Grupa od 13 mladih iz različitih delova Srbije (Rekovca, Surdulice, Niša, Novog Sada, Šapca, Beograda, Čačka) imala je priliku da tokom dva dana nauči i diskutuje o uzrocima i posledicama, kao i različitim politikama sećanja/zaborava na NATO intervenciju na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Prvog dana radionice, učesnici su imali priliku da detaljnije saznaju o masovnim kršenjima ljudskih prava i ratnim zločinima na Kosovu (1998-1999), kao i političkom kontekstu pre NATO intervencije kako u Srbiji, tako i u međunarodnim odnosima, od istoričarke Marijane Tome. Ona je prezentovala činjenice na osnovu presuda i statistike ljudskih gubitaka za vreme ratnog sukoba na Kosovu (Kosovska knjiga pamćenja), kao i podatke Fonda za humanitarno pravo o ljudskim gubicima u toku NATO intervencije.
Prema ovom popisu, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti.
Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Zatim su učesnici radionice razgovarali sa Milošem Hrnjazom, docentom na Fakultetu političkih nauka iz Beograda, o legalnosti NATO intervencije 1999. godine iz perspektive međunarodnog humanitarnog prava. Učesnice i učesnici radionice su tako imali priliku da se obrazuju o pravnom okviru legalnosti upotrebe sile, osnovima legalnosti u ovom slučaju, kao i razmatranja o tome da li je NATO intervencija na SRJ 1999. zaista bila humanitarna.
Marko Milosavljević, YIHR
Drugog dana radionice, učesnici su posetili mesta u Nišu koja su pogođena 7. i 8. maja 1999. godine (Šumatovačka ulica, Cvetna pijaca, Međugradska autobuska stanica) uz razgovor o spomeničkoj kulturi sećanja i statusu civilnih žrtava rata sa Markom Milosavljevićem iz Inicijative mladih za ljudska prava. Podsetimo, 7. maja 1999. godine snage NATO su kasetnim bombama gađale civilne ciljeve u Nišu pri čemu je ranjeno 18, a poginulo 16 civila.
Filip Ejdus, Fakultet političkih nauka u Beogradu
U okviru šetnje sećanja na žrtve iz 1999. godine, učesnici su položili cveće na spomenik civilnim žrtvama NATO intervencije u Nišu. Zatim je predavanje na temu politike sećanja na NATO intervenciju u Srbiji održao Filip Ejdus, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. On je kroz koncepte istorijskog i kolektivnog sećanja, režime istine, traume i izabrane traume predočio da je posle 5. oktobra 2000. godine povraćen “režim istine Miloševića” o NATO intervenciji pa je tako ovaj režim istine sve manje osporavan a trauma u društvu postajala sve veća. Kako navodi Ejdus, ovaj režim istine je vrlo brzo od 2015. godine pretočen u zvaničnu politiku sećanja najviše kroz centralne državne komemoracije na dan početka NATO kampanje.
dr Zoran Radovanović
Na kraju dvodnevne radionice, dr Zoran Radovanović, epidemiolog i predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, održao je javni čas o mitovima i zabludama uzročno-posledične veze između NATO intervencije i oboljevanja od raka kao posledice korišćenja osiromašenog uranijuma.
Pored učesnica i učesnika radionice javnom času su prisustovali alumnisti programa Škole ljudskih prava za mlade i predstavnici Odbora za ljudska prava u Nišu.
Naredna radionica koju Inicijativa organizuje u okviru programa “Istina i pomirenje u Srbiji” biće održana u Beogradu na temu paravojnih jedinica u ratovima od 1991. do 1999. godine. Detalje o načinu prijavljivanja i mogućnosti za učešće pročitajte ovde.
