Regionalnoj konferenciji ,,Istine koje kasne” prisustvovalo je preko 120 ljudi sa Zapadnog Balkana, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Češke. Konferencija je otvorena pesmama ,,Rođenima posle 1992” i ,,8372” pesnikinje Mirjane Narandžić i panelom ,,Slike u glavama i na zidovima”, na kom se govorilo o ulozi umetnosti u suočavanju sa prošlošću.

Takođe, učesnicima konferencije obratila se i programska direktorka Sofija Todorović koja je predstavila rezultate kampanje mapiranja murala i grafita Ratka Mladića ,,Da istina više ne kasni”. Todorović je istakla da im je više od 120 građana/ki poslalo fotografije murala i grafita na kojima je lik osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, i da je 60% njih u Beogradu, kao i da je oko 20% murala na javnim institucijama u Srbiji. Pored toga, Todorović je napomenula da je mir moguć samo ukoliko se sve zemlje iz regiona suoče sa ratnom prošlošću.

,,Mi zaista verujemo da mir u regionu nije moguć dok svaka država u regionu ne odustane od nacionalizma, i dok ne počne da poštuje žrtve. Sada je trenutak da naše zajedništvo obriše naše razlike”, rekla je Todorović.

Nakon toga, konferencija je nastavljena panelom ,,Slike u glavama i na zidovima” na kojoj su panelisti/kinje govorili o ulozi umetnosti i medija u procesu (de)konstrukcije nacionalističkih narativa i ulozi u suočavanju sa prošlošću.

Na panelu su govorili istoričar na odseku za kulturalne studije Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlaković (Hrvatska), višedecenijska mirovna i građanska aktivistkinja Aida Ćorović (Srbija), scenaristkinja i producentkinja Ines Tanović (Bosna i Hercegovina), kao i jedan od osnivača DokuFest-a Veton Nurkollari (Kosovo). Moderator razgovora bio je Igor Besermenji, novinar N1.

Panelisti i panelistkinje dali su različite perspektive koje, ujedinjene, daju kompletnu sliku situcaije u regionu, i kako je moguće da su mladi ljudi konzervativniji od svojih roditelja.

,,Ja mislim da to nije ništa neočekivano. S obzirom na to da imamo iste one ljude poslednjih 10 godina na vlasti u Srbiji koji su napravili rat, koji su vinovnici ovih zločina. Potpuno je bilo očekivano da se vrši revitalizacija 90tih godina, i ovo što se dešava sa muralom Ratka Mladića, zapravo je jedno posredno priznanje ovih vlasti koje su braneći prikaz Ratka Mladića, koju su finansirali te momke koji su branili taj “mural”, na neki način te vlasti su rekle da mi stojimo iza ratnih zločina, da mi stojimo iza Ratka Mladića. U takvoj atmosferi dragi moji, zar smo mogli da očekujemo drugačije?”, rekla je Ćorović.

Istoričar na odseku za kulturalne studije Univerziteta u Rijeci Vjeran Pavlaković govorio je da su murali koje vidimo na zidovima posledica dominantnih narativa koji postoje u regionu.

,,Političke elite u svim državama bivše Jugoslavije, i dalje su iste koje su bile tokom rata (Srbija, Hrvatska, BiH), u tom smislu ono što vidimo na zidovima su dominantni politički i istorijski narativi onoga što se desilo u regionu.”- naglasio Pavlaković.

Osnivač DokuFest-a Veton Nurkollari govorio je o važnosti slobode medija, kao i o ulozi profesora/ki da obrazuju mlade tako da kritički razmišljaju, a ne da uzimaju zdravo za gotovo ono što im je rečeno.

,,Kako je došlo do situacije u kojoj smo danas? Pogledajte obrazovni sistem. Smatram da ne treba previše kriviti ove mlade ljude, to je ono što su dobili, to im je servirano, to su naučili u školi. Istina za mene nije istina za njih, istina je ono što trpi u ovim situacijama kada se serviraju neistine ili polu istine”, rekao je Nurkollari.

Scenaristkinja i producentkinja Ines Tanović je naglasila da je problem što mi danas nemamo konsenzus oko onoga što se desilo u ratovima devedesetih.

,,Mi nemamo konsenzus toga šta je istina i onoga što se dogodilo u ratovima devedesetih, i to je suština i početak svih problema u svim našim društvima”, zaključila je Tanović.

Konferenciju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava, u saradnji sa organizacijama ForumZFD i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV).