive na toj teritoriji“.
Debata je završena zaključkom da prošlost nalazi svoj put iako se u našem društvu debate o ovom pitanju često zasnivaju na mitovima, a ne na činjenicama. Inicijativa će i u narednom periodu nastaviti da se bavi temom unutrašnjeg dijaloga kroz niz debata i razgovora sa mladima i relevantnim sagovornicima.
