Prvi dan studijskog putovanja počeo je u prostorijama Inicijative mladih za ljudska prava gde je Dušan Jovanović učesnicima iz Novog Sada, Zrenjanina, Vrnjačke Banje, Čačka, Pančeva i Beograda održao predavanje o genocidu u Srebrenici.
Učesnici su u prvom delu predavanja imali priliku da se upoznaju sa početkom rata u Bosni i Hercegovini, etničkom strukturom BiH pre i posle rata, kao i politikama koje su dovele do genocida u Srebrenici. Drugi deo predavanja bio je posvećen ulozi međunarodne zajednice, kao i sa samim događajima u i oko Srebrenice tokom jula 1995. godine.
Tokom predavanja prikazan je niz dokumenata i video snimaka koji svedoče o genocidu, a koji su korišćeni i na suđenjima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a za koje je Jovanović naglasio da su autentični i čijom verodostojnošću su se složili i odbrana i tužilaštvo. Učesnici su pokazali veliko interesovanje za ovo predavanje i pitanjima podstakli diskusiju o ovoj temi.
Drugog dana putovanja, grupa je imala priliku da poseti Memorijalni centar Potočari, u sklopu kojeg se nalazi mezarje (groblje), gde su mladi položili cveće na spomenik srebreničkim žrtvama sa porukom “Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo”.
Azir Osmanović, kustos Memorijalnog centra je potom sproveo grupu kroz fotografsku izložbu Tarika Samaraha, koja dokumentuje genocid u Srebrenici kroz nekoliko segmenata: ubistva, iskopavanja tela iz masovnih grobnica, identifikacija žrtava, ukopavanja ubijenih 11. jula i bol porodica koji su izgubili svoje najbliže.
U sklopu Memorijalnog centra, učesnici su takođe imali priliku da posete nekadašnju fabriku akumulatora koja je služila kao sedište holandskog bataljona Ujedinjenih nacija pre i tokom srebreničkog genocida. U prostoru fabrike je 11. jula 1995. bilo smešteno skoro šest hiljada žena, dece i staraca, koji danas služi kao spomen soba koja kroz fotografije, video snimke i lične priče podseća na žrtve genocida u Srebrenici.
Na samom kraju obilaska Memorijalnog centra Potočari, Osmanović je učesnicima predstavio istorijski kontekst genocida u Srebrenici, a nakon toga grupa je pogledala film “Jedna sedmica u julu” i obišla izložbu o neuspehu međunarodne zajednice da spreči genocid u Srebrenici. Film “Jedna sedmica u julu” je na hronološki način prikazao činjenice oko genocida u Srebrenici od 11. do 17. jula 1995. godine kroz svedočenja žrtava i njihovih porodica pred MKSJ, kao i video snimke iz Srebrenice nakon pada i ulaska Vojske Republike Srpske u grad.
Trećeg poslednjeg dana studijskog putovanja, Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo je učesnicima održala predavanje o Šljivovici i Mitrovom Polju, koji su nakon pada Srebrenice u julu 1995. služili kao logori za Bošnjake koji su uspeli da izbegnu genocid i pređu na teritoriju Srbije, misleći da će ih Srbija zaštiti s obzirom da nije bila zvanična strana u ratu i da će onda na taj način lakše doći do treće inostrane države i tamo dobiti status izbeglica.
Nakon što je komanda snaga Armije BiH i civilnih organa Žepe 27. jula 1995. potpisala sporazum o kapitulaciji sa Ratkom Mladićem, vojno sposobni muškarci su preko reke Drine pokušali da pređu na teritoriju Srbije. Jedan deo njih je uspeo i odmah nakon ulaska u Srbiju je bio uhvaćen od strane graničnog bataljona Vojske Jugoslavije i prebačen u osnovnu školu u Jagoštici i u zgradu Odeljenja unutrašnjih poslova u Bajinoj Bašti.
Tokom 1995. godine komandant 16. graničnog bataljona VJ bio je general Ljubiša Diković, doskorašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Nakon torture koju su prošli tamo, u kamionima su prebačeni do Šljivovice u opštini Čajetina gde se nalazio logor od avgusta 1995. Zatvoren je tek u aprilu 1996. Kroz logor u Šljivovici prošlo je 350 logoraša koji su bili psihički i fizički zlostavljani pre svega od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a troje ih je umrlo.
Jovana Kolarić, Fond za humanitarno pravo
Logor Mitrovo Polje, koji se nalazi na 180 kilometara udaljenosti od Šljivovice, bio je otvoren od 4. avgusta 1995. do februara 1996. Kroz njega je prošlo 450 logoraša koji su doživljavali sličnu torturu i zlostavljanje kao i u logoru u Šljivovici, s tim što su mnogi od njih bili i žrtve seksualnog zlostavljanja kojem su posvedočili preživeli logoraši. U ovom logoru umrla je jedna maloletna osoba od posledica batinjanja.
Nakon predavanja, grupa se uputila na lokalitet logora u Šljivovici, što je bila i poslednja aktivnost na ovom studijskom putovanju. Logor se sastojao iz dve barake koje su danas skoro potpuno uništene. Na mestu logora ne postoji nikakav vid memorijalizacije koji bi podsećao na užase koji su pretrpeli logoraši.
