Panel diskusija započeta je kratkim izlaganjem Marka Milosavljevića, istraživača Inicijative, o opštem stanju u zatvorima. “Trenutna brojna stanja osuđenika su usklađenija sa kapacitetima u manjim ustanova, iako na generalnom nivou ostaje problem prevelikog broja osuđenika, kao i onih koji čekaju na izvršenje,” rekao je Milosavljević. Istakao je da gledajući prema radu službi koje su angažovane pri zatvorima, služba obezbeđenja još uvek nema adekvatan broj zaposlenih i da veliki problem predstavlja zabrana zapošljavanja. Kao drugi veliki problemi navedeni su zdravstvena zaštita, malo prostora za individualne i kolektivne razgovore sa osuđenim licima, i to što vaspitači/ce obavljaju poslove povernika za alternativne sankcije. “Od 2011. godine do danas uspostavljene su 24 povereničke kancelarije ali one u praksi još uvek nisu zaživele na pravi način,” zaključio je Milosavljević.
Koordinator programa Inicijative, Ivan Đurić istakao je važnost regionalnog pristupa u prevenciji borbe protiv torture. On je podsetio da je projekat realizovan zajedno sa Inicijativom mladih za ljudska prava iz Crne Gore (članicom Građanske Alijanse) i Albanskim centrom za rehabilitaciju i protiv torture (ARCT) s obzirom da su većina izazova sa kojima se susrećemo nasleđeni od ranijeg autoritarnog perioda, tako da su problemi slični. Đurić je apostorfirao i problem nezainteresovanosti medija za teme kao što su prava lica lišenih slobode i istakao da je potrebno naći nove načine kako javnosti ali i mladim ljudima predstaviti važnost borbe za prava onih koji su na margini društva. Govoreći o nužnosti saradnje između aktera u reformi zatvorskog sistema Đurić je istakao:
“Vidimo i dalje da postoji velika potreba saradnje države sa civilnim društvom, da je najbolje rešenje da postoji poverenje i međusobna saradnja između organizacija civilnog društva sa institucijama, pre svega Uprave za izvršenje i NPM-a.”
Jelena Samardžić iz Službe Zaštitnika građana istakla je podudarnosti u nalazima izveštaja Zaštitnika građana za 2015. godinu i izveštaja Inicijative. Pre svega to se odnosilo na problem zdravstvene zaštite odnosno lekarskih pregleda, terapije, kao i statusa osoba sa mentalnim smetnjama. “Postoje određene manjkavosti ali Uprava radi i na preduzimanju mera kako bi se to rešilo u budućem periodu”, navela je Samardžić. Jedna od važnih preporuka NPM-a jeste da služba zdravstvene zaštite bude izmeštena van Uprave za izvršenje, kako bi medicinski radnici imali nezavisniji položaj, što je od izuzetnog značaja kako u očuvanju standarda zdravlja, tako i u dokumentovanju povreda pri torturi.
Da se priča o marginalizovanim pojednicima koji su odslužili kaznu ne završava u zatvorskim ćelijama pojasnila je Jelena Srnić (NEOSTART) govoreći o postpenalnom prihvatu. “NEOSTART ukazuje na praktične probleme po pitanju dokumenata i prava kada lice stupi na slobodu. Problem nastaje kada lice izađe bez dokumenata, što je čest slučaj i time je uskraćen za bilo kakav medicinski tretman,” istakla je Srnić. Ona se nadovezala na temu saradnje države i civilnog društva u borbi portiv torture, odnosno da posebno u prihvatu nakon kazne, pomoći u zapošljavanju, kao i fascilitaciji odnosa osuđenika sa porodicom, civilno društvo puno doprinosi formalnom sistemu izvršenja krivičnih sankcija.
Konferencija je završena raspravom o tome kako iskomunicirati preporuke koje predlažu Zaštitnik građana i civilno društvo. Govornici su se saglasili oko toga da je mnogo lakše iskomunicirati oko prestupa ili problema koji su na praktičnom nivou, dok i dalje fali politička volja državnih organa da na širem nivou deluju kako po pitanju zatvorskog sistema, tako i u domenu pravosuđa.
U nastavku praćenja stanja u zatvorskim ustanovama u Srbiji, Inicijativa će i dalje insistirati na reformi zatvorskog sistema, kao i na pravnoj zaštiti osuđenih lica koja trpe neadekvatan tretman, mučenje ili nečovečno postupanje.
Ceo izveštaj možete preuzeti ovde.
