Do danas je za ovaj zločin optužen i osuđen samo jedan od neposrednih počinilaca Nebojša Ranisavljević, dok se ostali počinioci i naredbodavci još uvek nalaze na slobodi. Viši sud u Bijelom Polju je 9. septembra 2002. godine osudio Ranisavljevića na 15 godina zatvora, a Vrhovni sud Crne Gore je 2004. godine ovu presudu potvrdio.
Tokom suđenja spomenuta su imena nekih od počinilaca zločina, pa se može zaključiti da su pored Ranisavljevića i Lukića, koji je ujedno bio i organizator, u zločinu učestvovali i Boban Inđić, Mićo Jovičić i Ranko Drekalo. Međutim, protiv ovih lica do danas nije sprovedena istraga.
Sa druge strane, na osnovu dokumentacije, koju je ŽTP Beograd dostavio sudu u Bijelom Polju, vidi se da su najviši državni organi tadašnje SRJ, 30 dana pre otmice bili upoznati sa ovom akcijom, a ništa nisu preduzeli da je spreče.
Na osnovu presude Nebojši Ranisavljeviću, kojom su porodice žrtava upućene na parnicu za ostvarivanje imovinsko – pravnog zahteva, i na osnovu relevantnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, država ima obavezu da porodicama žrtava dosudi pravičnu naknadu štete zbog pretrpljenog duševnog bola. Sporost sudskih postupaka za naknadu štete i nebriga države za porodice žrtava ukazuju na nepostojanje državne strategije za suočavanje sa prošlošću.
Zbog svega navedenog, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Komitet pravnika za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Građanske inicijative, Beogradski krug i Centar za kulturnu dekontaminaciju traže sprovođenje temeljne istrage i suđenje ostalim počiniocima i naredbodavcima, dosuđivanje pravičnih naknada štete porodicama žrtava, te saopštavanje pune istine i uloge bivših vlasti o ovom zločinu. Jedino na taj način moguće je vraćanje dostojanstva žrtvama i prekid prakse nekažnjivosti najtežih zločina.
Oteti su:
1) Esad Kapetanović, 19 godina, zaposlen u preduzeću “Rad”, Beograd.
2) Ilijaz Ličina, 43 godine, zaposlen u preduzeću “Ratko Mitrović”, Beograd
3) Fehim Bakija, 43 godine, zaposlen u preduzeću “Planum”, Beograd.
4) Šećo Softić, 48 godina, zaposlen ŽTP, Beograd
5) Rifet Husović, 26 godina, zaposlen u Bijelom Polju
6) Sead Đečević, 16 godina, učenik iz Bara
7) Ismet Babačić, 30 godina, zaposlen u preduzeću “Wall Street”, Podgorica
8) Hail Zupčević, 49 godina, izbeglica iz Trebinja
9) Adem Alomerović, 59 godina, zaposlen u “Raketi”, Prijepolje
10) Rasim Ćorić, 40 godina, zaposlen u “Limci”, Prijepolje
11) Fikret Memetović, 40 godina, zaposlen u ŽTP Beograd
12) Favzija Zeković, 54 godine, vlasnik radnje u Kraljevu
13) Nijazim Kajević, 30 godina, zaposlen u pošti, Priboj
14) Muhedin Hanić, 27 godina zaposlen u preduzeću “Zmaj”, Beograd
15) Safet Preljević, 22 godine, zaposlen u privatnoj radnji u Beogradu
16) Džafer Topuzović, 55 godina, zaposlen u preduzeću “Planum”, Prijepolje
17) Jusuf Rastoder, 45 godina, zaposlen u Beogradu
18) Zvezdan Zuličić, 23 godine, student izbeglica iz Sarajeva
19) Tomo Buzov, vojni penzioner, Beograd
Saopštenju se pridružuje Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo
Miljenko Dereta, Građanske inicijative
Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava
Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava
Biljana Kovačević-Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava
Staša Zajović, Žene u crnom
Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju
Obrad Savić, Beogradski krug
