Dok se odaje počast Balji u Prištini, u Beogradu vlasti i dalje ćute na pitanje kako je Vinko Pandurević, haški osuđenik za zločine u julu 1995. u Srebrenici, postao relevatna osoba za unutrašnji dijalog o Kosovu.
Podsetimo, u prvoj presudi ovog suda za zločine na Kosovu izrečenoj 30. novembra 2005. Balja je osuđen na 13 godina zatvora zbog mučenja, nečovečnog postupanja i ubistava u vezi sa maltretiranjem troje zarobljenika u logoru Lapušnik, njegovom ulogom u “održavanju i sprovođenju nehumanih uslova” u logoru, pomaganjem pri mučenju jednog zatvorenika i učestvovanjem u ubistvu devet zarobljenika iz logora koji su 25. ili 26. jula 1998. odvedeni na planinu Beriša i ubijeni. Kazna mu je potvrđena 27. septembra 2007. godine u drugostepenoj presudi u okviru predmeta Ljimaj i drugi, u kome su optužbi oslobođeni Isak Musliu i Fatmir Ljimaj.
Pre samo dva dana, Vinko Pandurević, gostovao je kao ekspert na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na poziv Kancelarije za KiM Vlade Srbije. Podsetimo, pred Haškim tribunalom Pandurević je osuđen na 13 godina zatvora po osnovu komandne i individualne odgovornosti za ubistva, istrebljivanja i progone u i oko Srebrenice, u julu 1995. godine, što je pravno kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Obe organizacije pozivaju Vladu Kosova i Vladu Srbije, da umesto da nastave sa slavljenjem ratnih zločinaca daju pun prioritet procesu pomirenja tako što će, uz druge države regiona, zajednički raditi na uspostavljanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine, za čije se osnivanje zalaže Inicijativa REKOM.
Takođe, apelujemo na vlasti u Prištini da ne oklevaju kada je u pitanju dostizanje pravde za žrtve i ne ometaju rad Specijalizovanih sudskih veća i Specijalnog tužilaštva za Kosovo. Na vlastima u Srbiji je odgovornost da u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu ne promovišu ratne zločince poput Lazarevića, Šainovića i u poslednjem slučaju Pandurevića. Obaveza države Srbije sem otklona i osude prema zločincima, jeste da kroz domaće pravosuđe procesuira odgovorne za ratne zločine i kroz formalno obrazovanje neguje kulturu sećanja na žrtve rata na Kosovu koji se završio pre skoro 20 godina.
Nema tog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa koji može doneti razvoj srpskog i kosovskog društva ukoliko oba društva nemaju snage da se suoče sa zločincima iz sopstvenih redova i odaju počast svim žrtvama sukoba.
Mi, kao generacija mladih Kosova i Srbije koja je odrasla u toku ratnih devedesetih godina, poručujemo da ćemo uvek stajati nasuprot slavljenja zločinaca nudeći alternativu obrazovanjem mladih u izgradnji mira između dva društva. Pozivamo obe Vlade da sem deklarativnih poruka učine konkretne korake u procesu pomirenja.
