Govor programskog direktora Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Ivana Đurića prenosimo u celosti:
Prvo, dozvolite mi da izrazim svoje najveće divljenje i podršku dvojici aktivista o kojima u našem delu sveta tako malo znamo, uprkos njihovom velikom značaju i doprinosu – gospodinu Tohtiju i gospodinu Jorovu.
Izraz naše solidarnosti mora prevazići evropske granice. To je ono za što smo se svi zalagali kada smo proklamovali i prihvatili ljudska prava i slobode kao univerzalne vrednosti.
Međutim, naša Evropa takođe nije postigla sve ideale koje smo postavili pre više decenija. Kada je pre 70 godina osnovan Savet Evrope, Zapadna Evropa se ujedinila u viziji mira, slobode i demokratije. Nakon pada Berlinskog zida i pratećih događaja, toj viziji i snu pridružio se blok koji smo zvali Istočna Evropa, a vodio ga je Vaclav Havel.
Ostalo je samo „malo galsko selo koje se još odupiralo“, opiralo se trendu koji neki nazivaju „kraj istorije“. Dok su se procesi demokratizacije u drugim zemljama ubrzavali, Jugoslavija se pripremala za nasilni raspad.
Ono što se činilo nemogućim, dogodilo se. Na evropskom kontinentu još jednom su izbili ratovi.
Više od 130 000 ljudi je poginulo u ratovima, stotine hiljada raseljenih ili žrtvovanih na neki drugi način. Više od 10 000 osoba još uvek se vode kao nestali. Osim ličnih, individualnih i porodičnih tragedija koje je pretrpelo toliko ljudi, šteta za naše države i društva još je više nego opipljiva. Naše demokratije su slabe, naše ekonomije još uvek nisu ni blizu onoga što su bile pre rata. Regionalna saradnja na Balkanu je i dalje opterećena mržnjom, nepoverenjem, predrasudama i ratnim nasleđem. Političke elite i društva u našim zemljama još uvek se nisu odrekle svojih ratnih planova i nacionalističkih ideologija. Neću reći da su novi ratovi na Balkanu neizbežni, ali reći ću vam da lideri naših zemalja spominju rat sa sve većom učestalošću, dok paralelno traje i trka u naoružanju u regionu.
Ali vam želim reći da granice u regionu nisu definisane. Teritorijalni integritet Kosova, kao i Bosne i Hercegovine svakodnevno se dovode u pitanje. Reći ću da su svetske sile čvrsto izabrale strane u našim sporovima i sukobima.
Reći ću vam da se osuđeni ratni zločinci tretiraju kao ugledni članovi naših društava, dok se mirovni aktivisti i borci za ljudska prava označavaju kao izdajnici i državni neprijatelji. Inicijativa mladih za ljudska prava posvećena je procesu suočavanja sa prošlošću, za koji verujemo da je jedina garancija održivog mira.
Mi živimo ove reči – premladi za sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo.
Pokušavamo da ispravimo greške iz prošlosti kako bi se ostvarila pravda za žrtve. Takođe, mi želimo da oblikujemo budućnost, mirnu budućnost Balkana. Budućnost za koju se nadamo i kojoj težimo je ona u kojoj se mišljenja drugih neće formirati kroz predrasude i laži, već kroz lična, autentična iskustva i činjenice.
Želimo da kreiramo region u kome će biti moguće, prihvatljivo i prirodno za mlade ljude da se upoznaju, putuju i rade zajedno, kreiraju pozitivne promene u društvima i zaljubljuju se, bez obzira na to iz koje države Balkana dolaze, kao što mladi to čine i u čitavoj Evropi.
Želimo da ljudi imaju univerzalno poštovanje prema žrtava ratnih zločina i dubok prezir prema ratnim zločincima, bez obzira na njihovu nacionalnost. Želimo dublju, sadržajniju i pošteniju regionalnu saradnju. To nisu opšta mestai prazne priče. To su vrlo ambiciozni ciljevi u našim zemljama. Za mene je ključno da kažem da se u našoj regiji nijedna od ovih vrednosti ne ceni. To se nas tiče, i danas želimo da s vama podelimo ovu zabrinutost.
Duboko smo ponosni, zahvalni i počastovani ovom nagradom i još jednom se zahvaljujemo Parlamentarnoj skupštioni Saveta Evrope, biblioteci Vaclav Havel i inicijativi Charta 77 za priznanje pre svega vrednosti za koje se zalažemo, kao i našim dugogodišnjim prijateljima i partnerima koji su nas nominovali.
Hvala vam što razumete da je Evropi potreban Balkan koji deli temeljne vrednosti Saveta Evrope. Evropa nam je potrebna da bismo postigli mir na Balkanu, umesto primirja koje je naša stvarnost.
Našim zemljama potrebno je više Evrope i evropskih vrijednosti, više slobode i demokratije.
Većina nas ima koristi od sistema zaštite ljudskih prava Saveta Evrope, Evropske konvencije za ljudska prava kao i Suda, ali ne svi od nas. Građani Kosova nemaju pristup Savetu Evrope ili Evropskom sudu za ljudska prava. Za dolazak im treba viza. To nije evropski. Moramo to promeniti.
Naša poruka Evropi je – ne pravite se gluvi na zvuk ratnih bubnjeva nad Balkanom.
Mi nismo stranci, mi smo Evropljani.
Naša poruka građanima naših zemalja je – mir je naša najdragocenija stvar i nešto za šta se moramo neprestano boriti. Mir nije puko odsustvo rata, već stanje u kome je rat nemoguć.
Moramo aktivno i uporno raditi na izgradnji mira, stvaranju novih veza između ljudi i unapređenja regionalne saradnje u svim oblastima života.
Ovu nagradu posvećujemo pionirima ovih procesa – stotinama mladih sadašnji i bivših aktivista, volontera, učesnika i učesnica razmena kao i lidera i liderki Inicijative mladihz ljudska prava
Ovo pripada svima vama.
Hvala, hvala, faleminderit, merci.
