Tokom drugog dana konferencije “Istine koje kasne”, razgovarali smo o različitim izazovima sa kojima se suočavaju postkonfliktna društva, kako aktivisti iz regiona rade na temama koje su osetljive i zašto je važno da se sećamo žrtava ratnih sukoba. 

Na prvom panelu drugog dana, „Konstruisanje neprijatelja: Svaki dan novi rat“ razgovarali smo o tome kako retorika i postupci vlasti dovode do tenzija i drže društva na Zapadnom Balkanu u neprijateljskoj atmosferi. Pisac Vladimir Arsenijević ocenio je da se iz perspektive velikog broja građana Srbije civilno društvo i dalje doživljava kao grupa „domaćih izdajnika i stranih plaćenika”.

On je dodao da vlast u Srbiji stalno proizvodi neprijatelje, a pored „unutrašnjeg neprijatelja“ kao što su pojedine opozicione stranke i organizacije civilnog društva, režimski tabloidi prave neprijatelje i od drugih naroda. Docentkinja sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Jelena Lončar rekla je da je poverenje građana u organizacije civilnog društva na veoma niskom nivou.

Robert Vencel sa Instituta za demokratiju UMB iz Slovačke istakao je da uprkos lošim trendovima u Slovačkoj koje smo mogli da vidimo nakon ubistva dve LGBTI+ osobe pre mesec dana. Kada govorimo o stvaranju unutrašnjih neprijatelja, poslednja brana tome je i dalje u EU jer postoje određeni kontrolni mehanizmi. Milica Pralica iz organizacije Oštra Nula (Banja Luka) upozorila je na situaciju u bosanskohercegovačkom entitetu – Republici Srpskoj, gde je civilno društvo na ivici snage i bez podrške akademske zajednice i političkih partija u izgradnji održivog mira.

Marko Milosavljević (YIHR Srbija) je kao uvod u treći panel izneo najvažnije preporuke iz regionalnog izveštaja i priručnika o komemorativnim praksama koje je Inicijativa mladih za ljudska prava objavila u januaru 2022. Etnocentričnost, militarizacija ratnih dešavanja, marginalizacija žrtava i poricanje su glavne karakteristike zvaničnih komemoracija. S druge strane, neformalne komemoracije koje organizuju aktivisti iz regiona su pod velikim ograničenjima, poput „Dana bijelih traka“ u Prijedoru.

Na pretposlednjem panelu „Memorijalizacija u novoj društvenoj realnosti“ diskutavalo se o  preseku kulture sećanja, umetnosti i društvenih medija. Panel je moderirao Stefan Janjić, urednik FakeNews Tragač-a, a govorili su vizuelna umetnica Mia David, Branka Vierda iz YIHR Hrvatska, Edin Ramulić, aktivista za ljudska prava iz Prijedora i Ana Pejović iz forumZFD-a. 

Arhitektkinja Mia David navela je da su Kosovo i Srebrenica dve glavne tabu teme u Srbiji i dodala da mlađe generacije, ne svojom krivicom, ne poznaju dovoljno kontekst ratova iz devedesetih godina 20. veka u postjugoslovenskom prostoru. „Pred nama je more neznanja, ali nisu mladi krivi, do toga je doveo obrazovni sistem. Često ni oni ne znaju ko je pobedio u Drugom svetskom ratu“, rekla je Mia David.

Ramulić je izjavio da su društvene mreže možda previše ograničavajuća platforma za potpuno obrazovanje ljudi, to je odlično sredstvo za dostizanje i povezivanje ljudi sa drugim mogućnostima za aktivizam. Mia David je sugerisala da su društvene mreže zapravo veoma efikasan alat za obrazovanje, ali da je podučavanje kritičkom mišljenju ključno za borbu protiv dezinformacija koje prožimaju internet.

Panelisti su takođe razgovarali o potencijalu umetnosti da bude i oslobađajuća ali i manipulativna. Pejović je izjavila da su film, književnost i vizuelna umetnost odlični mediji za razgovor i aktivizam ali da je teško kontrolisati koje poruke će pojedinci odneti od umetnosti.

Pored toga, panelisti su debatovali o tome kako se boriti protiv umora i zasićenja na ove teme. Vierda je navela da, iako postoji neosporno izgaranje unutar civilnog društva, ne možemo pobeći od ovih pitanja niti skrenuti pogled od njih. Kao što je David rekla na početku panela: „Mi radimo ono u šta verujemo”. Panel se završio pitanjem „Zašto pamtimo?“, i glasnim odgovorom: “Odati počast žrtvama i sprečiti da se ovakvi zločini više nikada ne ponove.”

Na završnom panelu konferencije, „Postoji li prečica za mir?“, diskutovalo se o budućnosti koncepta i modela tranzicione pravde u regionu. Tribinu je moderirala Tea Gorjanc Prelević iz Akcije za ljudska prava,, a govorili su Nadira Ćurulija iz Regionalne kancelarije za saradnju mladih, dr Aidan Hehir sa Univerziteta Vestminster, Fiona Haxhiislami iz YIHR Kosova i Almasa Salihović iz Memorijalnog centra Srebrenica.

Prelević je panel otvorila podsećanjem da tranziciona pravda zahteva odgovornost, reparacije, istinu zasnovanu na činjenicama i garanciju protiv ponavljanja zločina. Panelisti su se generalno složili da su dominantni modeli suočavanja sa ratnom prošlošću u regionu uglavnom podbacili. Ćurulija je naglasila problem političke pasivnosti i nedostatak lokalne mobilizacije u Bosni uzrokovanoj umorom od dijaloga o sukobu.

Panelisti su takođe istakli nedostatak obrazovanja o sukobima kao glavnu prepreku procesu suočavanja sa ratnom prošlošću. Postavljena su pitanja o efikasnosti memorijalizacije žrtava, naglašavajući kako važnost vidljivosti, tako i problematičnu politizaciju mnogih spomen obeležja. Panelisti su takođe ponudili različite perspektive o “postkonfliktnoj“ međunarodnoj intervenciji u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Dr Hehir je govorio o licemerju modeliranja tranzicione pravde na zemlje političkog Zapada koje se same nisu suočile sa sopstvenim greškama iz prošlosti i istakao važnost tranzicije koju vode lokalne vlade, a ne međunarodna zajednica.

Salihović je akcenat stavila na koristi međunarodne zajednice, kao što  je izgradnja Memorijalnog centra Srebrenica i procesuiranje ratnih zločinaca u Bosni i Hercegovini za šta je u velikoj meri zaslužna međunarodna zajednica. Haxhiislami je istakla važnost kulturnih razmena mladih i izrazila nadu da ti susreti i interakcije pružaju mladima da se upoznaju i razgovaraju.

Panel je zaključen oprezno optimistično, uz shvatanje da iako ima još mnogo posla da se uradi, čak i spor napredak ipak predstavlja napredak.

Konferenciju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, u saradnji sa organizacijama ForumZFD i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV).